DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1880 str. 34 <-- 34 --> PDF |
- 194 — milim, široke godove, a čim su godovi širji bili, da se je drvo dalo slabije ciepati i kalati, pače preko 6 milim, širokih godoya prestala je svaka kalavost, te se je drvo više ili manje đeralo u dužje, tanje iverje. Eazlog je tomu taj, što u drvenih naslagah sa širokimi godovi ne ima onoga suvisloga spoja uzdužnih drvenih vlakanca, te je takovo drvo više spužvasto, đočim je naše drvo hrastovo n obee u svem svojem nutarnjem pletežu ciele staničevine pojednako, a uslied toga ne samo kalavo, već i gusto drvo, što je osobito važno u onu svrhu, za koju ima služiti, izrađjujuc ga za spremanje tieei i odašiljanje na odaljena mjesta. Ako je u nutarnjosti drvo pravilno, tomu je i kora prema tomu pravilnija. U naših hrasticih vidimo svjetlu i dosta gladku, prem za čudo debelu koru sa brazdami, koje teku istotečno od podužja debla prama vrhu, s toga i radnik i trgovac osobito rado motre koru sa pojednakimi, nepretrgajućimi se brazdami. jer iz toga zaključuju na kalavost drva, te po tom ciene manju ili veću sposobnost drva za proizvadjanje francuzke dužice. Opazio sam, da se naše hrastovo drvo pogledom na svoju boju znatno ne mienja, pa iz izkustva znamo, da je izradjena kalava gradja, kud spadaju i francuzke dužice, nakon godinu dana skoro istoga lica kao onda, kad je jos sirova bila. Površje takove gradje još je uviek zelenkasto, te nakon dvijuh godina i kasnije postaje ponešto tamnije žutkasto. Vinogradari u veliko ciene takovo drvo za burad, i u tom se naše dryo približaje onomu izvrstnomu hrastovomu drvu iz Provence. Ovo je važno svojstvo naše hrastovine u svrhu pravljenja francuzkih dužica, jer u takovom drvu s tim jfzvrstnim svojstvom ne mienja se ono vino u svom prvobitnom licu, vino komu je zarediti rek bi cieli sviet, te komu je promjeniti svako podnebje. ´ Po svoj prilici dolazi ovo dobro svojstvo odtud, što u našem hrastovom drvu ne ima toliko trieslovine; jer rastuć ovo izvrstno drvo na tlu, koje je pođvrženo redovitoj poplavi ili bar mokrini dolnje vode, zasižuće do gornje mekote, biya vodom skoro do kraja izluženo, te sigurno prima ovu izluženu trieslovinu jaka i debela kora kao šupljikavo tielo. ü takovom drvu ostaje u prevagi kvercinova kiselina, koja daje vinu osobit karakterističan ukus i miris. |