DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1879 str. 50 <-- 50 --> PDF |
, — 51 — skuplja; na drvetu ne može se ništa kvarovati; a što najpace odlučuje, takva se mladikovina pomladjuje opet liepo sama sobom, jer iž korienja istoga bukvica, koji drugačije slabo izbija, dok je još mlađj naraste iz spavajućega oka toliki izboj, da ga za malo godina nije moći razlikovati od mladice, koja je iz sjemena nikla. ´ Ako se mladikovina jednom tako za brst posiece, ne će biti nikakove štete; dapače uzrasti će bujnija i ravnovršnija, nego li je prije bila, osobito ako je iza posjećene krupnogorice ostao kržljav pomladak. Nabavljanje i spravljanje brsta. U ovom poglavju govorit ćemo dakako jedino ob onom brstuj koji se ljudskom rukom kreše, t. j . nabavlja. Jedno je izmedju najvažnijih pitanja pri nabavljanju brsta^ kad se ima kresati brst? Cim je tananiji i mladji brst, tim je braniviji i tim je miliji blagu. Lišće pako, koje naravskim načinom na drveću požuti a onda popada, te koje obično za stelju uporabljajemo, ne će naša domaća stoka ni da okusi; ako li ga ipak od velike gladi uzme grizti, onda se njim ne hrani više, nego li slamom, a kad ga mraz opuri ili drugo nevrieme ne spravljena zatece, onda ne valja ni toliko , koliko slama. Što se pako tiče lišća velike tvrdoće i predrasticna teka, to ono uzme ne valjati, cim dozori. Možemo dakle reći, da je sušanj to omiljeliji i tim hranivijij cim je ranije nabavljen. Ali treba na um uzeti ne samo kakvoću, već i ko li koću nabavka. Brst se nabavlja sa glavatih i granatih kresanica i po grmicih. Najizdašniji su dakako dugi izboji i do njih je najviše stalo´: ali u nekoga drveća dorastu ti izboji istom poslije ^ Na drveću imadu dvojaki, vrlo različiti izboji. Jedni rastu na omladjujucem se vrhu tja do kraja ljeta ili do u jeseii, narastu vrlo dugi, sreikavi, i vrlo listnati, drugi su kratki i debeli, samo na vrška imadu nekolika iistiea, a medju njima pupoljke na vršku za buduću godinu. Jedni se zovu dugi, a drugi kratki izboji. Dugi su izboji najbujniji za mladosti drveća, osobito kad mladice iz panja ili iz glave kresanica izbijaju. |