DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1880 str. 46 <-- 46 --> PDF |
— 94 — „Svojom lovkora jastrebova, o kojoj je pisao g. R. Weber iz Hajnan-a u svojoj brošuri od godine 1877, nalovio sam 2a pet godina po izkazn lova 58 kokošara (falco palembarius), stupicom i na j n ov ij om svojom lovkom ulovio sam S3 kokoŠara, kobaea, skanjaca i t. d, Dapače ulovio sam nekoliko inače toliko opreznih vrana novom lovkom, doÖim stupicom nisam nikad nijedne." Na moju radost i zadovoljstvo poboljšao se je lov u ovdašnjem šum. kotaru proganjanjem tib grabilica tako, daje ubilo n. pr. 16. prosinca 1878 godine 16 lovaca 544 zečeva." ,,0d mene sgotovljena i za njem, carstvo patentirana lov ka dokazala je, da je za lov grabilica vrlo shodna, jer 1. Di´vo iz vana eini, da se ptice ne trebaju plašiti nikakovih že- Ijeznib stvari, a željezo i tiem cieli aparat zaštićen je drvenom oplatom proti hrdji i vlagi. 2. Igla ubvati pticu uviek dole u sredini tiela, je ova za 5as mrtva, a perje ostaje neoštećeno, tako da se može svaka takova ptica dati konservaterti, što je za privatne zbirke od velike važnosti. 3. U stupieah 1 drugih lovkah ulovi se ptica samo za krila ili noge i t. d. pa se mora u njih kadkad preko 24 sata koprcati i izmučiti, tako da je (Šesto nije ni za poznati. Pa ma bila i ptica-grabilica, svaki valjan lovac mora gledati, da ju nsmrti ne mućenjem u stupieah, već na čim kraći način. Ja sam nastojao, da kod moje lovke ne bude tih nedostataka, te mislim, da mogu svoj gospodi drugovom i prijateljem lova preporučiti lovku, koja će se prem stoji samo 7 maraka, pokazati vrlo koristnom za lov- Ij enj e pti ca-grabili ca," Uz pošiljanje od 7 maraka ili po št. ponze će mogu s v im naručbinam po želji gg. naručitelja zadovoljiti i čekam na skore naloge". Jedna lovka važe 3*5—4kgr. Moli se za točnu oznaku poŠt. postaje. Šumarski pozdrav 1 NenwiesekodPilgramsdorfauSlezkoj, WilhelmDudda, kot. šumar. (Bukva Fagus eylvatica L.) Od bukve, koja raste u briegovitih predjelih Hrvatske i Slavonije, nalazimo dvie glavne vrsti: ranu bukvu i pozdnu. Obje vrsti rastu skupa ili zajedno sa hrastom brdnjakom i drugim drvljem, nu uviek je pozdna bukva u većoj množini, nego prva, — Rana bukva razlikuje se od pozdne tiem , što se 14 dana prije razlista od potonje, te je oko Gjurgjeva već podpuno razlistana. Na Ojurgjev dan običavaju pastiri, osobito u Slavoniji, splesti si od njezinoga zelenoga granja odielo, pa ovako obilaze po selu od kuće do kuće pobirati darove (jaja ir, slaninu, i hljeb). Pozdna bukva počima u to doba tek pupove razvi, sjati. Kora na starom stablu rane bukve je za polovinu tanja od kore na deblu pozdne bukve. — Sto se tiče kakvoće drva, to je ono od rane bukve bielje, gušće i žilavije, a drvo pozdne bukve je više erljenkasto i manje žilavo, atoga cleuc zanatlije više drvo od rane bukve. Bukovica takodjer dozrije kod rane btdcve prije, nego kod druge bukve, za 14 dana. |