DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1881 str. 14 <-- 14 --> PDF |
— 118 -^ pada dakle velika važnost toli obzirom na drvo, koli i financijalno gospodarstvo*, a bndiić da je svako deblo sastavljeno iz više dielova raznolikih promjera, nedvojbeno sliedi, da je svakoj tih česti unutar stanovitih granica druga vriednoća. Obzirom na svrhu podataka o tih uzor-stablih sbrojene su sve procienjene duljine debala, sve odnosne visine (Messpunktshöhen), zajedno s korom mjereni promjeri, kao i sve po razredih punoće proracvmane stabaltie jedrine svake pojedine šume, a taj se je sbroj onda opet pođielio sa brojem stabala. Tako dobiveni podatci su osim onih tek samo približno točnih, iz sadržine i popriečne duljine resultiranih popriečnih punoća (Mittenstärke) arithmetično točni, svi skupa pako podpunoma odgovaraju praktičnim svrham , naime drvno - gospodarskim kombinacijam (holzv^irtschaftliche Combinationen), kao i raztavijanju surovine u pojedine kategorije vriednosti. Promjeri uzor-stabala mogu nam nadalje služiti takodjer i za proračunavanje „brojeva sklobivosti" ili „stabalne udaljenosti" šumom (Abstandszahl) gospodujućih divnih razreda, kojih ustanovljenje je za sva gorivna stabla, kao i konačno sjedinjenje svih tvorivnih debala u jedno uzor-stablo za svaku šumu potrebnom sliedicom. Tegotno skupljanje i sastavljanje tih podataka potvrdjuje tek samo tvrdnju kao i izkustvo o željenom a i shodnom progalenju (Lichtstellen) šuma i uspjehu njihovog prirasta, kao što bitno olakšava oznaku i točnije ograničenje mjera proriedjivanja, koje progalom postići želimo, il možda jur već i postigosmo, imajuć uz to i za procjenu inakih sličnih i jednakih sastojina osobitu vriednost. Ukupnu visinu uzornih stabala nismo ustanovljivalij pošto nam ne bje u tom slučaju iztraživanja do ustanovljenja faktora 0 prirastu. Uz to mi se činjaše suvišnim i ustanovljivanje u* kupne visine (Scheitelhöhe), pošto je ista uz odgovarajući samotni porast stabala na tom tlu i pod tim podnebjem postigla u obće maksimum, poznat za hrast, više u sklopu uzrasla pako ili ćak možda i zastrta stabla, nu koja su ipak obzirom na * Vidi: z\. Danlielovsky 1. Abliaiidlung über die Technik des Holzwaaren- Gewerbe?. 1873. Wien. Faesy & Fricfc, 2. Studie über die Produktion franz. Fassdauben 18V6. Septemberheft. Oesterr. ßionatrichrift für Forstwesen. B. l>as „ft des Weiserprozentes." 1880. JuUheft, Oeyt. Monatsch. f. Forstwesen. |