DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 54 <-- 54 --> PDF |
LITERATURA. Dr Treit z Péter : A sôs es szikestalajok természetrajza 1924 S z e n t a n n a y Samu : A szikitalajmiivelése es javitâsa 1928. Bernâtsk y Jenô : A szikestalajok novényzetc, kulönös tekintettel a befâsitâs kérdésére. Erdészeti Kiséletek 1913. Dr Sâvol y Fercncz : Az Alföld fâsitâsâtôl es ontôzésétôl a mezogazdasâg téren vârhatô bioklimatikus érték novelés rôl. Erdészeti Lapok 1920. Kis Ferencz : Az Alföld fâsitâsânak kérdéséhez. Erdészeti Lapok 1920. Dr grôf Forgâch Balâzs: Az akac szereipe ar Alföld fâsitâsânâl. Erdé szeti Lapok 1926. Bék y Albert : Az Alföld erdositésérôl. Erdészeti Lapok 1926. Bék y Albert : Az alföldi gazdasâgi fâsitâsokrol. Erdészelti Lapok 1926. Bék y Albert : A fa gyokézérôl. Erdészeti Lapok 1927. Dr Magya r Pal : A szikes fâsitâs kézdéséhez. Erdészeti Lapok 1926. Dr Magya r Pal : Az Alföld fâsitâs köretoöl. Erdészeti Lapok 1927. Dr Magya r Pal : Ismet az Alföld fâsitâs kôrébôl. Erdészeti Lapok 1927. Dr Magya r Pal : Szikes fâsitâsi kisérletek a siispôkladânyi telepcn. Erdé szeti Kisézle-tek 1929. D r Magya r Pal : Qyokérvizogalatok csemetekerti es szikes talajban. Erdészeti Kisézletek 1929. Dr M a g y a r P â 1: Növenyökologiai vizsgalatok szikes talajon. Erdészeti Ki sézletek 1929. Bodo r Gabor : Az Alföld fâsitâsa. Erdészelti Lapok 1929. Zsâ k Lajos : A fâk fontosabb müszaki tulajdonsâgoirôl, tekintettel az alföldi fâsitâsza. Erdészeti Lapok 1927. Sommaire. Biologie des terres salines, leur amélioration, cultivation et exploitation en général; sylviculture sur les terres salines et sa signification en particulier; reboisement des terres salines sur le point de vue écologique; mode de reboisement des terres salines; essences pouvant a cet effet etre envisagées; mesures générales peur l´intensification de l´économie sur les terres salines. SAOPĆENJA KEREŠKENJIJEVA PRIPOMOĆNA ZAKLADA. Prigodom njene pedesetgodišnjice. Većemu dijelu mladje generacije našega udruženja nije možda poznato, da u krilu Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja postoji zaklada pod gornjim imenom, — zaklada kojoj je plemeniti cilj dijeliti novčane potpore udovicama i siročadi pokojnih joj članova. Stoga sam preduzeo, da o toj zakladi napišem nekoliko riječi, s namjerom, da s njome upoznam i one članove udruženja, kojima još nije poznata njena svrha, jer bi bilo dobro, da i oni njoj pristupe, kako bi nakon njihove smrti udove njihove i siročad bili dionicima blagodati, što ih pruža ta zaklada. Navesti ću stoga ukratko njen istorijat. Na glavnoj godišnjoj skupštini Hrvatsko-Slavonskog šumarskog društva, koja se od 12. do 15. augusta 1883. godine održala u Ogulinu, iznio je tadanji tajnik društva predlog, da bi s obzirom na to što društvo od uništili dohodaka ima višak od 100O forinti, koji je uložen u štedionici, bilo najshodnije, da se u okviru društva osnuje 472 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 55 <-- 55 --> PDF |
zaklada za podupiranje siromašnih šumarskih udovica. Temeljni iznos, predlaže, neka bude 5.000 forinti. Nakon što je taj predlog primljen, odlučeno je na predlog našega još i sada živog, vrijednog počasnog člana gosp. Vilima Dojkovića, da ta zaklada nosi ime muža, koji ima najveće zasluge, da se to društvo iznova ustrojilo. Tako je zaklada nazvana imenom »PRIPOMOČNA ZAKLADA UTEMELJENA NA USPOMENU ŽUPANIJSKOG NADŠUMARA VLADOjE KÖRESK 0 N YI A«. Nuzgredicc neka je spomenuto, da je pokojni prvi tajnik Vladoje Köreskönyi bio vrlo zaslužan za šumarsko društvo, jer je vrlo mnogo doprineo tome, da se društvo godine 1877 iznova ustrojilo, nakon što se 1857 godine bilo razišlo. Prvi počeci našega društva datiraju naime još od godine 1849. Podjedno su sastavljena i pravila te zaklade i to kao dodatak društvenim pravilima. Prema njima, glavni uvjet pristupa u članstvo zaklade bio je, da pristupnik jednom za svagda položi pristupninu u iznosu od 5 for. Na osnovu toga je porodica njegova nakon njegove smrti imala pravo na novčanu potporu iz kamata te zaklade. Pravila su otisnuta u Šumarskom listu od god. 1883., stranica 269. Premda je cilj zaklade vrlo plemenit, te se s obzirom na to moglo s punim pravom očekivati brzo njezino ojacanje, to ipak — s obzirom na već dugogodišnji njezin opstanak — držim, da nije postignuto, ono, što je zamišljeno, jer je zaklada još i danas slaba, tako da su novčane potpore, koje se godišnje dijele, dosta neznatne. Prošle godine podijeljene su iz kamata zaklade samo dvije potpore, svaka po 250 Dinara. Kako se 1922. godine hrvatsko-slavonsko šumarsko društvo spojilo sa srpskim i slovenskim šumarskim društvom u jedno društvo pod današnjim nazivom, to je nastala potreba, da se pravila »Pripomočne Kereškenijeve zaklade« prošire na sve članove Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja. Upravni odbor društva već je 1930. god. uzeo stvar u pretres, a glavna je skupština u Skoplju 1931. god. zaključila, da se do naredne glavne skupštine izrade nova pravila za tu zakladu i to tako, da svi članovi Jug. Šumarskog Udruženja mogu biti njenim članovima. Prošlogodišnja glavna skupština (na Sušaku) prihvatila je nova pravila zaklade, koja su otisnuta u izvještaju odbora za glavnu skupštinu, kao prilog Šumarskog lista br. 8 i 9. na strani 11. Nova su pravila u glavnom ista kao i stara, tek sa nekim malim izmjenama, a kao pristupnina u članstvo zaklade ustanovljen je iznos od 100 Dinara. To je u glavnom istorijat te zaklade. Naše udruženje ima dakle jednu zakladu sa vanredno plemenitim i korisnim ciljem, a zaklada ipak napreduje slabo. Poslije rata pa sve do ove godine pristupilo joj je samo nekoliko članova. Stoga je upravni odbor smatrao svojom dužnošću, da pravila zaklade proširi na sve članove Jug. Šumar. Udruženja. Kako bi zaklada postala što jačom, određeno je u 5. toč. § 3. novih pravila ovo: »Svake godine će Udruženje iz posebne stavke u redovnom svojem budžetu podupirati zakladu«. Temeljem te odredbe unesen je već u ovogodišnjem budžetu (toč. 34. izdataka) »Doprinos Kereškenjijevoj zakladi« u iznosu od 10.000 Dinara, koji je već kamatonosno uložen u tu zakladu. Za budžetsku godinu 1934 predviđen je isti iznos, pa će ga — nadam se — glavna godišnja skupština jamačno i odobriti. Nažalost mora se konstatirati, da upravo u zadnjem deceniju, gdje su društvu bile na raspolaganju prilične svote, jer su dobivene i potpore od Ministarstva Šuma i Rudnika, nije ništa dato u pomenutu zakladu. Neću da ispitivani razlog tome propustu bivših uprava društva, ali želim upozoriti sadanju upravu, da bi iz više razloga bilo i dobro i potrebno, da tu zakladu što bolje podupre. Trošilo se dosta za propagandu i druge svrhe, a za obezbjedjenje udova i siročadi vlastitih članova nije se učinilo ništa. Sada pak, u ovo kruto doba teških socijalnih prilika, dužnost nam je, da se 47S |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1933 str. 56 <-- 56 --> PDF |
š(o više pobrinemo za porodice onih naših članova, koji su prerano umrli ostavivši svoju porodicu neopskrbljenu ili sa tek malom: penzijom. Znamo da su današnje plaće naših članova vrlo malene u razmjeru prema današnjoj skupoći, a kakova tek sudbina čeka naše potomke iza smrti naše. Kako će im dobro doći i najmanja potpora iz te zaklade. Zar nije vrijedno jednom za svagda platiti svotu od 100 Din., pa time ženi i djeci osigurati eventualnu višekratnu potporu. Smatram stoga za dužnost, da svakoga člana našega udruženja upozorim na tu zakladu, a naročito one članove, kojj su oci obitelji. Njima je u interesu njihovih obitelji sveta dužnost, da toj zakladi što prije pristupe, a svim je članovima dužnost, da upotrijebe svaku priliku za sabiranje prinosa i darova toj zakladi. Do nas je šumara dakle, da ta zaklada što prije postane što jačom, a to će biti, kada svi članovi Jug. Šum. Udruženja postanu i njezinim članovima. Stoga neka ovi redci budu poriv onim našim članovima, koji do sada još nisu članovi te zaklade. Neka se sjete nevolje i bijede udovica i siročadi onih drugova, koji, noseć visoko stijeg šumarskog zvanja, u savjestnom vršenju svojih dužnosti postaše žrtvom službe i sudbine. Neka se sjete, da i njihove udove i siročad mogu doći u težak položaj, da budu prisiljeni tražiti u teškim časovima pomoć, a ta će im pomoć moći biti pružena samo onda, ako zaklada bude kadra udovoljiti potrebama, t. j . ako njeni kamati budu onoliki, da bar najpotrebnijima pruže što izdašniju pomoć. Žalosna je pojava, da ta zaklada, koja doživljuje evo već 50. godišnjicu, ne iznosi danas više od 22.642. Din., a mogla je da iznosi više od stotinu tisuća dinara. Naše udruženje broji danas oko 800 redovitih članova, a jedva jedna četvrtina njih su i članovi te zaklade. Neka taj indiferentizam prema zakladi prestane, neka svaki član živo poradi, da prikupi što više članova i poklona za tu zakladu. Neka s) uprava društva prigodom sastavljanja godišnjeg budžeta stavi u dužnost, da uvrst! u proračun što veći doprinos za tu zakladu, pa će svrha zaklade brzo biti postignuta. Napisao sam ovih par redaka u dobroj vjeri, da ovaj poziv neće ostati glas vapijućeg u pustinji i da će se svi članovi upisati u tu našu plemenitu zakladu. D. Hradil TISKARA »MERKANTILE« — Zagreb, Ilica 35. priopćuje, da ima na zalihi: 1. Šumsko-kvarne prijavnice; 2. Očevidnike šumskih šteta, oboje saobrazno zakonu o šumama (Br. 84.600—III—1930.); 3. Drvosečne i ogojne predloge (saobrazno naređenju kr. banske uprave u Zagrebu, br. 48.3801—III—1931.); 4. Šumsko-oštetne cenovnike (U prvotnom izdanju uz polovičnu cenu, ali proste od ispravaka); 5. Lugarskc službene knjige shodne po formi i sadržaju; 6. Iskaze procene stabala (kao prilog drvosečnom predlogu) ; 7. Manuale za tehničku procenu (napose hrastovu) ; 8. Manuale za izmeru teodolitom i busolom; 9. Iskaze za izračunavanje koordinata; 10. Sve tiskanice za sastav gospodarstvenih osnova i programa kao i naputak; 11. Opise šuma; 12. Skrižaljke za primerne plohe; 13. Izvoznice; 14. Najnovije kubične tablice po švajcarskom uzoru za taksatorne i ine radnje od 1—140 cm promera; 15. Neke Očevidnike sa starim napisom »Kr. kotarska oblast«, ali koji po sadržaju i sada još važe. 474 |