DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Zakon o Šumama Ing. Ante Ružić [Maribor]: Zakon o Sumama* Potpuno smo svesni teškog i nezahvalnog položaja, u kojem se nalazimo, kad treba da branimo svoj vlastiti rad i svoje stručno uverenje pred kritikom odličnoga i savesnoga profesora univerziteta, koji s pravom uživa potpuno i neograničeno poverenje velike većine našega stručnoga sveta. I većina našeg Udruženja usvojila je njegovo gledište u tom važnom predmetu. A mi, priznajemo, nismo nikada imali vremena, da se isključivo posvetimo toj velikoj stvari, novome Zakonu o Šumama. Ako još dodamo, da i osobno visoko cenimo i poštujemo g. kritičara i njegov rad te da smo vrlo ponosni na to, što imamo u njemu svoga iskrenoga druga i prijatelja — i nehotice dolazi čoveku misao, da se u tome našem položaju nalazi i ponešto prave pravcate tragike: tragike dvojice idealista, koji se paralelno bore za jednu te istu dobru stvar a bačeni su silom odnosa pred stručnu javnost pre nego što im se dala prilika a i potreban mir, da se sporazume te verovatno i posve ujedine. U tome položaju teško nam je i m;t.!iii na bilo kakav pozitivan uspeh, naročito pred dosadanjim forumima. Zato smo i čekali pola gouiae, ne će li se oglasiti ko drugi od kolega, da zauzme posredno stanovište, no toga nismo dočekali. Kad bi se radilo o kakvom efemernom ili čak i ličnom pitanju, ne bi mi ni reagirali. No radi se o velikoj ideji, trajnog a nadajmo se i epohalnog značaja za čitavo naše šumarstvo u najširem smislu reci. Ta ideja ne srne da trpi štete. A naš Zakon o Šumama ima tekar da dodje pred Narodno Predstavništvo i stilizacija još nije završena. Zato se nakon * Mi smo donoseći u svoje vrijeme (vidi Š. L. godine 1925. str. 383) ocjenu knjige kolege Ružica: Nacrt zakona o šumama rekli, da smatramo raspravu po ovom pitanju zaključenom. No pošto je kolega Ružić, kojega mi lično vrlo poštivamo, izrazio želju, da se još jednoč osvrne na poglede, što ih je na pomenutom mjestu iznio Ugrenović i kao pisac nacrta većine i kao urednik, nismo mogli da ne izadjemo u susret ovoj želji. Mi znamo da čitaoce zamara ponavljanje istih tema iz pera istih autora. No pošto ljubav, odlučnost i dosljednost, kojom kolega Ružić brani gledište manjine, zaslužuje poštovanje, našli smo potrebnim, da još jednoč — nadamo se da je to u istinu posljednji put — otvorimo stranice Šumarskog Lista dobro već poznatoj temi — nacrta Zakona o Šumama za kojega znamo, da je pretresen ne samo sa gledišta t. zv. većine i manjine našeg Udruženja, već i po širim stručnim anketama (Š. L. 1925. str. 326.). — Uredništvo |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Zakon o Sumama 105 toga nikako ne možemo složiti s mišljenjem, da treba da bude rasprava o tako važnom pitanju sa spomenutom ocenom završena. Činjenica je naime, da smo se u predmetu informisali kod pojedinih kolega praktičara iz najrazličitijih krajeva naše prostrane države i svi su zjavili, da za svoje krajeve nemaju ništa načelnoga , čemu bi u »nacrtu manjine « morali prigovoriti. A kad je tome tako, moramo da ispravimo nekoje bez sumnje nehotimične pomutnje i nesporazume (Š. L. 1925.383), oceni, koje bi stvari samoj mogle škoditi. Pre svega reci „Narodni Zakon o Šumama" neispravno su shvaćene. Nije tu mišljena reč »narodni« u isključivom smislu »nacionalni«. Oznaka »narodni« mišljena je u širem smislu reci: seljački, zakon za t. zv. »male« ljude, kojih ima naša Otadžbina 90 posto, u opreci sa velikim posednicima i eksploatatorima, kojih nema niti 1 posto. Tako treba da se ona shvati. Iskreno smo blagodarni za vanredne i jedva zaslužene lične pohvale, kakvima shvatamo toliko prijateljsko naglašivanje našega idealizma. Doista ima jedna velika razlika u našim radovima., koja se na prvi pogled opaža: jedan je radjen na osnovu dosledne naučne argumentacije i logike, a drugi više ra osnovu zdravog osećaja, niklog u flugoj detaljnoj praksi. U ljubavi za šumu i za narod, t. j . za našeg sadanjeg i budućeg malog posednika i uživaoca šume, »idemo u svome »manjinskom« nacrtu doista tako daleko« i još dalje, da: strahujemo pred krčenjem šuma i i na relativnom šumskom tlu bez dozvole i ocene narodnog šumarskog i ekonomskog stručnjaka, pošto upravo vrlo dobro znamo, da je sve naše (i srednje-evropsko) poljoprivredno zemljište nastalo zapravo dugim istorijskim procesom »krčenja« šuma, u mnogo navrata i vrlo nepotrebnim i nesretnim, naročito za te »male« ljude. Mi nadalje u toj velikoj ljubavi za narod i za njegovu šumu protežemo pojam pustošenja i na sastojinu upravo zbog toga, što dovoljno poznajemo i općinske šume u Hrvatskoj i druguda, i male šume u Sloveniji, i šikare u Macedoniji i Srbiji, i pusti kras Hercegovine, Dalmacije i Crne Gore te znamo, da su na taj način kroz stoleća a i danas još davali i ...... najveću kategoriju pustošnika ne žurno naše male općine, nego uopće pretežan deo čitavog .. ^ nar da. pošte nije bilo zakona, koji bi prisilio stručnjaka, da narodi pomogne i da roi kaže, .... tene sam kopa grob svojim potomcima i svojoj budućnosti. A narod se već danas sve to više kaje, što toga nije bilo i što nije znao, šta čini. No znademo i to, da se radi prekršaja »pustošenja sastojine« »krutim poli cijskim bičem« još nikad nije »slomila šija niti jednog malog slovenačkog čovjeka, koji sjekući smrekovu sastojinu od 5—10 godina dobavlja »božična drvca« ili onog bosanskog seljaka, koji bi bez »šubaraka i |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Zakon o Šumama skresaka« jedva ostao živ — premda su se prekršaji pustošenja sastojine u tim zemljama kaošto naročito i u Dalmaciji i dosada redovno kažnjavali, i ako nije bilo nikakvih odredaba, kako da se tome našem narodu inače pomogne, a koje odredbe naš nacrt predvidja. A znamo iz vlastitog iskustva, da se je tim sredstvom slomila »poduzetnost« mnogog narodnog krvopije, koji je eksploatišući neupućenost i naivnost naroda uništavao osnovne uslove njegovog opstanka, šumu. Pri tome su očito previdjene načelne, originalne i važne odredbe čl. 102. našeg nacrta, po kojima je u dovoljnoj meri poskrbljeno ne samo za citirana dva slučaja, već za sve izuzetne slučajeve, ali samo po faktičnoj, neminovnoj dokazanoj potrebi, utvrdjenoj po narodnom stručnjaku, ujedno savetniku i učitelju naroda. To, držimo, nije nikakav šumarski ekskluzivizam. »Zakoni se ne pišu i ne stvaraju za ljude savršene i bez greške, već za obične smrtnike, za njihove dobre i zle čine. Oni samo onda polučuju cilj, ako ostanu na tlu potpune realnosti«. Samo da se njihovo provodjenje ne sukobljuje sa okrutnim načelom: fiat jiustitia, pereat mundus. A toga se u našoj nacionalnoj i demokratskoj državi ne treba bojati, nikako. »Zakoni treba da pomognu dići čovjeka. No to dizanje ne može izvršiti sam zakon Ono može ići uporedo sa prosvjetom«. (Reci g. kritičara, koje i mi potcrtavamo). No — Zakoni su uvjek i posvuda, ako su bili to dobri zakoni, preticali prosvetu široke poprečnosti, udarali i zacrtavali joj temelje i smerove, a to isto mora pogotovo i naš Zakon o Šumama da radi, koji ima da obradi ogromne još nedotaknute zapuštene i zanemarene ledine. To je bistvo svake zdrave politike pa i naše šumarske politike. Harni smo drugu i prijatelju, da je od mnogih ideja citirao valjda ponajljepšu: »naša je želja da i Makedonija i Crna Gora i Dalmacija, što pre postanu, a one koje jesu, da ostanu takvim parkom« — kakva je Slovenija. Nije li to i njegova želja — a i kruta potreba naroda našeg. Načelo: »Lex posterior derogat priori« mi poznajemo, no držimo, da moramo doduše time računati i biti oprezni, ali da nam se ne treba već unapred suviše bojati, jer je teže menjati već uveden dobar zakon nego li izrabiti njegovu suviše veliku liberalnost i popustljivost. A pogotovo takav strah po našem mišljenju nije opravdan kad imaju stručnjaci da daju savete nestručnjacima, koji imaju Zakon da donesu. 0 obimu Zakona stvar je posve raščišćena i u tome ima — namerne razlike u našem nacrtu gotovo samo tamo, gde ostali projekti dotične materije nisu obradili. Nažalost ima vrlo mnogo takvih predmeta. To su svi oni kolege, koji se za predmet ozbiljnije zanimaju, već opazili te ne trebamo da gubimo reci. I sa interpretacijom »specijalnih zakona ili Uredaba prema čl. 94. Ustava, koji će biti podredjeni ovom glavnom Za |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Zalon o Šumama konu o Šumama«, kako ju je dao g. pisac u ovoj kritici, posve se slažemo. Mi bi jedino želili i to najviše iz političko-taktičkih razloga, da bude sve šumarstvo već u ovom temeljnom Zakonu potpuno skoncentrisano i da u tome cilju sve šumarske predmete, koliko se imaju da rese Zakonima, načelno preuzmemo u ovaj Zakon — Kodeks — a da po mogućnosti ostavimo samo još Uredbe, koje će propisivati detalj u strogom okviru Zakona. Tako je izradjen naš nacrt. Tome, što se nekoji naši navodi ne podudaraju sa današnjim nacrtom »većine« njegovim obrazloženjem krivo je to, što su nacrti bili istovremeno radjeni na dva kraja, što se kritike odnose na prvotne koncepte i konačno, što se je u toku dugih rasprava više toga menjalo. A mi smo polagali naročitu važnost na to, da tekst našega nacrta, kad se već nismo mogli složiti, osim neznatnih u glavnome samo stilističkih i jezikovnih ispravaka, bude tiskan onakav kakav je bio izradjen u prvo] polor vici 1923. god., jer baš u tome leži mnogo njegove vrednosti kao pomoć kod donošenja konačnog Zakona. Na temi konzervatizma i liberalizma zadržavaju se od francuske rer volucije dalje svi kulturni narodi, pa nije čudo, što se je pri tome zadržao i autor manjinskog nacrta, pogotovo kad je, u toku rasprava 1923. god., sa strahom primetio, da predstoji opasnost, da i mi zapadnemo u iste teške pogreške prevelikog i štetnog liberalizma u šumarstvu, kojih ni visoko kulturna Francuska evo u punih sto godina nije mogla posve da popravi. I čl. 37. Ustava, »nitko ne sme upotrebljavati svojinu tako, da bude to na štetu celine. Sadržina, obim i ograničenja privatne svojine odre djuju se zakonom« — dobro smo pročitali i, držimo, razumeli. Taj član nije ništa nova, već je to fundamentalno svojlinsko i opštepravno načelo svih kulturnih i ustavnih država, dakle i onih sa skrajnim konservatizmora i onih sa liberalizmom u šumarstvu. Težnja, da se ingerencija državne vlasti ne protegne samo na »t. zv. šumsko-polcijski deo- već i na gospodarski deo propisa« nije samo težnja piščeva, već je to težnja i potreba svih država u abnormalno doba ili sa abnormalnim stanjem u šumarstvu.*) Mislimo i naglašavamo, da kod nas nema smisla ni potrebe, da već danas lučimo gospodarstvene propise od t. zv. policijskih propisa. To držimo da su doktrinarne finese, izazvane naročitim stanjem najnaprednijih šumarstava, kakvo naše još dugo ne može biti. Kad kažemo: »moraš pošumiti«, posve je s tog stanovišta isto, ako još dodamo, da ta nova šuma ne sme da bude beli ili crni glog ili juniperus i slično, kad narodni stručnjak to dodaje i kad on smatra da je to i po načelima * Sravni češki zak. čl. 82. - 1918. (Š- L. p. 163/4 — 1924-te Z< k. o prij. seča (cit.). |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Zakon o Sumama cli 37. Ustava potrebno. A svako ima pravo tužbe najpre na višu vlast a onda i upravnome sudu i time mu je dana potpuna garancija, da mu se ne desi krivica. Gotovo svi takvi gospodarstveni ili gospodarstvenopolicijski propisi u manjinskom nacrtu jesu fakultativni . Državna vlast t. j . stručnjak, mož e ih propisati, i da u većini slučajeva bez takvog propisa nisu obavezni. Dosadanji naši zakoni šuma, a ni većinski predlog, toga ne predvide, i u tome je pogreška. Načelo čl. 37. Ustava po našem shvatanju, preneseno na gume znači: nitko ne srne upotrebljavati svoju gumu (t. j. ni zemljište ni sastojinu) tako, da nastane (ili bi neminovno morala nastati) šteta po općenitost. Po našem dubokom uvjerenju to ne samo da nije protivno Ustavu, već je to i njegov zahtev. Mnenja mogu biti različita o tome, koliki opseg moramo da dademo toj potrebi ograničenja slobodnog raspolaganja sa svojinom — šumom, a da još uvek ostanemo u saglasnosti s Ustavom. No objekat, šuma, traži proširenje toga posega čak do samog »preuzimanja šume u državnu upravu« (vidi 2. stav čl. 41. Ustava, zatim str. 109. manj. nacrta za Dalmaciju i dr.), dok bi subjekat, i kao njena egzekutivna državna vlast trebala da bude što manje toga, obzirem na mogućnosti provedbe. Zanimljivo je to, kako su nestručnjaci, koji su radili Ustav, bili konzervativniji u šumarstvu dakle bolji nego li mi sami. No očito je kritika nažalost najmanje smatrala potrebnim da obuhvati sav problem vlasništva, kako je dosledno obradjen u našem nacrtu, u nužnoj i toli aktuelnoj vezi sa agrarnom reformom, premda je po našem mnenju i u tekstu i u obrazloženju dosta jasno izražen.Mi´ računamo time i predvidjamo u svome nacrtu, da do izvršenja eksproprijacije za mnoge velike šumske komplekse ne će dugo vremena, a čak možda i nikada doći. Mi naprotiv lučimo vrlo tačno kompetenciju Zakona o Šumama od kompetencije Zakona o eksproprijaciji, koji će trajati vrlo dugo, — a da bi to polučili i potpuno računali sa realnošću: upotpunjujemo, sredjujemo, reorganizujemo i pretvaramo u stalne te odredjujemo pravilnu kompetenciju, predajemo isključivo u ruke stručnjaku sve bitne delove t. zv. privremenih odredaba o agrarnoj reformi, ukoliko se imaju da rese Zakonom o Šumama po zadnjem stavu čl. 41. Ustava. Velikoj Francuskoj niko ne osporava, a najmanje pisac ovih redaka, da je demokratska, nacijonalna i da nastoji unaprediti svoje šumarstvo. Dapače, Francuska je za vreme svoje velike revolucije i u doba po revoluciji napravila i u šumarstvu kao i druguda mnogo pogrešaka usled tih svojih velikih vrlina, kojih, ni danas još nije mogla posve popraviti, premda je visoko kulturna, šumom neprebogata, uvozna država, tako da može s pravom nama sada još razmerno bogatim na šumi, mnogo |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Zakon o Šumama .9 zavideti. No kod nas, koji smo tako kulturni, pogotovo ne bi tih pogre šaka bilo moguće nikada više popraviti i baš zato ih ne smemo ni počiniti. Šteta je ako onaj, koji kritikuje, nije još imao prilike da vidi, kako ta, bar delomična ograničenja, provadjana pomoću raznih pravnih formi, faktično izgledaju kod nas u Sloveniji u praksi. Kad seljak udaje kćer ili kad otplaćuje braću ili kad mu kuća izgori itd. vrlo je sretan, što mu je državni stručnjak prije branio posve saseći šumu, a da mu sada. prema novim okolnostima, ne samo dozvoljava, već mu ide u svakom pogledu na ruku i savetom i zaštitom, kako da što bolje i što pametnije unovči svoju kroz dugo godina uštedjenu šumu. Ponavljamo, da su gotovo sve t. zv . gospodarstvene odredbe fakultativne i ništa više. Predaleko bi nas zavelo tumačenje svih ustanova u našem nacrtu, koje se na ovo odnose. Ovom prilikom upozoravamo ponovno na to, da je i Zakon o prijavi seča od 28. II. 1922., »Služb. Nov.« Br. 247 od 4. novembra 1922. god. fakultativan, glede kvantuma seče u malim privatnim šumama (poprečno tamo u 5 posto slučajeva zabranjuju se prijavljene seče!), dok je on obligatoran u prijavi seča, to jest da se te seče ne smiju ni otpočeti bez regenja vlasti i dok ih ne pregleda stručnjak u prisutnosti vlasnikovoj. Opseg te prijave prepušta i naš nacrt Uredbama, dakle prema lokalnim odnosima. Odmah nato navodi kritika da je »svakom stručnjaku jasno, da je i prekidno gospodarenje jedna vrsta prihodne potrajnosti, o kojoj ozbiljno vodi računa i nauka«. Tu upozoravamo naročito na posebn i čla n 52. našeg nacrta, u kome je to čak kodifikovano, samo da se tama za takvo prekidno gospodarenje rabi izraz »periodički prihodi«, a što je subsumovano čak pod pojam stroge potrajnosti. — No ta se potrajnost sa periodičkim prihodima nikako ne poklapa sa pojmom »produkcione potrajnosti«, jer potonja redovno računa sa periodama, koje su jednake ophodnji, a periode »periodičnih prihoda« u strogoj potrajnosti u pravilu bi smele biti samo 5 do 10 godina. Jednako tako ni u zemljoradničkom pitanju nema one »kardinalne grješke«, koju vidi kritika. Na lučenje toga pitanja u dva zasebna dela i to u snabdevanje zemljoradnika i u ekspropriaciju upozorio je u ostalome autor manjinskog nacrta već davno prije u dobroj nameri, da tačno razluči oba dela i kompetenciju obih zakona (Š. L. br. 6—1923). ..^ ko smo već spomenuli, mi ne samo da ne opažamo, da mora biti pitanje eksproprijacije rešeno prije donošenja Zakona o Šumama, već pozitivno znamo i već smo tada znali, da to ne može i ne će biti, a hteli smo utvrditi, da ton i ne srne da bude, kako bi se i budući Zakon o eksproprijaciji morao da upravlja po fundamentalnim principima Za |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 30 <-- 30 --> PDF |
110 Zdkon o S imama kona o Šumama odnosno po životnim interesima našega šumarstva, a ne više po zahtevima kroničke demagogije. — Tako i samo tako ima da se shvati i onaj možda malo suviše nečedan izraz »nepokolebljivi kodeks«, o koji je zapelo oko kritike. Tražimo dakle, da se eksproprijacija nikako ne srne izvršiti prije donošenja jedinstvenog Zakona o Šumama i da se to stanje svuda tamo, gde je to iz opštih interesa iole moguće, odloži, zategne, perenizira, jer smatramo, da je to životni interes naših šuma i našeg šumarstva uopšte. Analogno tome držimo da je kritičarevo tumačenje alineje 3. 51. 41. Ustava tek formalno ispravno, jer nešto, što nije moguće, ni Ustav nije mogao propisati. A nemoguće je i, kako rekosmo, vrlo nezdravo za šume i šumarstvo dakle za celokupnost, da se eksproprijacija tako naprečac i bez svakog jedinstvenog temeljnog šumarskog načela provede Taj član Ustava veli: »Privatni veliki šumski kompleski ekspropriišu se po zakonu i prelaze u svojinu države ili samoupravnih tela«. Dalje: »Pravo šumsko zemljište, čije pošumljivanje traže klimatski i kulturni obziri, prelazi isto tako, po Zakonu o eksproprijaciji, u svojinu države ili samoupravnih tela, ukoliko se pošumljavanje ne može drugim načinom postići.« Konačno: »Zakon o Šumama odrediće uslove pod kojima se zemljoradnici i oni, koji se uzgred bave zemljoradnjom, mogu koriš titi sečom drva za gradju i ogrev, kao i za ispašu stoke, u državnim i samoupravnim šumama«. Ono »ekspropriišu se« i »prelaze u svojinu« bez sumnje ima da se shvati kao trajno i u budućnosti, dakle »ekspropriisaće se« i »prelaziće« i taj je izražaj još jači za budućnost nego onaj u zadnjem stavu: »odrediće uslove«. Ta sve se to ima da izvrši tek po zakonu, kojega tek predvidja za budućnost taj isti Ustav. No čitavi se taj član nalazi u poglavlju Ustava »Socijalne i ekonomske odredbe«, zbog čega i treba da tražimo njegovo težište u zadnjem stavu, u onom snabdevanju. A to se snabdevanje ima da protegne na sve državne i samoupravne šume, koje su to već sada, kaošto i na one, koje to imaju da postanu, dakle na sve one velike šumske komplekse. Držimo da to logično proizlazi i iz same ovakve stilizacije ovoga člana, jer bi inače na prvi pogled bio nelogičan No kad znamo, da u današnjim prilikama nikako ne bi bilo niti moguće a niti dobro, da mi eksproprijaciju naprečac izvršimo, a još manje, da čekamo sa donošenjem Zakona o Šumama sve dok ne bude sva eksproprijacija svršena, dakle najbrže do sudnjega dana, to ćemo protegnuti već sada ono snabdevanje na sve velike šumske komplekse, koji postepeno i po potrebi treba da se ekspropriišu, i time stabilizovati i uiedif; to pitanje kako treba te omogućiti donošenje Zakona o Šumama. No nama toga »snabdjevanja« ne treba tek »zavadjati«, postoje već zavedeno raz |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Zakon o Šumama . nim privremenim zakonima o agrarnoj reformi i to upravo tako nezdravo, da našim nacrtom dolazi u tome ne samo toli poželjna i potrebna pravilna organizacija, već i veliko i stalno razbremenjenje naših velikih privatnih šuma u svakom pogledu a naročito od svih obaveza i davanja, koja nisu u saglasnosti sa Zakonom o Šumama, bolje: sa fundamentalnim interesima šumarstva. — To je put, a kakva da bude stilizacija, kakav rasporedjaj, kakva, konačno, i sadržina, o tome debatujemo. No »u temelju je pogrešno shvatanje«, da je p´tanje o snabdjevanju zemljoradnika bilo prije bilo posle ekspropriacije privremeno g karaktera. * Sve su državne šume i šume samoupravnih tela danas već po zakonima definitivno tome podvrgnute, bez obzira, da li se to provodi ili se ne provodi, a one šume, koje se imaju tek da ekspropriišu u korist države i samoupravnih tela, jednako tako definitivno posredstvom na osnovu Ustava uzakonjenih prethodnih Zakona o agrarnoj reformi, samo s tom razlikom, da još nije odredjeno, koji su to veliki šumski kompleksi, odnosno koji će, odozdo, od toga na osnovu definitivnog Zakona o eksproprijaciji ispasti. To snabdevanje po zadnjem stavu čl. 41. Ustava ne samo da mora, već i s formalnog stanovišta može već danas da uredi definitivni Zakon o Šumama, pogotovo kad je to u prilog šumarstvu i općenitosti. To je nag nacrt i uradio u najširem smislu reci. Nije dakle autor manjinskog nacrta u toj glavi »posve izgubio orijentaciju«, kako navodi kritika, već ju je tek kušao naći ili bar pokazati put, kako je možemo naći, a da ujedno za sva vremena zaštitimo vitalne interese sadašnjih državnih i samoupravnih šuma kaošto i onh, koje treba jednom to da postanu. Pogotovo je neispravan u tome sledeći navod kritike, da »mu se (at.ivitl n´anjinskog l.acrta) to ne bi desilo (da izgubi svu orijentaciju), da je proučio i uvažio posve stvarni i opravdani prigovor dobrog slovenačkogpravnika dra Trstenjaka,** koji je — kako priznaje autor sam — pokušao, da pisca skrene na pravi put u izlaganju intencija U* Kritika je rekla doslovce ovo (Š. L. 1925./396) : „Pitanje o snabdjevanju zemljoradnika prije eksproprijacije privremenog je karaktera. Njegovo regulisanje kao takovo ne može se unositi u Zakon o Sumama. U njega u pravilu mogu da udju u prvom redu ona naređenja, koja su trajnog karaktera. To privremeno uređenje pitanja o snabdjevanju zemljoradnika stvar je agrarne reforme, dakle stvar onih privremenih i prelaznih naređenja, što ih — do konačnog regulisanja ovog pitanja donosi Ministar za Agrarnu Reformu i Ministar Šuma i Rudnika." Pitanje snabdijevanje zemljoradnika poslije eksproprijacije — prema Ustavu je ono, koje treba riješiti Zakonom o Šumama. Uredništvo. ** Mi smo taj prigovor čuli i lično od g. Dr. Trstenjaka prilikom posljednje ankete o Zakonu o Šumama održane mjeseca marta i aprila 1925. u Beogradu. Uredništvo. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Zakon o Šumama stava«. Molimo, da se još jednom pročita na str. 122. našeg obrazloženja, što je autor »priznao«. »Nadamo se, da nas ove konstatacije rešavaju svakog daljeg objašnjavanja u zemljoradničkom, a i posedovnom pitanju«. Da se je pako g. 1923., kad se je debatovalo i sa obiju strana sa mnogo temperamenta, zastupalo razna mnenja, potkralo piscu ponešto temperamentnih izraza u obrazloženje (koje prvotno nikako nije bilo namenjeno za javnost) (kao »stručni zločin«, »skliska staza nekritičnosti«), ne će posve objektivan posmatrač moći zameriti, naročito kad pročita i ovu »odbranu«, koja nije nikako prva, a želimo svakako da bude zadnja Proti koncu, ne znamo što je ispravno, ili ono, gde kritika »potpunosti i jasnoće radi naglašava još i«... to, ili ono: »Mogli bi ovako analitičkim prikazom da nastavimo«. Ima li dakle još nešto načelnoga, čemu bi se moralo da prigovori, ili nema. Držimo da se ne varamo u zaključku, da je drug Ugrenović izneo sve glavne temeljne prigovore, koje je imao, naročito kad tvrdi, da je time stvar posve svršena te dodaje: »No mislimo da to (dalje analizovanje) praktički nema svrhe«. A kako vidimo, sve te temeljne i fundamentalne greške, koje se navode i kušaju pobiti, priznajemo posve otvoreno i mi, samo s tom razlikom, što smo mi čvrsto uvjereni, da to nisu greške, nego upravo odlične prednosti našega nacrta!« I ako to nisu greške, i kad cenjeni g. kritičar drugih krupnih grešaka ne navodi, držimo da je posve opravdano bilo naše iskreno zadovoljstvo kad smo ovu kritiku pročitali. Jer takvoga priznanja s najautoritativnije strane nismo jza ove trogodišnje borbe ni u snu očekivali. Šteta što kritika opširnije ne spominje, da li ima i nešto dobra u našem nacrtu, jer bi tada bili još zadovoljniji. Načelno ne mislimo kritikovati današnjeg većinskog nacrta, no nešto priznaje sam njegov g. autor, ističući to kao naročite vrline. Taj je nacrt izradjen da stupi u život, kad bude eksproprijacija velikih poseda dovršena, kad budu postojali samo još srednji i mali šumski posedi i konačno kad budu posedovni odnošaji u državi izgradjeni i dovršeni. A kad znamo da za to treba još najmanje 30 godina, bojimo se, da se time taj nacrt sam onemogućuje i da njegovo dalje analizovanje — nažalost — »praktički nema svrhe«. Naš nacrt medjutim vodi računa o sadašnjem stanju i može odmah da stupi u život. Naš rad nije, kako smo već često naglasili, nacrt Zakona, već zapravo gradivo za Zakon o Šumama, pravilno rasporedjeno i usmereno. Kad bi taj projekat takav kakav jest imao da postane zakonom, mi bi sami tražili novu redakciju i više * Kontradikcija izmedju prve i treće rečenice ovoga stava tuko je upadljiva i velika da autor njome nehotice i bez potrebe slabi snagu svojih vlastitih izvoda. Uredništvo. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Zakon o Šumama 113 hi stvari jednostavno brisali. Hteli smo naime, da ništa, što bi u toj ili drugoj kakvoj formi, sa stanovišta općih interesa, moglo biti od koristi po naše šumarstvo, ne izostavimo, i nismo se mogli odvažiti da bi predložili takoreći minimum, koji mora da se prihvati. Jasno je da bi se, kad bi to naše »gradivo« bilo prihvaćeno za osnovu rasprave, što bi inače bez sumnje bilo i opravdano, jer je to najšira baza od svih, — borili za svaku ideju, koju sadržaje, i puštali je pasti tek na osnovu nepobitnih i svestrano ocenjenih argumenata. Na koncu da spomenemo još nekoje stvari u nadi, da time ne poči njamo nikakve indiskretnosti. Nije to prvi zakon ni naredba, kod koje je pisac možda inicijativno i bar vrlo intenzivno saradjivao, sa devizom: kuj željezo dok je vruće. Za to je bio najzgodniji čas iza oslobodjenja Naš se je ideal i studij konačno svom silom koncentrisao u smer, da čim prije dobijemo valjan Zakon o Šumama za čitavu našu državu. Po pozivu izradili smo kritikovani nacrt u nadi, »da ovaj rad ne će biti bez koristi za ideale, koji su nas vodili, bez svake dalje namere i ambicije. A kad smo videli, da je taj rad bio isključen iz rasprave — on ni do danas nije bio ni od koga raspravljen, — u najkritičnijem smo trenutku predložili, da uopšte odustajemo od njega, ako se samo komparativno uzme u pretres. Vrlo je dobro znano, kako je i taj predlog, stavljen u cilju, da dobijemo sam jedan nacrt, bio u žurbi, bar kako smo mi to shvatili, na slepo zabačen. I naš je nacrt čisto subjektivan rad. Nekoje smo manje pogreške ispravili kod konačne redakcije, a druge opet nismo hteli eliminirati, da ne trpi celina. A kako nam kažu, više ih ima, kojih nismo ni opazili´-Važna je n. pr. ta, da smo pored mnogih stvari i formula predzadnjeg člana, za obezvaženje dosadanjih zakona, koju su izradili odlični pravnici, bez izmene preuzeli u naš nacrt te smo tako zaboravili na ukinuće svih onih prethodnih agrarnoreformnih zakona, koji su u našem, nacrtu po čl- 4L Ustava nagli svoje definitivno rešenje. — Nego, dovoljno smo naglasili, da smo postavili svo težište u obradu, odbranu i objašnjenje stručnoga dela, dok pravni deo sa toga stanovišta smatramo više formalnim i taj nek poprave i doteraju naši pravnici. * Objektivnosti radi potrebno je ovdje citirati i mišljenje odličnog slovenačkog pravnika dr. Metoda Dolenca, profesora univerziteta u Ljubjani , koji je takodjer napisao prikaz i ocjenu knjige Ružica (vidi „Slovenski Pravnik", od 1. XII. 1925. str. 236) i koji doslovce kaže : „če pravi avtor nacrta, da je nacrt „premišlen in izveden dosledno do kraja", izrekel je sodbo in ipsa causa in že to kot nepristojen sodnik". („Ako autor kaže, da je nacrt „smišljen i izveden dosledno do kraja", izrekao je sud u svojoj vlastitoj stvari i to kao nekompetentni sudija"). Uredništvo . |
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 34 <-- 34 --> PDF |
114 Zakon o Šumama Navodimo sve to za to, jer po našem mišljenju stvar tekar postaje aktuelna za općenitost, a i zato, da se drugovima, koji su imali priliku da čitaju jedan nacrt, da se upoznaju s jednim gledištem a ne i s drugim, dade mogućnost da saslušaju oba zvona, sine ira et studio. „La lois sur les forets". En représentant la minorité du bureau de . Union Forestiere Iougoslave 1´ auteur défend son projet de la loi sur les forets. Rédaction. . |