DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1933 str. 4 <-- 4 --> PDF |
\ Tipologija kao nauka ö šumskim biljnim zajednicama je deo fitosociologije, nauke o biljnim udruženjima. Naziv »fitosociologija« prvi put je bio upotrebljen 1898 god. od Krilova. Prvi fitosociološki rad datira iz 1888 godine, kad je S. Koržinski napisao članak: »Severna granica černozemne oblasti, istočne zone evropske Rusije u botaničko-geografskom i pedološkom pogledu«. Posle ovog rada do 1920 godine izdato je veoma mnogo fitosocioloških dela, te je sasvim neopravdano mišljenje zapadnoevropskih naučenjaka, da je fitosociologija postala tek u 1920 godini. Pitanje postanka i porekla fitosociologije već je više puta detaljno razrađivano od strane Aljohina, Pačeskog, Du Rietz-a i drugih. Između fitosociologa, koji su već do 1920 godine podigli ovu nauku na zavidnu visinu, možemo spomenuti imena Sukačeva, Pačeskog, Aljohina, Morozova i dr. Prvi fitosociološki radovi u zapadnoj Evropi pojavili su se tek u 1920 godini, ali u Rusiji je već pre toga vremena fitosociologija bila podignuta na stepen nauke, koja je počela da se grana i da se primenjuje u praksi. Na osnovu toga može se pouzdano tvrditi, da je fitosociologija postala u Rusiji pre 3 decenije, postigla izvesnu visinu, razradila svoje metode istraživanja, počela se primenjivati u praksi i davati praktičke ogranke. Na razvoj fitosociologije u Rusiji naročito je delovao upadljiv zonalni raspored biljnih formacija od polarnih pa do pustinjskih i subtropskih (formacija). Naziv »fitosociologija« primljen je skoro svuda i obično se definiše ovako: »fitosociologija je nauka o biljnim udruženjima «. Do sada još nije rešeno pitanje, u kom odnosu stoji fitosociologija prema drugim prirodnim naukama. Mišljenja su podeljena. Prema prof. Sukačevu »u botanici kao nauci o biljkama uopšte fitosociologija zauzima mesto pored drugih samostalnih grana botanike: morfologije, fiziologije, sistematike i fitogeografije.« Prof. Sukačev smatra da je fitosociologija samo grana botanike i ne priznaje joj pravo samostalne, nezavisne naučne discipline. Prof. Aljohin je suprotnog mišljenja i pobija mišljenje prof. Sukačeva potpuno logičnim obrazloženjima. Prema Aljohinu su nauka o biljkama i nauka o udruženjima biljaka dve sasvim samostalne i paralelne grane nauke. Prvu možemo nazvati fitologijom, a drugu fitosociologijom. Svoju misao on formuliše ovako: »Botanika (fitologija) i fitosociologija«. Tipologiju kao nauku možemo da definišemo ovako: »Tipologija je onaj deo fitosociologije, koji se bavi proučavanjem šumskih zajednica«. Tipologiju su razradili šumari-praktičari, koji su uveli u pojam tipa praktičke elemente. Njih je interesovao ne samo sastav i vrste biljnih zajednica, njihov odnos prema spoljnoj sredini i uzajamni odnosi elemenata, koji udruženje sačinjavaju, već i druga čisto praktička pitanja, kao što su uslovi pomlađivanja, veličina drvne zalihe, kvalitet drva i t. d. Nauka o šumskim biljnim zajednicama, nadopunjena tim praktičkim podacima sačinjava tipologHu i time se razlikuje od fitosociologije. Tipologija je onaj deo fitosociologije, koji se bavi proučavanjem šumskih zajednica, njihovih uzgojnih i ši msko-gospodarskih osobina. Taksatori ševe me Rusije, već u drugoj polovini XVIII veka, kod izdvajanja gazdinskih jedinica uzimali su u obzir tipološki karakter šume. Za osnovu takvog izdvajanja poslužile su im od naroda primećene osobine pojedinih šumskih kompleksa. Pojedinim šumskim kompleksima na 626 |