DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1877 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 79 — žaju dostaju one više znaiBeiiitosti hvauje-vina ili branjenica, za koje ustanove sadašnjega šnmskoga zakona slal^ dostajn, to bi se imao posebnomu zakonu ob obćinskih pasnicib pridodati članak, kojim se ti pašnici proglašuju brauje\inann\ i još neki izpravci i nađopunjci paragi´afa šumskoga zakona o branjenicah. Ja sam već u drugom pogiavju obrazložio, da je baš kras kao drugdje tako i u hrvatskoj krajini najjasniji dokaz istini, koja je već počela otimati mah, da obćinsko vlastnićtvo (uz male iznimke) ne unaprecljuje obrađjivaiija zemlje, dapače, da uz toliko rogobatne i sđvojne napremice, kakve su na hrvatskom primorskom krasu, takove zemlje moraju posvema po zlu proći, ako niesu obćinarom obćinskom imovinom već obćinskom zajednicom. (§, 288. obć. građj. zakonika). Za tiem sam pokazao, da posebnik ogolećivanju najprikladnije zemlje, ako su njegova absolutna (ne obterećena i nedielomična) imovina, obično od te propasti sigurno občiiva, pak sam spomenuo i uzroke, zašto to biva. Uz takove okolnosti moram nai´avski zag´ovarati načelno i ponajpače, da obćinski pašnici priedju u imovinu posebnika; to bi bio za cielo najbolji način zaplodjivanja krasa i bio bi već s toga prekoristan, što bi se državna uprava riešila svake brige i prevelikih potežkoća, s kojimi je takovo bjižnikovanje nad zajedničkim ,uživanjem skopčano. Da ja uza sve to istom na kraju ovoga pogiavja o toj predaji obćinskih pašnika u vlastničtvo posebnik^ govorim, polieže samo odtud, što se jedva tomu nadati možemo, da će obćine skoro pristati uz takovu radikalnu ustano^^u i u tolikoj mjeri, da vriedi spomena. Tomu bi se prejako opoprečivale dosadašnje navike i mnoge dmge prevelike potežkoće, nit bi to, da se posvema izvede, samo po sebi cielji shodno bilo, osobito dotle, dok se ne razgode pojedini obćinari glede ukupnoga posjeda, o čem ćemo potle još govoriti. Ne smiemo nikada zaboraviti, da i onomu, što je najbolje, ima uvieta, kojim ako se ne zadovolji, onda i ono najbolje nije ni dobro, a kamo li najbolje. Sama sobom prevaljana individualizacija ukupn 0 g a zemaljskoga vlastničtva predpostavlja napredniju kultura i barem krmljenje stoke u staji. A može li se o tom već u ovaj par na krasu što i govoriti? Da se obćinski pašnici podiele posebnikoni, onda bi za cielo i to na bolje oki-enulo. Ali ne zahtieva li zaplodji |