DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1877 str. 52 <-- 52 --> PDF |
. — 108 "— došle, gospodarilo a dotle bi i primorski kras i krašani po gotovo po zlu prošli!. Glavnoj legnlaciji zemaljskoga vlastničtva,. kako je udešena u najnaprednijih zernljah, uvjetom je napredna uljudba naroda, a te u krajini još ne ima, već se mora istom težkim naporom postignuti. To su uzroci, zašto sam svoje prieđioge onako zapriličio i što oyo poglavje svršujem zakliknuvši: Živio razgodni postupak! Nastojmo, da ga se dosiuemo, ali prihvatimo se iz ovih stopa preporučena posla, da najprije spasimo glavnu stvar, a to je priedmet zaplodjivanja. Obziruci se pako na veliku znamenitost razgodbenoga postupka uploške našao se je austrijski uglednik u struci poljodjelskoga zakonarstva, ministerijalni savjetnik Karlo Pejre r ponukanim napisati razpravicu o tom piiedmetu imajući na ura.u vojnički hrvatski kras, koju ćemo u drugi dio ovoga spisa uvrstiti K 18. : - Konaena proinatranja. Uzevši na um, da će primorskoga krasa, to jest, onih strašnih goleti poglavito samo zagajivanjem nestati, te daje država spremna u taj smjer napeti se u velike, pričinit će se možda komu čudom, da ja — i to baš ja, budući profesionira šumskim gospodarom, preporučujem toliko malo zagajitaba. Doista bi se. za koji desetak godina po mom priedlogu zagajile samo ove šume; kakovih 6O0O—8000 rali srednje šume uz namicanje brsta, koju bi imala država na svom zemljištu podići; kakovih- 20.000 rali takove šume, što bi ju na svojih gričevitih pašoicih pomladjivanjeni imale podići obćiae; možda kakovih 1000—2000 rali, što bi ih marljivi posebnici mogh zasaditi voćem i gorom; , dakle svega skupa možda 30,000 rali ih samo trećinu površine primorskoga krasa. ´ U ostalom ne bi bio razgodni postupak- u tieh temljah posrema nov ; Hgarska komasacija bijaše i jest nešto dobrano naliena, m se komasacijom ne ide samo sa tiem, da se razdaleke zemlje negiobe, vee da izadje uploške bolja teritorijalna |