DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1887 str. 25 <-- 25 --> PDF |
VI što se ra^umjeva pod šumarenjem s preboruom sječom? Kada se taj naCiii rabi, a kad opet ne? Ustmeni izpiti započeli su 21. listopada. S dobrim uspjehom položilo je izpite 17, s dovoljnim uspjehom pako 34 kandidata, 14 kandidata je aprobirauo. Indi od 65 k izpitu prijavivših se kandidata dobilo jih je diplome 51. K- Zakonarstvo i zvierokradja. u našoj Slavoniji neima mnogo ovlaštenika za prodaju zvieradi, a još manje bave se prodajom zvieradi oni vlastnici lova, koji takovu na svojih lovištih postrieljaju. Gospodari lovišta i zakupnici neidu za dobitkom, nego oni dokolice love, da si prikrate vrieme, a ubijenu zvierad ponajviše na dar prikažu svojim prijateljem i znancem, ili ju sami potroše. Sbog toga, i buduć je zvierad od drugud sbog hrdjavih obćila mučno dobaviti, nemože svatko priskrbiti dobru pečenicu zakonitim načinom. Svagdje naći ćeš čankoliza, a takovih ima i kod nas, pak se nećemo čuditi, ako zvierokradica svoje pečenje s lahke ruke prodati može, a to ga draži, da se tomu zanatu i dušom i tielom poda, i da se broj zvierokradica svaki dan pomnožaje. Naš seljak laća se tog posla tim radje, što mu je puška dangubica omiljela, te mu priskrbi na lahku ruku toliko mangura, da si od prodane divljači namakne što šta za njegovu zaista čednu kućnu poti^ebu. Hlieba i mesa — budi bogu hvala — ima naš seljak skoro uviek, ali nije tomu tako s novci. Tomu se nečudimo; jer onaj dobitak, što si ga privrieđi od polja i livade, lahko potrači na svagdanje kućne potrebe, a tako na javne daće. Žitak i stoka neima ciene; obćila su još u zarodu, a ako odagna po koje blažće na sajam, ili po koju vrećicu žitka na prodaju, mora biti pripravan, da neće naći ozbiljna kupca ili da će s lahko ciene prodati, pak mu dobitak neće dostići, da podmiri svoju potrebu. Valja mu se ogledati za drugom privriedom, koja mu osim koristi daje i radost. Ta polje i šuma omiljela mu je od djetinstva, plandujuć uz pasuću stoku, pak koje čudo, ako u glavu pozna plašljiva zekaua i hitronogu srnu, te da se laća šarke i šešane, nebi li mu dopale do rakiih i sbog tečna mesa i sbog krzna. Naš seljak bavi se i ribolovom, a nuz to planduje vas božji dan s goveđi po pašnjacih i pustopašinah. Kod tog zanata privikne se dječarac na pušku, sjedeć na tratini, nišaneć u vjetar sad na lievo, sad na desno i gadjajuć na kakovu čotu kao da bi bio zec, koji pred njim človi. Vjeran pratilac mu je kućni pas, često i više njih, koji prenjuškavaju svaki grm, dižuć uplašenu zvier, koja što od zahrdjano puške postrada, a što od takovih pasa svoj život izđiše. Dodje li takova žrtva u pandže tih krvoloka |
| ŠUMARSKI LIST 4/1887 str. 26 <-- 26 --> PDF |
— 166 -— valja i njemu hajkati, da ju čitavu spasi ~ inače ostat će mu samo po koja koštica. Takav mali tatič nauči se po malo dobro pucati. Ubijenu zvierku u početku donosi u svojoj torbici kući, da ju pečenu, kuhanu ili friganu blaguje, a kašnje borami traži kupca, da si za privrieđjen novac kupi lulicu, kami^ i kržak-duban, nebi li izmamio podsmjeh kod svog d&^de, koji je to isto činio u svojoj mladosti, što i on. Pa ništa laglje, nego njemu doći do dobra zalogaja! Tumarajući plandujuć zna on svaki grmećak, svaku stazicu, svako razpuće, kojim sliedi slied od umakle z\ieradi, I tako izvještio se je od tatića do zvierokradice od zanata, ter se ni tim nezadovoljiv, traži si posije drugove od istog zanata, pa tako vidimo na njekih mjestih, da je svaki sliednji u selu utamanitelj zvieradi i da zvierokradja sve to veći mah preotima. A kako je to moguće, kad ne možeš doći do ubojita praha (baruta), i kad ti zakon o lovu i t. đ. sapinje ruke? — pitat će mnogi. Tomu se je lahko domisliti. Ajđ, da kušamo. Iz izkustva nara je poznato, da se naredba glede izdavanja pušćanoga praha izvadja vrlo strogo za naobraženog čovjeka, imenito za šumare i ovlaštene lovce; jer bez propisne izkaznice nemožeš dobiti ni toliko praha, koliko treba šnjofanac za jedan put podprašit si nos. Drugačije je to kod zvierokradice !, Mi si doista neusvajamo to pravo, da možemo nadzirati prodaju baruta, buduć nam se to krati, ali to znamo, da se sila božja baruta popuca na godovih, kod ženitba i ostalih pučkih svetčanosti, kod kojih se prigoda puškara po cio dan i potrati toliko baruta, da bi ga redoviti lovac obiino imao za više mjesecili. A pitaš li seljaka, ođkud mu taj obilni barut? On će ti se nasmješit i reći će ti, da mu za barut netreba ničije dozvole. Ajđ dalje. Prolistajmo naš zakon o lovu od g. 1870. zak. čL XVIIL U § 17. i 18. točno je protumačeno, kad nastupljuje lovnstaja t. j . kad je zabranjen lov na koristnu divljač, te je za vrieme lovostaje svakomu zabranjeno prodavati ili kupovati koristnu divljač. Pak buduć se kupovanje odnosno prodavanje divljači za vrieme lovostaje po § 28. s novčanom globom kazniti mora: to se prestupak proti § 18., kojega posljedak kao prestupak § 28. tek nastupiti može, ipak samo po § 37. kazniti ima. Osim toga razabire se iz § 28., da je kupcu izvan lovostaje po volji dozvoljena prodaja divljači, 1 to tim više, što se ničim nezahtieva, da kupac mora prodavaoca zapitati, odkud mu je divljač, i da li ju je zakonitim putem stekao. Po § 23. svakomu je slobodno postrieljati ne samo crnu divljač (vepra), medjeda i vuka, nego i svu ostalu škodljivu zvierad i divlju perad, Zar nije tiin široko polje otvoreno za razne nepodobštine svakomu okretnomu i- lukavomu zvierokradici? |
| ŠUMARSKI LIST 4/1887 str. 27 <-- 27 --> PDF |
- 167 ~ Po § 27. dozvoljeno jo od zvierokradice oduzeti pušku i divijać, te predati kotarskoj oblasti. Nego u zakonu nije ništa ustanovljeno, što se ima sa zaplienjenom divljači učiniti, a nije nigdje govora, da li vlastniku lovišta za ubijenu ili iuako ranjenu divljač kakova odšteta pripada, prem se to iz § 19. naslućuje, buduć ovlašteniku lovišta pripada sva koristna ili škodljiva divljač, koja je ubijena u njegovu lovištu. Pitanje glede manje ili veće odštete nije pri tom odlučujuće; nu pored zakonske manjkavosti mogu i u tom nastati različita mnenja izmedju sudca i tužitelja. Ako je po mojem nemjerođavnom mnienju pravedno, da ovlaštenik lova neupotriebi svoje lovno pravo sbog pomnažanja divljači uvrieme lovostaje, t. j . da on za vrieme lovostaje neće ubijati svoju divljač, a toga radi svaku kradju ili oštećenje divljači ćak tečajem po zakonu dozvoljene lovnje više ucienjuje, nego što bi on inače za tu divljač privriedio, kad bi ju kupeu prodao, onda bi zaista pravedno bilo, da i sudac dosudi oštećeniku veću odštetu, nego što je po zakonu odmjerena odšteta sa 6 for. za jednu u mjesecu svibnju ubijenu srnu, od koje jedno ili dvoje netom otelitih laneta skapati mora i od koje srne bi on đalnji omladak od 3 srnčadi očekivati mogao, buduć razborit lovac samo one srne ubija, koje su sbog starosti jalove. § 27. nadalje zabranjuje vlašteniku ili njegovom službeniku na svoj rovaš (na svoj račun) poduzeti premetačinu, bila ona ma kako opravdana. S gledišta gradjanskog prava ma bila ova ustanova najbolja, ali moramo dvojiti, da je ona od praktične vriednosti, jer ako pomislimo, da je kotarska oblast često put vrlo-* odaljena od prebivališta tuženikova: to je od prijave do odredjene premetačine minulo vrieme obično osujetilo svaki dokaz za okrivljenikovu krivnju, jer je on do tad svaki trag jur zametnuo. Za to bi prikladnije bilo, da takove premetačine na prijavu obave dotična obćinska poglavarstva, koja su pri rucL , v U § 32. dopušta se ubiti psa bez gospodara u tudjem lovištu, nu ništa se ondje nespominje, što se ima sa gospodarom psa učiniti, ako takovo pseto u njegovoj pratnji divljač goni i progoni, što se to kod naše pastirčađi često sbiva. Zaplienjeno oružje ima se po § 37. na korist ubožke blagajne one obćine razprodati, u čijem je okolišu dotični prekršaj počinjen. Prem se ovoj ustanovi prigovoriti nemaže, ipak je ona posredno za ovlaštenika lova dosta teretna. Na taj način zaplienjeno oružje neima skoro nikakove vriednosti, te je iz izkustva dokazano, da se od prodaje takova oružja slab utržak dobije. - Ovakovo često nevaljano i iztrošeno oružje kupuje za bezcieiiu ponajviše s^m seljak, koji prvašnjemu vlastniku t. j . zvierokradici izpod ruke za bud što natrag proda, ili daruje uz obećanje, da će mu zanj zeca ili drugu lovinu dometi, te tako dolazi isto oružje u one iste ruke, u kojih je bilo prije zapliene. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1887 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 168 — Eazumjeva se, da bi bilo probitačno, kad bi kod takovih prodaja sudjelovali vlastnici lova, kupiv takovo oružje ma bilo i za to, da ga posije unište. Ali žaliti je, da oni svaki put nemogu saznati, kad će se takovo oružje prodavati, đočim se drugi žaeaju takovo tako rekuć iztrošeno željezo kupovati, bojeć se, da neće zanj ni toliko dobiti od željezara, koliki je trošak nabave. Drugačije bilo bi, kad vlastnik lova nebi bio dužan predati zaplienjeno oružje, nego kad bi prema do sad stečenom izkustvu mogao položiti njeku osječnu svotu u iibožku blagajnu. Tim bi po vremenu nestalo takozvanib „giunta´´ sve to više, te bi se svaki zvierokradica promišljao, da si kupi novu novcatu pušku za skup novac. Bilo bi sad umjestno još što šta navesti iz zakona od god. 1870., nu i toga bit će dosta, te prelistajmo sad zakon o porezu na puške i lov od godine 1883. zak. cl XXIII Po § 23. dužni su obć. načelnici na to pripaziti, da svatko porez za pušku plati, a § 24. opredieljuje globu od 5 do 25 for., ako bi tko posjed svoje puške zatajio. Ali ove zakonske ustanove različito tumače obćinski načelnici — naime, da su oni u tom posredovati dužni samo na čiju prijavu t. j . samo onda, ako jim s koje strane zaista prijavljeno bude, da ima njetko pušku, ali da ju je zatajio. Suvišno bi bilo kazati, da je skrajna bludnja, ako bi tko dotičnu zak. ustanovu ovako tumačio. Po mom uvjerenju dužni su obć. načelnici svaku poreznu prikratu na puške iztražiti i globiti. Da oni ovoj dužnosti neudovoljavaju, — netreba se ni malo čuditi, ako promislimo, da je načelnik kod pučanstva zazoran, jer se on bavi sa ovrhovoditeljem oko sakupljanja poreza i provadja ovrhe za dužne daće, a buđuć se on svake 3 godine; opetovano birati mora, neželi se omraziti svojim biračem, te tako se na račun toga mnogo grieši proti gore rečenoj zakon, ustanovi. U § 42. i 43. naznačene globe za dohodarne prestupke vrlo su osjetljive, ali su ipak za zvierokradicu većinom bezkoristne, a to s toga, što. se takove globe pretvaraju u neznatnu kazan zatvora onda, ako se sbog siromaštva od zvierokrađice gotov novac dobiti nemože (vidi § 48.), što obično bude. Ovako biva i kod svih prije navedenih prestupaka zakona o lovu od god. 1870. po smislu § 37. Tko našega seljaka u glavu pozna ~ mora uztvrditi, da se ovakovim postupkom neće do haka doći zvierokradji, a za to ovakove kradje sve veći mah preotimlju. Našega seljaka osjetljivo boli, kad mora zakonom ustanovljenu globu novcem platiti, dočim on s lahke ruke prima kazan zatvora, koji mu služi više za odmaranje, a ne za sramotu. Osobito ovo valja za zvierokradicu od zanata. Zvierokradici i drugač težko je stati na kapu, jer ga često zaštićuje grožnja, da će se osvetiti onomu, koji bi ga prijavio, pa zato su prijave od suseljana tako riedke, kao što je biela vrana medju vranami. Pa kolike neprilike ima prijavitelj zvierokrađice uzdržati! |