DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 39     <-- 39 -->        PDF

~ 87 —


Zemaljska vlada nastoji, da tomu zlu po mogućnosti doskoči,
a to neće biti tako težko, jer pučanstvo nije izkvareno,
te buduć je priučeno na pokornost, će se sigurno takodjer drage
volje pokoravati buducim, okolnostim odgovarajućim zakonskim
propisom (kojih vršenje valja prije svega strogo nadzirati), ako
ik bu-du ujedno mjestne političke i šumarske oblasti ustmeno
poučile 0 tom, kako se je to već pokazalo, kad je nedavno zemaljska
vlada za zaštita šuma izdala neke, u dosadanje običaje
pučanstva dosta nepovoljno dirajuće naredbe.


Usposobljuje li položeni drž. šumarski izpit za
samostalno vodjenje službe 1 za najviše šumarske
službe?


Ovo pitanje stavio si je sjegurno već gdjekoji šumar, te
je na to bez dvojbe, kad se je ticalo njegove osobe, odgovorio
sa ,,da´", Nu metnimo ruku na srce i budimo iskreni, pa ćemo
morati priznati, da je ipak velika razlika biti šumskim upraviteljem
ili ravnajućim visokim činovnikom. Tko vidi, što se
dan na dan zbiva, naći će, da ima vrlo mnogo šumara, koji


su pod nadzorom vrstnoga i svjestnoga nadčinovnika ne samo
najbolji upravni činovnici, već kadkad upravo odlično postupaju
u poslovanju; nu ako se oni odmaknu od svoje sfere ili im se
obzirom na dosadanje posloyanje predaje vrhovna uprava, pokazuju
ovi inače toli vješti činovnici toliku nespretnost i počimaju
obično tako naopako gospodariti, te se mora i proti
volji pomisliti, da su podpuno nevjesti.


Ne ima svatko sposobnosti, da ono bude, što hoće, i uz
najbolju volju može se dogoditi, da komu njegove vlastite naravne
sposobnosti reknu: dovde i ne dalje. — Ne treba tumačenja,
da uslied ovakovih pogriešaka trpi ponajprije šuma. Žalibože
ne ima proti takovim pogrieakam osobitih protusredstva,
jer težko je veću čast zadobivšega upravitelja šuma, zasliepljenoga
njegovim prijašnjim djelovanjem, ili nikako moguće osvjedočiti
o njegovoj nesposobnosti za višega činovnika, pa ako to
i dokazuju zli posljedci njegova gospodarenja, to mu već slavohlepje
ne dopušta drugo misliti, nego da ga je momentano
samo sreća iznevjerila. Ako napokon posjednik šuma uvidi tu




ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 40     <-- 40 -->        PDF

pogrienku, pa ju nastoji popraviti, posljedkom su toga tužbe
na nezahvalnost ljudi, zavist i jal, nezadovoljstvo sa službom i
samim sobom. Odatle potiču oni veleumi, kojib sviet ne zna
c-ieniti, koji uznemiruju svojimi tužbami cio sviet, koji kao pakostni
činovnici tlače svoje podložnike i čine im službu pravim
paklom! Žalibože moramo priznati, naša šumarska Biladež nije
takova, da bi se mogli nadati, da 6e ovakovi veleumi nestati,


Nayi pitomci sa viših šumarskih učilišta osvjedočeni su
da su sposobni i za najviše službe. Kao što je liepo imati takovo
osvjedočenje — jer zločest je vojnik, koji se ne nada biti
jednom generalom — ipak ono štetonosno upliva na razvitak
mladića. Jer na sreću ili nesreću ne ima izpražnjenoga mjesta
za šum, ravnatelja, koje bi se moglo podieliti takovomu učenomu
šumarskomu pitomcu, pa onda mu ne preostaje drugo,
nego s početka početi ili pomoću svako vrstne protekcije gledati
dočepati sp "službe samo^^talnoga ^nm upravitelja. Yrlo dobro
označio j( ^nn)"ii I) Ld^tM ^šumai>loo,i prtomc<) nesrećom, jei iiedko kad postati će iz takvoga
mladoga Tovjeka -^\jr-ia]i sumogojac. Diugčije je glede
onih pitomaca, kojim je bilo suđjeno od malena početi. Proza
stroge, xiizke službe i svagdanjega života uči ga zauzdati maštu,
pokazuje mu vriednost njegovoga vlastitoga „ja", te ga vodi


od stepena do stepena do one časti, kojoj može po svojih sposobnostih
najbolje zadovoljavati. — „Položeni drž. šumarski izpit.
usposobljiije ga za samostalno vodjenje gospodarstva, pa mu
SH daje svjedočba zrelosti glede šumoznanstva." Mi bi se mogli
doduše tom izrekom slagati, ali se moramo ipak odlučno protiviti
mnienju, da je položenjem državnoga izpita postignuta
sviba, a budućnost izpitanoga šumara da samo odvisi o sreći.
To je možda tako kod sađanje organizacije šumarskoga osoblja,
ali triezuomu iSovjeku ne može biti po volji.


Gledajmo jednom naše izpitane šumare. Većina njih, osvjedočena,
da je „svoju svrhu postigla´^ ne radi ništa, knjige bacila
je na stranu, na slavohlepnost je zaboravila, svi su postali
prosti i dobroćudni gradjani, koji u miru sade svoj kupus, i
samo nuzgredno obavljaju svoju službu kao šumari, što već
davna i nisu. Ako postignu veću čast prema dobi, daje im Bog
i veću pamet, pa ako se i mora priznati, da te ljude prati neka
srr^ća, ipak se ne možemo takovim vegetiranjem posve zadovoljiti.




ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 41     <-- 41 -->        PDF

´ — 89 —
Drugi su opet nemirne glave, pune ideja, od kojib se
pako nijedna ne obistinjuje, jer kakove imadu hire, tako im se
mie:ijaju i osnove. Takovi ljudi nekom žestinom upravo i vatrom
nastoje oko svojega dalnjega izobrazivanja, čitaju ili bolje
veleć progutaju sve knjige, ali od svega toga malo čestita zapamte;
i njihov je rad kadkad izvrstan, nu nikad trajan, revnost
njihova bila je samo goreća slama, a ukupan njihov rad
ne ima vriednosti, te riedko kad komu koristi. Baš od ovih
pola/.e naši, toli slabo cienjeni, veleumu


Treći dio napokon, i to najmanji, jest cviet šumogojaca.
Ugled njihova zvanja, koje su si odabrali, im je prvo. Oni ne^
ostanu na stepenu časti, koju su postigli položivši državni
izpit, vec znajući, da sad tek počima pravi studij njihove struke,
i da se u životu ništa ne uči, da se vremenom opet zaboravi,
pomnožaju svoje znanje i izobrazuju se kao muževi, svjestni si
svoje svrhe. Naravski da i ovdje mnogo upliva na razvitak
stručnoga znanja duševna sposobnost pojeiinca, materijalni
odnošaji života, više ili manje razvijen značaj, temperamenat,
obsežnost prijašnjih nauka, napokon praktički život i da mnogi
već ondje svršava, gdje drugi tek počima. Iz toga ujedno sliedi,
da ne mogu ni u eliti šumarske struke biti svi jednako sposobni
i da med njimi gdjekoji obnašaju časti, koje im ne pripadaju,
niti bi ih postigli, da se je gledalo na njihovo znanje.


Kako je pako s onimi višimi činovnici, koji su svoje nauke
završili položenjem državnoga izpita, može si čitatelj ovih redaka
lahko predstaviti. Stoga tvrdimo smjelo, da državni šumarski
izpit za samostalno vodjenje gospodarstva ne osposobljuje za
sve službe! To su uvidili i naši susjedi u Njemačkoj, pa kao
što nas u svem pretiču, tako i ovdje. Sličnu organizaciju, kakovu
su uveli Niemci kod šumarskoga osoblja, nalazimo u
austro-ugarskoj vojsci.


Šumski stražar mora naime kao i kod nas pokazati svoju
sposobnost izpitom; od tehničkoga pomoćnoga osoblja pod imenom
„Forstjung" veo se zahtieva više. Ovakav morao je dobrim
uspjehom svršiti šumarski zavod, te ako položi šumarski izpit,
može i šumarom postati. Bližnji veći stepen je onaj kotarskoga
šumara ili upravitelja šumskoga okružja. Mlad čovjek, koji je
svršio svoje šumarsko-tehničke nauke na visokoj školi ili sveučilištu,
pa hoće zadobiti višu šum. službu, stupa kao t. zv.




ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 42     <-- 42 -->        PDF

- 90


kandidat nadšumarstva u praktički život. Da dakle postane
nadšumarom, mora se podvrći posebnomu državnomu izpitu, te
kad ovaj dobrim uspjeliom položi, smatra se sposobnim za nađšumara.


Posvema dobro bi bilo, da se i kod nas u Austro ugarskoj,
kako su to već naši susjedi uveli, uvedu dva stepena u šumarskib
izpitih. Po tom bi sad postojeći državni šumarski izpit
osposobljivao samo za službu šumara, odnosno šumskoga upravitelja,
docim bi imali kandidati za službu višega činovnika
podvrći se posebnomu, strožijemu i obsežnijemu izpitu. Nu pri
tom bi još morali dokazati, da su već položili državni izpit za
šumara i valjano služili više godina kao samostalni upravitelji.
Da dakle postane nadšumarom, morao bi mladi šumar ne samo
svojom inicijativom dalje učiti, već ujedno dulje vremena služiti
radi prakse, proći sve stepene služba, pa tek onda smio bi
tražiti nadšumarsko mjesto.


Zakonom, moralo bi. se zabraniti postaviti koga višim činovnikom,
koji nije položio nadšumarskoga izpita, a avancementpo
službenih godinab smio bi se dopuštati samo do stanovite
službe. Kad bi se to kod nas izvelo, ne bi se više dogadjalo,
da nadju neznani ljudi, koji su svoju sreću kod svib već služba
pokušali, med šumarskim osobljem utočište i mjesto odmora,
štono nisu nikako zaslužili.


Tko želi dobro našoj struci, kao što mi, i da procvate,
sigurno će se slagati s našim nmienjerü, jer jedino onda će
naći revan muž sreću, koju sad uživaju mnogi nevriednici;
onda se šumogojstvo neće više učiti kao zanat, a lihvarenje
stanovitih ljudi — srećnika — med našim osobljem postati će
tiem većinom nemoguće. Možda je ipak već blizu vrieme, gdje
se neće više primati na naših šumarskih učilištih ođpušteni trgovački
pomoćnici ili realci i gimnazijalci, koji su na tih zavodih
propali, kad ćemo stvoriti svi skupa čvrsto spojeno tielo, vezani
vezom zajedničkih težnja i zajedničkoga znanja, kad neće
svaki ugnjelica dobiti protekcijom svjedočbu zrelosti, kad napokon
neće biti kod naše struke prepoznanih veleuma, već gdje
će svaki pripadnik šumarske struke sam si stvoriti službu,
dokle već sižu njegove sposobnosti. To vrieme biti će zora sjajnoj
budućnosti šumoznanstva!




ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 43     <-- 43 -->        PDF

.":— 91 —
Oest. Reichsforstverdn. Wien im Jänner 1880.


Hohe k. Landesregierung in Agram!


Die Tiefgreifende Wichtigkeit, welche der glückliehen
Lösung der verhängnissvollen Karstfrage innewohnt, wie die
offenbare Zunahme der Karstödungen, haben den öster. Reichsforstverein
bestimmt^ in Verbindung mit dem kroat.-slavon.
und dem krainerisch-küstenländischen Forstverein im vorigen
September den küstenländischen, wie den kroatischen Karst
neuerdings zu besuchen und hierauf in Fiume die grosse Karstfrage
zum drittenmale zu verhandeln.


Indem v?ir 16 Exemplare des amtlichen Berichtes über
diese Versammlung zur geneigten Würdigung unterbreiten^
erlauben wir uns hinzuweisen, dass dieselbe in der Karstfrage
folgende Resolution beschlossen hat:


„Mit Rücksicht auf die unzweifelhaft zunehmende Aus„
dehnung der Karstödungen sowie auf die dringende Noth„
wendigkeit schleuniger und gründlicher Abhilfe beschliesst die
„gemeinsame Versammlung des österr. Reichs- des kroat.-slav„
und des krainerischen-küstenländischen Forstvereines, ihr Prä„
sidium zu ersuchen, an den geeigneten Stellen zu beantragen,
„dass möglichst bald in den einzelnen betreffenden Ländern
„speziell die Karstfrage regelnde Gesetze erlassen werden.


Wolle die hohe Landesregierung bei Hoch Ihren legislalatorischen
und administrativen Massnahmen auf dieses Votum
thunlichst Rücksicht nehmen.


Jeder der drei Vereine wird stets bereit sein, über Aufruf
der hohen Behörde durch Grutachten oder Theilnahme an
Enquetten das Seinige zum Grelingen solcher den Karst betreffender
Massnahmen beizutragen.*)


Der Schriftführer der Yer- Das Präsidium der gemeinsamen
Sammlung: Versammlung:


Karl Ferd. HIava m. p., Jos. WesseSy m. p.,
Professor an der kgl. höheren Land,-& General-Bomainen-Inspektor und Forst-
Lehranstalt Kreuz. akademie-Dh-ector a. B.


*) Gleichlautende Zusohriften wurden auch an das iioho k. k. Genenü-Oooimando
als Grenzverwaltungsbehörde zu Agram, im das k. k. R. Ackerbau- und
an das hohe k. k. Finanzministerium geschickt.