DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1879 str. 60 <-- 60 --> PDF |
- «1 --´ , , Ovdje sude, da ne goneći blago na pašu, svaka ovca treba đnevice dvie funte siena ili četiri funte boljega Šušnja, a koza jednu funtu siena ili pet funti boljega šušnja. Sve zime možeš samim šušnjem braniti samo jarce i jalovice; kad bi skoznim kozam davao sam sušanj oslabile bi i okozile bi se prije reda ili bi tja i poskapale. S toga im prestaju davati sušanj, cim prevale drugu trećinu skoznosti, kad no se zametak vec uzme micati. Sjajnje ovce hrane od to doba samim sienom, a kozam daju uz pet dielova siena jedva šesti dio šušnja. Ta se bolja krma daje, dok jarad ne prevali bar četrnaesti dan, onda se koze puštaju vec kadšto na pašu a u tom slučaju trebat ee jedva još koja malica šušnja. Stoka po ovib krajevib žive ljeti samo o paši, s toga se sušanj spravlja samo za prezimbu a treba svake zime: svakoj ovci 2 cente siena i 4 cente boljega ili 5 centi slabijega šušnja, a svakoj kozi 1 centa siena i 5 centi boljega ili 6^^ cente slabijega šušnja. Goveda, konji, mule i oslovi ne hrane se ovud redovito šušnjem. Sušanj ni malo ne pripravljaju, već ga onakva, kakov je, pokraj plasta daju stoci, da ga brsti, porazbacivši šušnjate grančice po sniegu ili pozabodivši grančicu u cielac da izilazi poput grmika. Dakako, da taj brst´ ne smie doći u nečist i da s toga, ako ne zapane novi snieg, bar svaki treći dan valja mienjati krmilišta. Brst se ovud kreše na drveću, što se pojedince nalazi ponajviše po južnih stranah i svjedoči, da su tuda nekada bile šume, ili ga poviše skupa stoji oko kuća i stanova, zaklanjajuo ove od bure i oluje, ili na planđištih uprilicuje debeo hlad plandujućemu blagu, kad je najveća timorina. Iznimice naći ćeš i malih grmikä, koji se poput sitnogorice sieku i podižu. Stablu se ili odrubi sva krošnja, da ostane 6 do 8 stopa visoko, ili se stablo ostavi koliko je, tja do vrha, te se svake 3.—6. godine krešu ogranci. (S toga i krstismo hrvatski prvu vrst glavati mi, a drugu granatimi kresanicami). Nije baš svakomu krajišniku po ćudi tananije umno gospodarstvo i on se još slabo brine za budućnost. Kad se je već popeo na drvo, onda ne prašta nijednomu ogranku; za godinu dvie dana doći će red drugomu drveću, da se sieče, a ako bude za nevolju, \ nije baš ni šuma predaleko. |