DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1937 str. 10     <-- 10 -->        PDF

4. Obrada zemljišta: a) mestimična, samo u krugu jame; b) prekopavanje
na različitu dubinu; c) minimalni i optimalni broj prašenja;
d) opseg prašenja; e) zalevanje i natapanje i suva kultura.
5. Dubrivo: stajsko i veštačko dubrivo; količine i vreme unošenja.
6. Vreme sadnje.
7. Troškovi pojedinih načina pošumljavanja (apsolutni i relativni) u
vezi sa postignutim rezultatima.
8. Unošenje rentabilnih međukultura i rezultati.
Sadnice moraju biti zabeležene, numerisane i merene u izvesnim
periodama. Mora se tačno ustanoviti cena dužinske jedinice prirasta bez
negovanja i sa negom. Ovo je pitanje kardinalno. Vreme zrelosti šume
veoma je važna stvar. Pitanje rentabiliteta zavisi od turnusa iskorišćavanja
šume. Naravno, nije svejedno, da li će šuma dostići zrelost za
40 ili 70 godina.


Prema tome i u pitanju troškova pošumljavanja puca onda sasvim
drugi vidik, jer se ne radi samo o trošku po jednoj sadnici, a bez obzira
na njen kvalitet i količinu prirasta. Nije važno samo to, koliko dajemo
za pošumljavanje, već i to, koliko i šta dobivamo za taj novac.


Ako jedna sadnica bresta stoji 50 para, a dala je prirast od 10 cm,
platili smo za 1 mt. prirasta 5 dinara. Ako smo za negu iste takve sadnice
bresta utrošili 2 dinara, a dobili prirast od 1.30 mt, onda 1 mt prirasta
stoji .45 din. ili tri put manje od »jeftinog« pošumljavanja od po
pola dinara za sadnicu. Tome treba dodati još i to, da ako plaćamo za
sadnicu »skupo«, onda nemamo gubitka. A pri »jeftinom« pošumljavanju
gubitak je obligatan bar za 30%. U ovom slučaju metar prirasta stoji ne
5, već 7 dinara, ne govoreći o tome, da će iduće kompletiranje zadoeniti
za godinu dana.


Navedene cifre nisu maglovito-teorijske pretpostavke, već su
stvarne. One su uzete iz podataka ogledne stanice kod Sarajeva za 1936.
godinu. Reći će se: ali nadalje će »jeftina« sadnica rasti besplatno. No
kako i koliko će vremena rasti? Pa i njegovanje sadnice ne traje večito.
Stvaranje sklopa u tom pogledu bila bi vremenska granic a intenzivnog
negovanja. Negovanjem može se postići sklop za dve godine. Ovo
se odnosi ne samo na lišćare, već i na četinare, u kojima se sklop postiže
unošenjem brzo rastućeg džbunja.


Kritičan period skoro svake šumske kulture, radi veoma sporog
razvijanja sadnica jeste period prvih godina. Skoro sve sadnice »spavaju
« prvih 5—10 godina. Ne govoreći o boru, taj je isti slučaj na pr. sa
hrastom. Posle 5 godina on se jedva vidi iz zemlje i njegova je visina
dobra, ako je stigla do 60 cm. Dakle period mladosti: to je period čekanja,
stagnacije, izgubljeno vreme. U ranijoj mladosti ima najviše gubitaka
... Najsudbonosnija je prva godina, već stoga što se sadnica podvrgla
operaciji vađenja, transporta, neizbežnog sušenja na putu i t. d.
Ona je pri toj operaciji više ili manje ranjena. Prve godine sadnica se
ne može razvijati, jer mnogo snage upotrebljava na lečenje rana, obrazovanje
novog tkiva. Tek druge i treće godine sadnica počinje svoje
normalno razvijanje, ali kako taj proces ide veoma sporo, a sadnica je
malena i slaba, ona ne može podneti kakve ozbiljnije prirodne nedaće,
od kojih je suša najglavnija. Zato se i dešava, da inače uspele 5—7 godišnje
kulture totalno ginu od relativno kratkotrajne suše, jer korenje
nije stiglo na dovoljnu dubinu i nalazi se u gornjem presušljivom sloju.


628