DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 24 <-- 24 --> PDF |
-80 — uljevnih sokova; isti da uspieva i na suhom i na vlažnom tlu. Za Afriku (Algir) preporuca englezki konsul Playfair za vlažno tlo E. globulus (bine gum), a za suho E. resinifera Sm. (red gum). Kod nas u Evropi uzgojeni eucalyptus najjači je onaj, koji se nalazi u kralj, vrtu u Gaeti (Talijanskoj). Posadjen je god 1854., te mjeri u visini 30 metara, a na podnici 3*5 met. obodom.*) Bit pitanja o rentabilitetu šumarstva. Po professoni Baurn u Monakovti napisao F, X. K, Kadno je god. 1868, i 1859. professor Pressler tiskom izdao djelo „Der rationelle Waldwirth und sein Nackbaltswaldbau höchsten Reinertrags," nastala je do sada još nečuvena uzrujanost med šumarskim svietom, i to toli medju teoretici, koli medju praktici. Nenadanom smionošću i uvriedljivim načinom uz sjegurnu nađu na pobjedu naviesti Pressler čitavomu njemačkomu šumarskomu stališu boj do skrajnosti, Yeć na prvoj strani rečenog djelca nalazeća se izjava: „Seit Anbeginn ihrer systematischen Grestaltung lastet auf der -Wirtschaft des Waldes ein merkwürdiger Irrthum, gleich einem Alp, der ihre beste, nämlich financielle — im eigentlichem Sinne des Wortes also ihre goldene — Blüthe, und dadurch mehr den Wald selbst erdriickt" -— smatrana bje težkom neoprostivom osvadom. Isto tako zahtievaše Pressier^ da se bezuvjetno, okanimo dosadašnjih načina gospodarenja, kojimi nastojasmo stranom najveće naturalne prihode, stranom najveće novčane nečiste prihode ili pako možda i najveće čiste šumske prihode polučivati, pak da u mjesto tih usvojimo obhodnju najvećega zem- Ijištnoga Čistoga prihoda. I tako vidimo, da se je tečajem posljednjih decenija stvorila Čitava literatura, sadržavajuća lih samo polemike u pogledu pitanja rentabiliteta šuma. Ljuta se je razvila borba mal ne po svih šumarskih časopisih, da se obrani valjanost oyoga ili onoga načina gospodarenja. *) Sve ove crtice sabrao sam u „Centralblatt f. d. a. Forstwesen" god. 1880. i 1881. Sud za naše hrvatske obstojnosti ob ovom drvetu ostavljam jaöoj ruci! Pisac. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 25 <-- 25 --> PDF |
— 81 —. Za dokazati valjanost svojih tvrdnja uzeše stranke u pomoć silu matematičnih dokaza, i tako nagomilala se je brzo hrpa manje više zamršenih matematičkih zasada, da se već pobojasmo, da nam ne bi od samih matematičnih formula nestale i šume. Poslovanjem i onako preobterećeni šumarski upravnik do mala se je morao okaniti slieda borbe, a prepirajući se elementi još se ni do danas nisu složili. , Način, kojim je Pressler pisao i djela svoja širio, omrazio ga je brzo medju njemačkim šumarskim svietom, i tako mu nauke, akoprem su u bitnosti već i po prvacih šumarstva, kao što n. p. Hunđeshagenu, Hossfeldu, Riecke-u, Konig-u i Faustmannu već davno prije naucane, na slabi naidjose odziv u praksi. Pravom veli profesor Bauer, govoreć ö tom predmetu: „Hätte Pressler in einem klaren, guten, bündigen Deutsch dem forstlichen Publikum vorgetragen, was er zvp"ar in seiner „Forstwissenschaft der sieben Thesen" aber mit nur geringem Erfolge versuchte, der Kern der Frage wäre bereits viel mehr in das Fleisch und Blut der forstlichen Welt übergegangen." Kako stvari danas medjutim stoje, usudili bi smo se uztvrditi, da od 10Ö šumara jedva njih 10 ima zbilja jasan pojam 0 pitanjih rentabiliteta, koje se sada već kroz mal ne tri decenija razpravlja, pak zato i držimo, da neće biti s gorjega^ ako i tuji koju o toj velevažnoj borbi, kao i Presslerovoj nauki spomenemo, i to tim prije i u tom listu, što je i onako već prije nekoliko godina g. Danhelovsky bio o tom predmetu poveo riec u članku „Posredujuće misli" na strani 128 svezka 3od g. 1879. Govoreći i razprayljajuci mi medjutim tuj o biti t. z. „rentabilitetnog pitanja" nije nam do toga, da s njim upoznamo one drugove, kojim bijaše moguće sliediti amo se odnoseću literaturu posljednjih decenija, već to činimo lih manje više u interesu onih štioca, kojim, obterećenim poslovanjem nije moguće bilo razprave toga pitanja pratiti, ili onih, koji zastrašeni od silnih formula za razpre nisu ove sliediti htjeli, misleći, da se tuj radi lih samo o matematičkih prepirkah, za koje se iztroše mnoge dobre sile, a da se ipak tim samoj šumi ne koristi. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 26 <-- 26 --> PDF |
, —-82 -. Ovakovimi se međjutim nazori ne možemo složiti, ne možemo pako poglavito zato, jer nam se čini, da se tuj prije svega gleda razjasniti velevažno pitanje: valja li nam dosadanje zasade gospodarenja i za buduće pridržati ili ne? ima li se u buduće u šumab gospodarstvo drvom ili pako za bezkonacne dobe na nesjegurnom kamato-kamatnom računu se temeljujuće novčano gospodarenje voditi ili nije li možda moguće stopiti oba načina svrsi sbodno ujedno? Na pitanje tolikoga zamašaja međjutim nije tako brzo i lasno odgovoriti, treba bo tu prije svega temeljito´ proučiti to pitanje i to toli s gledišta šumarskoga, narodno kao i državno- gospođarstvenogaj — ta radi se tu ne samo o dobrobiti sadašnjega, no jos više o blagostanju dojdućega žiteljstva, ü slieđećem nastojati ćemo razpraviti to pitanje rentabiliteta ili ukarnosti šumarstva po mogućnosti bez onih toli omraženih matematičkih formula, načinom, kako je to u svoje doba učinio professor Fran Baur u Monakovu. Osvrnemo li se prije svega na stanje šuma i šumskoga gospodarstva domovine Hrvatske, viditi ćemo najraznolicnije šumske slike. Tamo po kišnih krajevih, gdje slaba napucenost ne da, da bi se trgovina šumskimi proizvodi razviti- mogla, nalazimo još i dan danas šuma, po kojih još nigda sjekira radila nije. Istina i one su vlastničtvom, nu vlastnik ne zna još nikakove koristi od njih, te je sretan, ako kad i kad i pojedino najdivnije stablo unovčiti može. Srdcu godi, kad gledaš, koli orijaško stabalje je na takovom tlu jedino naravju uzrastlo. Mrtva tuj još leži glavnica vlastniku, a zaludno mu sve znanje, formule kombinacije šumarskih nauka. Pa ipak koli brzo i svestrano mienjaju se takoyi odnošaji, ma bilo i samo gradnjom jedne jedincate željezničke pruge takovimi predjeli. Iste šume, koje su dosada takovu Adastniku još malo ne bezvriedne bile, sad su mu najedanput vrielom nikada izčekivanoga prihoda. Suma postaje najedanput „živom, glavnicom", — drvo i onako yeć davno sječi doraslo unovcuje se, pa to opet sve bez obzira na nauke o prirastu, vriednosti i t. d, II dragih krajevih nalazimo možda u toliko zgodnije odnošaje, u koliko je vlastniku bar kroz decenije već moguće bilo unovčivati bolje razvrstbine drvlja svojih šuma. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 27 <-- 27 --> PDF |
— ^83 ~ .. IT,blizini se nalazece riidane, talijone ili glažute omogu- Guju mu unovcivanje goriva bolje vrsti. Uz neznatne ciene može se pod takovimi okolnostmi bar bolje drvo unovčiti, ali kuda sa nuzgrednimi i medjutimnimi užitci, kojili vriednosti, kako znamo, uvjetno do ogromnih svota narasti mogu? ovi su još neunovčivi, a čitavo gospodarenje pravom bismo još mogli nazvati „prosjacenjem´^ Pa ipak zar zato zapiištamo posve ili djelomice bar šumsko gospodarstvo? Mi držimo, da ne — ali će se zato morati pod ovakovimi okolnostmi po mogućnosti tjerati ekstensivno gospodarstvo, ustrajati veliki gospodarski kotari i reviri, malo izdavat za kulture i t. d, I vriednost tla je na takovih mjestih neznatna. Drugud opet vidimo, da nam šume leže tako rekuć u središtu prometnoga života, željeznice, dobre ceste ili rieke prosjecaju ih na sve strane, napućenost je dostatna, gospodarska sti zemljišta skupa; šumska je površina znatno smanjena, sve se razvrstbine drva dadu dobro unovčiti, siromak jedva da si jos potrebnu količinu goriva i nabaviti kadar, osobito ako kamenog ugljevja ne ima, a stolarstvo u vele štetuje šumarstvu. Zalihe prastaroga drvlja na panju nestale su već odavna u takovih krajevih, a samo nas još pojedini prastari dubovi sjećaju nekadanje buj; nosti prirode, pa i ovih nestaje danomice. U takovih nas , krajevih već i puka potreba odnošaja ^upućuje, da se kanimo 150^200 godišnjih ;obhodnja, pa da poprimimo običajno 60-120 godišnje, nu baš zato opet treba da vlastnik šume uz takove odnošaje bolje prouči raznolike načine gospodarenja, dapače za njega se može preporučiti i to, da se lati i kamatnih skrižaljka, jer tako će viditi, ima li se koja sastojina još i dalje njegovati ili pako već sada posjeći t, j . da se zapita, ima li sa radinim ili pako sa bitangom posla. Baš usljed toga, što je drvo razmjerno težko prevažati, nalazimo po naših šumah još malo ne sve stupnjeve gospodarskoga razvoja, pa ako se mnoge šume još slabo izplaćuju, ili po načinu racijonalista govoreć, ako su slabo uharne, to se ne ima uzrok tomu tražiti u šumarskom osoblju, već u trgovini drva i drugih odnošajih u obće. Tko danas nasad obavi, sjegurno ne zna, hoće li se isti za 80—120 godina, kadno će vladati posve inaki odnošaji narodom, izplatiti ili ne, pa ipak se isti izvađjaju, jer bi inače u obće na svietu moralo nestati šuma. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Predbacuje se nadalje u noyije doba osobito rado šumarom, da ustanovljuju obtodne dobe po krivib nazorib, da krivo shvaćaju pitanje: kad su naše vrsti drveća toli u racijonalnom, koli u gospodarskom smislu sjeći dorasle, pa da zato ni šume po racijonalnih naöelih ne uredjuju. Da nam od vajkada nije bilo moguće birati takove obhodnje gospodarstvu, za koje mišljasmo, da su najbolje, biti će svakomu jasno, koji se nia i površno samo sjeti baš prije spomenutih opisa stanja naših šuma. Sada ćemo pako razmatrati zasade, koje su nam dane za ustanovljenje obhođnih doba u šumskom gospodarstvu. Poznato je, da se razni pisci ne slažu ni obzirom na definicije, kao ni obzirom na pojam u obhođnji u obće. Ta već Hossfeld razlikovao je obhodnja najveće drvne gromade, najveće gorivosti drva, najveće vrstnoće drva za lies i gradju i obhodnju najvećega prihoda. Ne gleđeć medjutim na takove pojedine nazore raznih spisatelja vidimo, da prije svega sliedeĆe vrsti obhodnja zaslužuju pažnju svakoga šumara: 1, Tehnička obhodna doba. Hundeshagen razümieva pod tehničkom obhodnom dobom onu obhodnu dobu, u kojem drvo postigne za neku stanovitu porabu potrebnu jakost. Pošto medjutim razni drvotrošeći obrti vele raznolike razvrstbine potrebuju, naime od ive i vezovine, obruča, ruekei držala, kolaca i prošća, pa sve do oblikovine i jarbola, to je nedvojbeno, da pod tehničkom obhodnjom možemo u ohće sve obhodne dobe razumievati poćam od najkraće do najdulje. Pošto se mora svaki producent na zahtjeve konsumenta po mogućnosti obazirati, hoće li da potrajno unovcuje svoju robu, to se satno sobom preporučuje, ako su posjednici šuma voljni na i´aznoliönije razvrstbine u povoljnoj količini, a da tržište u Tiikojem pogledu ne prepune, iste na trg donašati. Kod gospodarstva visokih šuma bolje će odgovarati dulje obhodnje obćim zahtjevom, nego li manje, prve bo pružaju raznovrstnije razvrstbine. Za čišćenja dobivaju se najbolje razvrstbine uporabnoga drva, kod prvotnih proredjivanja dobivamo samo kolje, kasnije tek letve i krupniju gradju u obće, a tek sjecivni nam prihod na drvu pruža materijal za gradju , laktovinu i t. d. Da pako u onih revirih, kojih drvo ima poglavito gorivu služiti, i obhodnje primjereno kraće biti |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 29 <-- 29 --> PDF |
~ 85 — mogu, nego kod uzgoja jačega gradjevnoga drvlja, sa7no se sobom razumieva, — u ostalom pako svratiti ćemo se kašnje još jednom na tu činjenicu. 2. Obhodnja najvećega naturalnoga prihoda. Sbrojimo li sve drvne gromade, što jib daje sastojina počam od sjetve pa do dobe sjeće, i podielimo taj sbroj sa dobom starosti sastojine, dobiti ćemo poprieeni prirast. Obbođna doba najvećega naturalnoga prihoda pada dakle u onu dobu starosti sastojine^ za koje taj poprieeni prirast postizava svoj maksimum. Kako nas procjena sastojina uči, biti će to ona doba porasta sastojinskoga, za koje je tekući godišnji prirast jednak poprlecnomij godišnjemu prirastu,. Stavimo, da je neki bukvik da.o: u godini 50 60 ´ 70 80 90 ^ kubičnih rat. drva 363 343 415 481 544 to bi onda poprieeni prirast iznašao: u godini 50 = ^^^ßa = 5*2 kubičnih metata „ „ ßO = 3*> ==5-7 „ :´ „ -„ 70= *´^7o = 5-9 ^ --« „ 80 = *8y8„== 6-01 „ : „ .; -^„ „ 90 = *"A« = 6-0 „ -„ Pošto tuj poprieeni prirast sve do 80. godine raste,, u 90. pako padati pocima, to bi u tom slučaju doba najvećega na turalnoga prihoda bila u 80. godini starosti sastojine. Prema vrsti drveća ter stojbinskim odnošajem padaju i obhodne dobe najvećega naturalnoga prihoda prema do sada stečenomu iz kustvu ponajviše u dobu od 60—120 godine starosti sastojine. Poznato je nadalje, da ova obhodna doba ima tu pred nost, da se uz nju šumska površina reducira na minimumj ako li se 0 tom radi, primjerice potriebštine neke države na drvu u zemlji samoj podmirivati. Svaka inaka obhodna doba zah tieva, za moći istu količinu drvlja producirati, veću šumsku površinu. Obhodna doba najvećega naturalnoga prihoda takodjer je i za to shodna i to niti k previsokim niti k prenizkim obhodnjam ne vodi, dapaće ona se može pod stanovitim! uvjeti takodjer i sa iinancijalnom obhodnom dobom sudarati, te u zbilji nije toli neumjestna, kako ju neki u najnovije doba predočuju. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 30 <-- 30 --> PDF |
3. Obhođna doba najvećega nečistoga novčanoga prilioda. Ova se obbodna doba dobije, ako za raznolicne dobe starosti sastojina pripadajuće kolikoće dobivenib razvrstbina na glavnih kao i medjutimnih nžitcib po jedinicu površine pomnožimo sa odgovarajuoimi cienami jedinica mjere, pojedine iznose sbrojimo ter sa dobom starosti sastojine podielimo. Ona doba starosti sastojine, za koje dobijemo najveći količnik, predočuje nam obhodnu dobu najvećega nečistoga novčanoga prilioda. Stavimo, da nam hektar hrastika daje ukupno na medjutimnih kao i glavnih užitcih do 160. godine sliedeće prihode: u 60. godini 4784 kub. stopa drva u vriednosti od 272-32 fr. . 70. }) 5594 V T) 11 11 11 11 366-07 „ „ 80. T) 6350 T) n 11 "11 -´ ?? 11 470-70 „ „ 90. 1) 7142 ?; 11 11 11 11 11 624-37 „ „ 100. ´7 . 7808 ´ n-´ J5 11 11 11 n 788-90 „ „ 110. r> 8388 j7 n ´ ´ ´ 11 11 ´ n -7) 964-34 „ „ 120. j ) 9003 11 11 ´11 11 11 ´1162-86 „ n „ 130. 7) 9512 ^11. 11 n 11 1365-46 „ 11 11´ „ 140. n 9872 n 11 V 11 11 11 1562-86 „ „ 150. n 10170 11 ´v n 11 11 n 1694-94 ,, „ 160. V 10318 ´ n n 11 11 V ^i 1807-25 „ to je popriecni prirast vriednosti u 272*32 . 60. godini = 4-538 ^ 60 366-07 70. = 5-229 n 70 47071.´ 80. n = 5-884 80 "´ 624-87 90. 77 90 = .- 6-720 .788- 90 . 100, 31 ^ 7-889 100 964-34 110. V = 8-766 110 1162-86 120. V = 9-69 120 1365*46 130. 7? r- 10-503 130 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 31 <-- 31 --> PDF |
^87 — 140. godinii:^^= 11-163 140 150. , -il^=ll« ^ ..^ 1787-2Ö .. ._ Buduć pako da tu najveći popriecni vriednostni prirast u 150. godini pada, naime sa 11-3 for., to bi 150 godina sačinjavalo obbođnu dobu najvećega nečistoga novčanoga prihoda za godišnje gospodarenje (jährlichen Betrieb), đocim najveći prirast drvne gromade te sastojine već u 70. godini pada, 4. Obhodna doba najvećega čistoga prihoda šume. Ako se od nečistoga novčanoga godišnjega prihoda neke šume odbiju godišnji troškovi za upravu, čuvanje, porez, kulture, gradju, puteve i t. d., to nam ostatak predočuje „cisti priliod šume", Obhodna doba najvećega čistoga šumskoga prihoda biti će dakle onaj u kojoj postizava razlika medju nečistim novčanim pribodom i gođišnjimi izdatci svoj maksimum. Obhodna se doba najvećega čistoga prihoda šume medjutim ne smije smatrati financijalnom obhodnom dobom t. j . obbodnom dobom najveće z;emljištne rente, akoprem mogu obadvie jednake biti; čisti prihod šume predstavlja nam naime više kamate vriednosti zem- Ijištne i drvo zališne glavnice, pa se zato baš obliodnoj dobi najvećega čistoga prihoda i spočitava, da se ne obazire na drvnu zalihu, koje kamati medjutim ipak sačinjavaju dio produktivnih troškova.. Obhodne dobe najvećega nečistoga prihoda novčanoga i čistoga prihoda šume obično se bitno ne razlikuju medju sobom^ pošto troškovi uprave, čuvanja i poreza uz visoke i nizke obhodnje jednaki ostaju^ a isto tako se i kulturni troškovi uz rastuće obhodne dobe (sbog manjih kulturnih površina), kako je to dokazano, samo neznatno umanjuju. Ova četiri načina sadržavaju najvažnije predloge, koji su obzirom na ustanovljivanje obhodne dobe učinjeni od jedne stranke t. j . od strane bezdvojbene većine šumarskih spisatelja i šumara. Kako je nadalje viditi, slažu se sve četiri obhodne dobe u tom, da su posve neodvisne od formula kamato-kamat |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 32 <-- 32 --> PDF |
^.89.— noga računa, od dobitne mjere, kao i predmjeve bezkonačnih dojdućih prihoda. Onaj, komu je poznato, koli je težko dojduci prihod i šumarsko ukaraaoenje za oveća razdobja ustanovljivati, koli su prema tomu problematični i sami rezultati kamato-kamatnoga računanja za slučaj, ako se odnose na veća razdobja, taj neće moći opovrći, da moraju netom u kiatko označene obhodne dobe u tom pogledu velike prednosti pred financijalnom obhodnom dobom imatij koja se posljednja baš poglavito osniva na kamato-kamatu om raćunu- Ne ima li pako financijalna obhodna doba i prednosti, to ćemo jos kasnije kušati razglabati. Pa kad bi nam se medju ostalim stavilo pitanje, koja li je od opisanih obhodnih doba dosada uzeta podlogom u raznolikih državnih šumarskih upravah ili po raznih šumskih posjednicih u obće, to bi smo bez dvojbe u prvi mah u očitoj neprilici bili. — Nakon zreloga razmišljanja medjutim rekli bismo, da ona, koja bi najbolje odgovarala oduošajem i obstojnostim, dakle nikoja bezuvjetno ili možda i od svake po nešto. Dosada se bo bezdvojbeno kod ustanovljivanja obhodnja u gospodarstvu više sliedilo moć nagona, obstojećim odnošajeni odgovarajuće praktično izkustvo, nego li obstojnostim primjereno umjetno konstruirane matematiene formule. To je doduše na prvi pogled postupak, koji se ne može znanstvenim nazvati, nu ipak po dosadanjem stanju šumarske znanosti je u mnogih, slucajevih možda praktičniji, nego se u prvi mah možda i sumnja. Kod ustanovljivanja obhodne dobe uzimaše se uz najveće uvaženje faktičnih odnošaja šumarstva prije svega obzir na mogućnost unovčenja i potrebštine, a čuvalo,se vazda od prepunjavanja tržišta, a tim podjedno i od snižavanja ciena i bezsmislene trošnje od davnine preostalih drvnih zaliha, koj6 su mnogokrat i bez osobitoga titicaja čovjeka po naravi samoj nastale. Na mjestih pako, gdje jurve postoje bolji prodajni o,dšaji, požuriše se sječom prastare zalihe, prelazeć tako i nehotice na nižje obhodnje najvećega naturalnoga prihoda i financijalne obhodne dobe; u krajevih pako, gdje je još i sada slabo razvita trgoyina i promet, bijasmo a i jesmo prinuždeni po samoj naravi stvari manje sjeći, više bolje razvrstbine unovćivati^ a po tom i veće obhodnje obdržavati t. j . takove obhodnje, koje se više približuju obhodnoj dobi najvećega čistoga prihoda šume. Da pako ne ćemo sa prostornom zalihom ili kako ju |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 33 <-- 33 --> PDF |
-» 89- ™ ,. Pressler zoye „Den: trägen und faulen G-eselien" najedanput skončati/ razumieva se samo sobom, a ´to napokon ni sam Pressler ne zahtievaj nu da smo ipak već i dosadanjim postupanjem obbodne "dobe znatno skratili, uviditi je vec iz toga, ako prispodobimo još nedavna stojeće prostore sastojine od 200 i više-go-đižiijlb obliodnja sa xa budućnost ustanovljenimi obliodnjami na^Hh gospodarskih osnova, koje 60—120 godina broje, ter koje su u novije doba iza same državne sume usvojene. Bezuvjetni prelaz n. p. k obliodnjam najvećega naturalnoga prihoda već i 2:ato ne bi bio umjestan, jer kako znamo, postoje još i danas najxaznolicniji nazori o zakonu priraštaja drvlja, koji si osobito u tom protuslove^ u koju da dobu života pada najveći popriecni godišnji prirast stabla. Te manjkaTOsti šumarske znanosti pako ne dodiraju samo dosadanje načine ustanovljivanja obhodnih doba, no baš posebice i financijalnu obhodnu dobu. Mislimo, da se je i do sada kod ustanovljivanja obhodnih doba u bitnosti dobro postupalo, pa dvojimo, da li bi i isti t. z. j,racijonaliste" bili bolje učiniti znali. Da se kadkad i koja pogrieška počinilaj ne ćemo oporicati, tim da se prastare sastojine, ma bilo i zgode, ipak vec prije ne unovciše, a priznajemo i to, da ćemo u buduće bar u onih srezihj koje su već podpuno prometu predane, više računati^ negO: li smo to trebali negda, jer se već i intenzivnije šumarenje izplaćuje. U tom će se i raznolika mnienja obijuh protivničkih strana najlaglje složiti moći, jer se tamo neće^ kako oemo namah viditi, i po obih strankah predložene obhodne dobe u obće VBĆ razlikovati. 5. Finaneijalna obliodna doba. Upoznavši se tako temeljnimi načeli, po kojih se je do sada običavalo obhodne dobe ustanovljivati, razmatrati ćemo na kratko način, kojim žele Pressler i njegovi pristaše buduće obhodne dobe ustanoviti, ter što su dosadanjim naukam .osobito spočitavali. . . ´ Dosadanjim metodam ustanovljivanja obhodnih doba spotioe se poglavito, da se nisu obaziraie na produktivne troškove, ili bar ne dovoljno, ter da šumski posjednici, koji po tih nacinih dosada svojimi sumarni gospodariše, manje više nalikuju obrtnikomj koji prodavaju robu, a da im. ne znadu ciene pro ^ ´ 7 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 34 <-- 34 --> PDF |
— 90 — dukeije. Tako se primjeriee kod ustanovljivanja tehničke obhodne dobe kao i kod ustanovljivanja najvećega čistoga prihoda šuma uzimahu dielomioe samo troškovi za kulture, upravu čuvanje i porez u obzir. Samo financijalna obbodna doba najvećega čistoga zemljištnoga prihoda uočivaše takođjer i sve produktivne troškove, pa da se zato mora jedino dobrom smatrati. Ovaj je prigovor doista bar u toliko opravdan, u koliko i zbilja tehnička obhodna doba i obhodnja najvećega naturalnoga prihoda i nečistoga novčanoga prihoda prividno nigdje produktivne troškove ne uzimlju u obzir, ter u koliko ni obhodna doba najvećega čistoga prihoda šume ne uočuje kamate normalne zalihe na drvu. Nu sjetimo li se, da može prema tomu, kakovu si odaberemo dobitnu mjeru ukamaćenja kod obračunavanja financijalne obhodne dobe, ova eventualno takođjer i ostalim obhodnjam jednaka biti, to bi i ovaj prigovor mogao samo u toliko opravdan biti, u koliko se možda nisu kraj dosadanjih načina ustanovljivanjem obhodnih doba produktivni troškovi takovoj mjeri zaračunavali, kako to zahtieva Presslerova svojta; nu i kraj toga imamo sa produktivnimi troškovi drugačije postupati, prema tomu naime, da li ih smatramo sa gledišta privatnoga ili pako narodno-gospodarskoga. Još se jednom osebujnošću odlikuju dosadašnje obhodne dobe u toliko, u koliko ostaju vise konstantne, docim financijalna obhodna doba vazda prema tome, kako se mienjaju prihodi, doba dospjevanja užitaka i produktivni troškovi, pokazuju sada rastuću, sad pako i padajuću tendenciju. Zato i pruža financijalna obhodna doba špekulaciji veće polje, te bi se u toliko mogla ostalim obhodnim dobam pređpostaviti, kad bi joj zastupnici umjeli pružiti dokaz, da te špekulacije i zbilja služe na korist posjednika i žitelja. 0 tom govoriti ćemo medjutim još kašnje, sada ćemo samo iztaknuti, da su najvažnija predbacivanja, koja nam Pressler i drugi čine, bez temelja ter da im je naucanje njihovo krivo. Temeljne zasade financijalne obhodne dobe pako t. j . obhodnje najveće zemljiStne rente, kusati ćemo štiocem našim na sliedeće jednostavne načine razjasniti, i to bez uporabe toli omraženih formula novije škole. A. Onaj, koji drvo producira, treba da se postavi posvema na stanovište obrtnika, koji ne smije svoju robu izpođ ciene |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 35 <-- 35 --> PDF |
- 91 ™ produktivnih troškova tržiti, neće li da ga šnadju gubitci. Traži se, da se primjerice svi za uzgoj neke sastojine izdane glavnice skupa sa kamato-kamati u vriednosti drva pođpunoma izplacuju. Moći je bo svakoj sastojini, dok se zasadi, otvoriti podpuni konto sa minus i plus, koji se po domaku jedne obhodne dobe izjednačiti imade, samo ako se te obhodne dobe i zbilja tako odaberu, da se to izjednačenje bude moglo uzpostaviti. Naravno je pako, da će se prema odabranoj dobitnoj mjeri, potrošenim glavnicam kao i izöekivati se imajućim prihodom mienjati i obbodne dobe. Kako nam je dakle prema tomu postupati? Po Faustmannu, koga bez dvojbe zasluga ide, da je već g. 1849. objelodanio postupak, spada u ^^plus" neke m godina stare sastojine: a) Prije svega m-godišnji kamato-kamati zemljištne glavnice t. j. zemljištna renta, koje se posjednik kroz m godina odrekao u nadi, da će mu onda sježi dorasla sastojina uz glavnicu povratiti i kamate. &^ U „plus" sastojine valja nadalje s istih razloga ubrajati w-kratne godišnje predujmljene izdatke za upravu, čuvanje i porez, zajedno s kamato-kamati, koje izdatke takodjer ima jednom sječi dorasla sastojina povratiti. c) Napokon spadaju u „plus" neke sastojine još i početkom obhodnje sastojini samo na dojdući joj prihod jednom predujmljeni kulturni troškovi sa kamato-kamati istih. Količine a-t-b-|-c predočuju nam broj iznosa, što je sastojina posjednika do w2-te godine stojala, ter koji iznos Faustman nazivlje „plus´^ sastojine. Nasuprot broji medju minus sve one prihode, koje nam dotična sastojina daje za spomenutih m godina, jer nam isti ono predočuju, što je sastojina veo do sele proizvela, ili ono, što nam je ista na izdanih troškovihjur povratila bila. Ako nam je sastojina primjerice 10 godina prije sječe dala neki proredjajni prihod, to se vriednost ove ima tim prihodom i njegovimi kamato-kamati povećivati. Razliku medju „plus" i „minus" t. j . dobit, zove Paustmann produktivnom vriednošcu sastojine, za koju je Pressler medjutim uveo izraz dostalna vriednost (Kostenwerth). Hoćemo li dakle za koju sastojiim polučiti gospodarsko ravnovjesje, to |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 36 <-- 36 --> PDF |
—.92 -» je nodvojbeno^ potrebno, da za istu baš toliko primimo,, kolik je iznos proracunane dostalne vriednosti (Kosteuwerth) iste. Ovomu načinu preračunavanja dostalne vriednosti sastojina ne ima prigovora ni s naše strane, a služiti će nam dobro n. p. kod prodaje i kupovanja još nedoraslih sastojina, kod tužba za odštetu, kod izvlastbe i t. d.; pri tom se samo pita, da li je i u istinu slobodno na taj način ustanovljivati obbodne dobe u šumarskoj praksi. To je pako baš ona točka, koju Presslerova stranka najprije tvrdi, kojoj mi pako i opet prije svega prigova, Tamo. Da se pako omogući i onim štiocem bolje proniknuće toga pitanja, kojim ne bje moguće upoznati se sa novijimi pitanji šumske procjene (Waldwertbrecbnung), razjasniti ćemo cieli postupak još i primjerom. Stavimo, da netko posjeduje hektar šumske čistine u mjestnoj vriednosti. od 160 for. Posto ne ima bojazni od mraza voljan je tu čistinu zasaditi dvogodišnjim! bukovimi biljkami, u koju mu syrhu polag is^kustva trošak od 30 for, dosiže. Godišnji troškovi za upravu, čuvanje i porez iznašaja pro hektar 2*5 for. Posjednik zahtieva nadalje, da mu se potrošena glavnica Sa 4 po sto ukamatiti imade. Kolik ce morati tomu primjereno obhodnu dobu uzeti? Za moći taj račun obaviti, morati ćemo se poslužiti kojom prihodnom skrižaljkom za bukove šume i to onakovom, koje stojbinska vrstnoća odgovara stojbini te čistine, da i pravom uzmognemo zaključiti, da će ta čistina i zbilja u buduće iste prihode, kakovi su u skrižaljci izkazani, pružati. Stavimo n. p. da smo se^u tu svrhu poslužili G-rebeoyom skrižaljkom (Baurova }e bolja. Op. ur.) prihoda za bukvike III. razreda stojbinske vrstnoće, stegnute na 1 hektar i ha jedre metre. Kaznim do bam starosti odgovarajući jedri metri dobivenoga drva stegnuti su na cjepanice, a jedri metar uzet je u vriednosti od 5 for. po odbitku sjecivnih trovskova. Nadalje razlucujemo glavne i nuzgredne užitke. Prema tomu bi smo imali po hektaru na vriednost cjepanica stegnuto izdekivat slieđeće prihode: |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 37 <-- 37 --> PDF |
~ 93 -- Glavni prihod u 30. g. 444 jedrih m. po 6 Lor. -= 222.0 fr. J7 77 77 40. „ 91-2 „ = 456-0 „ V «5 n 50. „ 138-4 „ „ 5 = 692-0 „, n 7? " 77 n V 77 77 60. „ 192-0 „ 77 „ 5 TI = 960-0 „ 57 77 77 70. „ 235-2 „ = 1176-0 „ 77 » 5 " n , 77 77 80. „ 274-0 „ 77 . 5 n = 1370 0 „ 57 77 77 90. „ 297-2 „ 77 „ 5 n = 1486-0 „ 77 77 , 3? 100. „ 339-6 „ » = 1698-0 „ 77 «"5 V 77 ?7 110. „ 363-6 „ 77 . 5 V = 1818-0 „ 77. 77 77 120. „ 382-8 „ 7? „ 5 n = 1914-0 „ zgredni užitc]i -u 30. g. 4-4 je^dra ]m. po 5 for. = 22-0 fr. 77 7 77 40. „ 7-2 5 „ = 36-0 „ 77 77 » n 77 77 „ 50. „ lO´O " „ = 50-0 „ 77 5 " 77 " „ 60. „ 13-2 77 n n 5 „ -= 66-0 „ 77 77. „ 70. „ 16-0 5 „ = 80-0 „ .77 n » „. 80. „ 17-6 5 „ " = 88-0 „ 77 77 77 11 n 77 77 „ 90. „ 17*2 115 „ = 86-0 „ 77 n ^ 37 7? „ 100. „ 16-8 5 „ = 84-0 „ 75 55 » 77.. 77 „ 110, „ 16-0 77 )) w 5 „ = 80-0 „ Pošto 4-postotni kamati od 160 for. zemljištne glavnice pro hektar t. j . zemljištna renta 160x0"04=6*4 for. iznašaju, a godišnji troškovi za čuvanje, upravu i porez 2´5 for. čine, to imade posjednik, za podmiriti ta dva produktivna faktora, godimice na sastojini potrošiti 6´4-|-2-5=8°9 for. Da vidimo sada, kakav iznos dobivamo uz predmnjevu 30 -g 0 d i š n j e 0 b h 0 d n j e. a) Triđesetkratna godišnja renta u iznosa od 1 for. naraste za 30 godina uz 4*7o, kako to iz skrižaljka o renti razahiremo , na B6"08 for,, a prema tomu će narasti i 8*9 for. na 56-8x8-9=499´l forinti. d) Jednokratni izdatak od 1 for. naraste za 30 godina na svotu od 3,24 fr. dakle 30 fr. kulturnih troskova na 3´24x30=97-2 for. Produktivni troškovi trideset godina stare sastojine iznašali bi prema tomu 4994-t-97-2=596-3 for. Ovim troškovom nasuprot izkazuje prije spomenuta skri žaljka prihoda glavni prihod u iznosu od 22$^for. -{-prihod ntizgrednih užitaka u iznosu od 22 for., što ukupno čini 244 for. prihoda, i u tom bi slučaju troškovi produkcije ove sastojine nadmašili vriednost prihoda iste još uyiek za |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 38 <-- 38 --> PDF |
~ 94 — 596-3—244-0=352-3 for., pak zato se 30-godignja obhodnja nikako ne M mogla financijalno probitnom nazvati. Isti rezultat dobili bismo i uz predmnjevu 40 ili 50-gođišnje obhodnje, kako se to svatko i sam lasno sličnim računom uvjeriti može. — Sad kušajmo, kako je uz predmnjevu 60-godišnje obkodnje. a) Vriednost 60-godišnje zemljištne i upravne rente od 238*0x8-9^2118´2 for. h) Vriednost za 60 godina prolongiranili kulturnili troškova 10-6X30== 315-0 for. Prema tomu je opet ukupni iznos produktivnik troškova 60-godišnje sastojine 2118-2+315=2433*2 for. Međjutim je ipak ta sastojina doniela u 30. godini medjutimni prihod progale u iznosu od 22 for., koji na 60—30 godina prolongiran iznaša 22x3´24=71-3 for. Isto tako daje i u 50. godini iznos od 50 f. na 60—50=10 godina prolongiran 50xl´48=74 for. prihoda. Ova tri međjutimna prihoda pojedinih proriedjivanja u iznosu od 71,3+78,8+74,0=224,1 for. već je sastojina povratila, pak se ti prihodi zato imadu od produktivnih troškova odbiti, pa će tako ostati samo još iznos od 2433,2—224,1—2209,1 for. Ovim troškovom nasuprot opet izkazuje dotična sastojina u 60. godini glavni prihod u vriednosti od 960 for. i prihod modjutimni u iznosu od 66 for. ili ukupni prihod od 1026 for. od kuda nam je opet lasno razabrati, da ni u 60. godini neće prihodi još ni polovinu produktivnih troškova pokriti, a po tom ne može se dakle ni ta obhodnja financijalno opravdati, osim da jedri metar drva injesto 5 for. sa 10 for. plaćamo. Idemo li na slični način i za 80-gođišnju obhodnju računati, to ćemo dobiti za produktivne troškove iznos od 4841*8 for., za prihod pako svotu samo od 1458 fpr., dakle još nepoyoljniji razmjer jer bi jedri metar bukovine morao 16,6 for. stojati, da se postigne financijalno ravnovjesje. Za 120-godišnju obhodnju dobivamo još veće razlike, jer po hektaru produktivni troškovi nadmašuju svotu od 231-02 fr.,, prihod pako jedva iznaša 1914 for; po tom bi jedri metar bukovine mjesto, kako predpostavimo 5 for., bar 60 for. stojati morao, da nam se izdani troškovi uzmognu podmiriti. Kako iz toga razabrati možemo, morao bi se šumovlastnik uz takove obstojnosti 4´% ukamaćenja odreći^ jer nikoja obhodna doba ne |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 39 <-- 39 --> PDF |
~ 95 ^ izkazuje takove kamate, a pođjedno nas primjer poucuje i o vriednosti kamato-kamata uz predmnjevii velikih postotaka i dugih obhodnja. Kad bi se obzirom na to vlastnik šume htio 37„ ukamaćenjem zadovoljiti, to bi se, racunajuć na slični način, pokazali slieđeći odnošaji: za 30-godišnju obhodnju 496 for. troška uz 244 for. prihoda V 50 „ „ 1047 „ „ „ 742 J7 57 . 60 , „ „ 1442 „ . „ „ 1026 T) 17 2065 „ „ .„ 14B8 n J7 „120 „_ „ ^ 8497 _„ ^ „_ „ 1914 77 ?7 I ovdje dakle još sveudilj troškovi znatno nadmašuju prihod, pak prema tomu neće sumovlastnik niti sa 3^/o svoje glavnice ukamatiti moći. Da se sve sa2V2 7^ udovolji, to bi jošsveudilj isti razmjer ostao, naime : za 30-gođišnju obhodnju 445 for. troška uz 244 for. prihoda „40 „ „ 662 „ „ „ 492 „ „ j; J? n „ 50 ^ „ „ 889 „ „ „ 742 „ „ n 77 11 „60 „ „ 117377 „77 „1)„ 1026 „ „ „ 70 „ „ 151777 „77„77 „ 1256 „_ „ Tu se medjutim vee slažu iznosi troškova i prihoda bar za 50 i 60-godišnju obhodnju, akoprem još prihodi vazda za ostaje, tako da se šuma još ni uz predmnjevu 27^ V** ukama ćenje ne bi mogla dovesti u financijalno ravnovjesje. Tekar kad se šumovlastnik sa 27o ukamacenjem zadovolji, pokriva šuma troškove sa kamato-kamati podpunoma, jer tad dobivamo: za 30-godišnju obhodnju 415 for. troškova uz 244 for. prihoda „ 40 574 „ 77 492 77 77 7? 77 77 „50 77 ,757,, 742 77 77 77 77 77 „ 60 959 „ 77 1026 77 55 77 77 7? „70 75 77 1187 „ 77 77 1256 7´ 57 ´ . 80 77 1448 ,´, 77 1458 ?7 ", 77 77 „ 90 77 77 ^ 1754 „ 77 77 1574 77 77 Akoprem i tu u 30, 40 i 50 izdatci još sveudilj nadmašuju prihodö, to nam se ipak već u 60. godini izkazuje razlika od 1026 - 959 -= 67 for., u 70 godini 1256 — 1187 = 69 for., u 80. godini 1458 — 1448 = 10 for., pa bi nam se dakle prema tomu sa 60, 70 i 80-godišnjom obhodnjom uložene glav |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 40 <-- 40 --> PDF |
— 96 — niče sa 27o đobitnom mjerom ukamatile, a od ovili opet prije svega ona obhodnja sa 70 godina. Kod 90-godišaje i veće obbođnje opet nam se prihodi umanjuju. Kad bi smo htjeli primjerice na taj način iztraživati, kako se dohodci jednog hektara lOO.-godišnjeg jelika odnašaju prema prije zanj izdanim troškovom, valjalo bi nam znati .zemlji^Hnu vriednost tog jelika prije 100 godina, koja se je nedvojbeno za to vrieme u vele promienila; isto tako trebalo bi znati takodjer i sve troškove upravne, čirvarske, porezne, kulturne itd. za tih minulih 100 godina, dakle same takove podatke, koje u zbilji ne znamo, ter o kojih bi se i glave najboljih financijalnih racundžija bezdvojbeno razbile. B. Financijalno probitne obhodnje moći je nadalje još po prihodnoj vriednosti tla (Bodenerwai´tungswerth) ustanovljivati. I ovaj je način, prvi naucao još god. 1849, Faustmann, akoprem već Hossfelđ spominje temeljne pojmove u svojoj procjeni" od god. 1825., koje je gd. 1829. Riecke opet repi´oducirao. Temeljem služi šumska čistina, kojoj se prihodna vriednost dobije, ako od sbroja sadaiijih vriednosti svijuh od nekoga tla izcekivanih budućih prihoda odbijemo sbroj sadanjih vriednosti svih tim prihodom odgovarajućih produktivnih troškova i izdataka. Dobijemo li pri tom pozitivnu razliku, to nam ista naravno predstavlja dobit, -koju dobismo od nekoga stanovitom vršću drveća obrašćenoga tla, uz predmjevu stanovite dobitne mjere (Zinsfuss) t. j . mi na taj način moramo i samu zemljištnu vriednost dobiti- Ona obhodna doba, uz koju — na taj naćin postupajuć — najveću zemljištnu vriednost dobivamo, predstavljati će nam naravno -takodjer i najveću zemljištnu rentu, a po tom će biti ta obhodnja takodjer i financijalno najuharnija. Taj će postupak medjutim samo onda i doista pravi iznos dati, ako smo. kadri ustanoviti: a. Količine glavnih, medjutimnih i nuzgrednih užitnih prihoda pro hektar, od sada syeudiljno. Dosada se bo predmnievalo kod takovoga računanja, da se gromadni prihodi tečajem raznih obhodnih doba neće mienjati, IK Količinu kulturnih troškova po hektar za. sva vi´emena nz istu premj.ijevUj da se fo^rmula odviše ne zamrsi. G. Yelicinu troskova/aprave, čuvanja, poreza itd. za sye dobe uzim,ajući ovdje sadanje troskoye za podlogu, koja se neniioija´ |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 41 <-- 41 --> PDF |
— 97 ~ " d. Kolißinu dobitne mjere (Zinsfusses) za sva vremena, iizimajuć takodjer pri tom, da se ista neće mienjati ni u buduće. e. Predmnievamo li pri toj na periodičnom prihodarstvu se temeljujućoj metodi, da i kod godišnjega potrajnoga prihodarstva (nachhaltigen Betrieb) k sličnim rezultatom vodi, u kojoj se toMd medjutim nazori još ni sada ne slažu. Kasnije imati ćemo taj postupak iztraziyati obzirom na tuj spomenute točke, sada pako već izticemo, da dobitna mjera najviše upliva na rezultat, a po tom naravno i financijalno najshodniju obhodnu dobu. Pošto nam je stalo do toga, da se oni čitaoci, koji formule izbjegavaju, nu koji se inače ipak za taj prieporni predmet interesaju, cim bolje sa biti prihodne vriednosti tla (Bodenerwartungswerth) i ,š njom u najtjesnijoj svezi stojećom financijalnom obhodnjom upoznaju, raztumaćiti ćemo cieli postupak još i primjerom, kod kojega ćemo medjutim iste već gori spomenute prihode i izdatke pridržati. Za moći proraSunati prihodmi vriednost n. p. jednoga hektara šumske čistine za stanovitu neku obhodnu dobu, valja prije svega prolongirati vriednosti svih unutar te obhodne dobe (na temelju koje skrižaljke o prihodu) pravom izčekivati se imajućih prihoda toli glavnihj kao i međjutimnih i nuzgrednih užitaka (uz pripomoć poznate koje skrižaljke za proračunavanje prolongiranih ili konačnih vriednosti) do pod konac obhodne dobe, zditim. se prolongiraju \)o istoj formuli ili kamatnoj skrižaljki (Zinstafel) takodjer i oni početkom obhodne dobe jedankrat izdani kulturni troškovi do pod konac prye obhodne dobe, ter se taj sad dobiveni iznos od prya.snjega odbije, a dobivena razlika prokazuje nam onda od kulturnih troškova proste prihode pro hektar na koncu prve obhodne dobe. Sada sliedi predmnjeva, da ti prihodi koncem svake obhodne dobe ostaju isti, pak se stoga njihove vriednosti i opet po formuli bezkonačne perijodicne rente reduciraju ua sadanju vriednost svih sve do bezkonačnosti izčekivati se imajućih prihoda (bez kulturnih troškova). Nu pošto ipak posjednik kulture takove čistine još i neku glavnicu potrebuje, od koje će kamati moći pokrivati svakogodišnje izdatke za porez, čuvanje i upravu te ošumljene čistine, to se mora od sadanje vriednosti tih samo od kulturnih troš |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 42 <-- 42 --> PDF |
— 98 kova prostih godišnjih prihoda takodjer još i ta t. %, upravna, cuvarno-porezna glavnica odbiti, da dobijemo u tako preoštavšoj razliki prihodnu vriednost pro hektar bukove šume uz 40 godišnju obhodnju, ako posjednik šume zahtieva, da mu se tuožene glavnice uz 47o kamato-kamati ukamate. Prema prije spomenutoj skrižaljci prihoda dati će taj bukvik posije 4:0-godina 456 for. glavnoga prihoda i 36 for. međjutimnogaj dakle ukupno prihod od 492 for. U 30. godini neka bude iznos prorieđjivanja 22 for., koja svota do 40. godine t. j . za 10 godina uz 47o ukamaćenja na 22 X 1´48 = 32-6 for. naraste. Ukupni nečisti prihod koncem prve 40-godišnje obhodne dobe iznašao bi 492 + 32´6 = 524*6 fr. Početkom obhodnje pro hektar izdani kulturni troškovi od 30 for. narastu za 40 godinana 30 X 4*8 = 144 for. Ako ovu svotu od svote nečistoga prihoda odbijemo, dobijemo razliku 524,6 — 144 = 380j6 for. t. j . prihod koncem prve obhodne dobe bez kulturnih troskoya. Pošto se pako taj prihod svakih 40 godina, i to sveudiljnoj opetovati ima, to se sad pita, koja li je sadanja vriednost nekoga po prvi put posije 40 godina doticucega, zatim se pako svakih 40 godina opetujućega prihoda od 380,6 for. Svaka nam periodična skrižaljka (Periodentafel) izkazuje za 1 for. uz 4% ukamaćenja sadanju vriednost od 0*263 for., dakle su prema tome 380,6 for. sada 380,6 X 0*263 = 100,1 fr. vriedni. Sadanja vriednost svih tih sveudilj izcekivati se imajućih prihoda, i bez kulturnih troškova, iznaša dakle 100*1 for. Grođišnji troškovi uprave, čuvanja i poreza iznašaju go dimice 2,5 for. po hektaruj za podmirenje kojih nam je potrebna glavnica j^^ = — = 62,5 for. Odbijemo li ovu glavnicu godišnjih izdataka, to preostaje prihodna vriednost tla u iznosu od 101-1 — 62 ´5 — 37*6 for. Imadu li dakle u šumarstvu uporabljene glavnice 47o kamata donašati, to se smije uz 40-godišnju obhodnju zemljištna vriednost hektara samo sa 37*6 forocieniti. Kadno tumačismo prvi postupak pod A., uzesmo podlogom vise zbiljnim obstojnostim odgovarajuću zemljištnu vriednost od 160 for. pri čem naravno dodjosmo do zaključka, da se posjednik šume mora odreći 4% ukamaćenja. Pošto se pako "*^ istinu češće za 1 hektar šumskoga tla i više od ,160 for. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 43 <-- 43 --> PDF |
— 99 — plaća, to se već iz toga može razabrati, da ce A^lf^uks.rasućeiaj^ u mnogih slučajevih za šumarstvo previsoko biti. Kušamo li nadalje na slični način još i za 50, 60, 80 i 120-godišnju obhodnju prikođne vriednosti tla izračunati, to ćemo dobiti sliedeće iznose: za AO-god. obbodnju i 47« zemljištnu vried, od = + 37,6 for. w 60?595 »)?95?)55J?55 . = + 447 „ » 19 60 )? 55 !? J) 55 95 = + 35-6 „ JJ 80 )J ?5 n 57 59 „ = + 104 „ )) 120 T} 55 J) ?5 !9 „ = ^ 33*6 „ Pošto se računom za 50 godina pro kektar dobiva najveća zemljištna vriednost, naime + 44.7 for., to bi ta doba uz 47o ukamaćenje bila financijalno najprobitačnija obkođnja. Tako nam bar račun kaže, što bi pako praksa rekla k visoko šumskomu gospodarenju uz 50-godišnju obbodnju, ma da bude ova i najšpekulativnija, kazati ćemo do zgode. IJz predmnjevu 120godišnje obbodnje dobivamo dapače i negativnu zemljištnu vriednost od — 33*6 for, t. j . u tom slučaju ne samo da bi nam zemljište bezvriedno bilo, već bi valjalo posjedniku još i za svaki bektar šume 33´6 for. doplatiti, ako bi se u obće odvažio pošumiti takovu čistinu bukvom. Zadovolji li se medjutira posjednik šume sa 37okamatokamati, to postaju za razne te obhodne dobe sve zemljištne vriednosti pozitivne, dapače znatno su veće; tako dobivamo: za 40-godišnju obhodnju i 3% zemljištnu vried. od = 105 for. 55 50. ;9 99 ?9 99 99 99 = 123 99 60 = 128 59 39 99 39 99 " 33 ." 99 70 99 99 99 39 " 99 == 98 3? 99 80 59, 59 99 99 . 99 39 = 93 99 99 120 99 99 39 11 J9 33 = 52 79 Financijalno najprobitačnija obbodna doba bila bi dakle u tom slučaju ona od 60 godina. Jos veće zemljištne vriednosti dobivamo, ako i ne veće obhodne dobe, uz predmnjevu 2*^/0 kamato-kamata, naime za 40-god. obhodnju i 2^0 dobijemo zemlj. vried. od = 250 fr. T} 50 „ „ 3? 39 9 3 „ ^ oH „ 3 339 9 993 39 n 60 59 39 , 39 99 9 9999 5 5599 9 9999 ""^ ^^^ 99 70 35 ,5 j, j, «99 95 « — 342 v>99 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 44 <-- 44 --> PDF |
— 100 — za 80-gođ. obhodnjui 2*^/0 dobijemo zemlj, yried. od = 323 & 77 ^´^^ JI n 11 11 ?) 75 „ = 191 „ C. Fputnik ili Presslerov „Weiserprozent" bio bi daljnje sredstvo za ustanovljivanje financijalno najprobitačnije obbodhe dobe, pak pošto Pressler i njegovi pristaše u novije doba baš taj naein osobito preporučuju^ to ćemo poduzeti posao, da i nauku 0 tom „uputniku´´ (Die Hauptlebre des Weiserprocentes) tuj najjednostavnijim načinom razložimo. Svakomu je šumaru znano, da se vriednost drva ili sastojine umnaža na tri načina, naime prirastom gromade^(Massenzuwacbs) ili kvantitetnim priraštajem, onda prirastom kakvoće ili kvantitetnim i napokon još prirastom skupoće (Theuerungszuwacbs). a) Pod prirastom kvantiteta ili gromade razumievamo onu kolikoću drva, za koju se postojeća drvna gromađa stabla ili sastojine godišnjim priraštenjem umnaža. Kako nadalje znamo, moći je prirast kolikoće izraziti takodjer i u postotcih glavnice drvne gromadne zalihe (Holzvorratskapital), iz koje je postao. Ima li naime sastojina sada drvnu gromadu w, a sliedece godine gromadu M, to joj godišnji prirast Z nedvojbeno =^ M — m, a postotke prirasta p dobiti ćemo po razmjeru: . m: (M — m) = 100: p ili ^ (M — m) 100 _ Z .100 " m m Nu pošto znamo, da je vriednost slomka tirö^ manja, čim mu je nazivnik veći, uz isti brojnik, to će i slomak —— od godine do godine postati manji, pošto se nazivnik m godimice za cieli jedan godišnji prirast umnaža, dočim nam brojnik Z vazda samo predstavlja tekući prirast jedne godine, koji dapače (kako znamo) u većoj starosti drva sve to manjim biva. Svaka „skrižaljka 0 pribodn", u kojoj nalazimo prirastni po" stotak proračunan, dokazuje nam tu tvrdnju. Docim n. p. u 20. godini prirastni postotak joS 10 iznašati može, biti će u 50. godini samo još 5, u 60. možda već samo 3., u 80. godini još VJ2, a u 100 godini možda neće već ni l"/o iznašati. Smatramo li prema rečenomu drvnu zalibu nekoga stabla ili sastojine glavnicom, a svakogodišnji joj prirast gromade kamati te glavnice, to je nedvojbeno, da će postotci prirasta gromade biti brzo znatno manji od onib postotaka, pođ kojimi |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 45 <-- 45 --> PDF |
- 101 ™ sjegurno možemo uzajmljivati novčane glavnice, pak da se stoga ne bi nikako mogle veće obbodnje sa financijalnoga gledišta preporuĆiti, kad ne bi drvo starije dobe pokazivalo još i neko kvalitativno umnažanje t j . neki prirast kakvoće, koji suzđržaje padanje postotka. Pošto ipak nije moći iz jednogodišnjega prirasta. sjegurnošću zaldjuciti na priraštaj same sastojine, to je bolje, ako se popriecni prirast od n uzm-e primjerice 5 ili 10 zadnjih godina. Ako je n. p. drvna gromada sastojine prije n godina bila m, to je sadanja dryna, gromada M, a popriecni godišnji priraštaj te sastojine zadnjih n godina iznaša onda ^^´Pressler predpostavljaj da uzmogne ustanoviti jednostavnu i obilnoj potrebi odgovarajuću formulu za proračunavanje prirasta drvne gromade, da taj popriecni prirast niti na zališnoj glaynici M, niti na onoj m ne dolazi, već samo na aritmetičkoj sredini obijuh t. j . na - T^ pak onda proračunava postotke drvno-gromadnoga prirasta p po sliedećoj proporciji: 100 (M — m) M + m M — m ^^^ ,^. n . 200 M-m stavimo u. p. da je jedan bektar šume za 100 godina 600-j a u 95. godini 570 kubičnih metara drva imao, to mu onda postotak prirasta drvne gromade iznaša: 200 m-m _ 40 X ^^ = 1?^ = 1026 7o 5 ^ 600T~56Ö - ^"^ ^ 1170 1170 ^´""^^ ´" h) Prirast kakvoće (Qualitätszuwachs) nastaje, ako se uz inače nepromjenljive ciene drya jedinice drvne gromade (´Masseneinheit) jačih razvrstbina bolje plaćaju od mladjega i slabijega drvlja. Ako u isto doba od vriednosti jedinice drvne gromade odbijemo vriednosti jedinice drvne gromade slabije razvrstbine, (obje vriednosti valja uzeti, odbiv troškove sječe), to dobivamo u razlici prirast kakvoće. Cim je prirast kakvoće koje sastojine veći t. j . Čim su starije sastojine cjenije, ter čim se sye to više kraj jačih razvrstbina i sjecivni troškovi umanjuju, tim će takodjer i financijalne obhodne dobe postajati sve to veće. Naravno da će se prirast kakvoće kaoonaj kolikoće moći u postotcih izraziti. Ako je u isto doba ciena kubičnoga metra 60-godišnjega drva ^1 ona 80-godišnjega pako Q, to je prirast kakvoće tih |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 46 <-- 46 --> PDF |
102 — Q -ö n z=:20 godina Q — q^ dakle poprieöno godimice ~ \ a prema tomu iznašaju postotci prirasta kakvoće: ^. , ^ Ako li n. p. mjestna ciena prostornoga metra 60-godišnje jelovine q 3-8 for., ona 80-godišnjega drva Q =: 5-2 for., to iznašaju postotci prirasta kakvoće za tu dobu: 5,2 - 3,8 200 1,4 ^^ 44 , _^ ^, 5^+-šV XW^TXlO==-9-= 1,655 > Ma da bi dakle postotak kolikoće prirasta neke 70 godina stare sastojine pao i na 2*^/o, to bi se ipak u slučaju, đa prirast kolikoće još uviek V/^^jo iznaša, postojeća drvna glavnica sastojine ili stabla ukamaćivala još sa 2 + 1*5 == 3´5 ^lo Samo se po sebi pako razumieva, da se mora prirast kakvoće za svaku pojedinu razvrstbinu posebice proračunati, a tek popriecni iznos tik količina pokazuje nam pravi postotak prirasta kakvoće, sposoban za dalnja iztraživanja. c) Prirast skupoće nastaje mienom ciena drva u obće, mjeriti ćemo ga dakle prispodabljanjem ciena jedne te iste razvrstbine u razno doba. Stoji li primjerice sada kubični metar goriva t = 4: for., ciene pako u obće da rastu tečajem slieđećih n. p. 10 godina = n za 20 ®/oj to će vriednost T iste sastojine nakon 10 godina iznašati = 4 + 4 X 0*020 ^= 4 -f0- 8 = 4*8 for.; po tom bi ta razvrstbina imala za n = 10 godina prirast skupoće od 48 kr. pro kb. m. Eazumieva se, da i prirast skupoće možemo na slični način kao što i prije spomenute u postotcik izraziti t. j . postotci prirasta skupoće biti će T -^ 200 „. . , _ ^ = -piri—;—j-X JLLi li našem slucam - ^.8 - 4,0 200 _ 0.8 _ 16 - 4,8 + 4,0 ^ 10 -Šfi ^ ^^ -8^8 ^´^^^ /" Rastu li dakle ciene drva, biti će i. prirast skupoće pozitivan, a kao takav doprinašati će svoju k povišenju financijalne obhodne dobe; padaju li pako nasuprot ciene, to i on postaje negativan, a obbodnje će se sniziti. Na prvi mak bilo bi dakle to proračunavanje, odnosno ustanovljivanje prirastnik postotaka, kakvoće, kolikoće i skupoćej posao udoban i vele lahak, da li je pako i u praksi taj „kokus pokus" „racijonalnib" tako jednostavan i lahak, razmatrati ćemo đo zgode. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 47 <-- 47 --> PDF |
-103 — Bit „uputnika" (Weiserprozente) najjednostavnije ćemo slieđecim načinom razjasniti. Stavimo, da bektar 80 god. stare šume imade 500 kub, met. drva po 5 for., po cem bi u toj šumi bila sadržana glavnica od 500 X 5 = 2500 = H. Računom bismo postupajuć po prije spomenutom dobili: prirast kolikoće od 2.436 = a postotaka „ kakvoće „ 2.146 = 5 ^ ^^ j, skupoće „ ...... 1.628 = c Ukupno , . . 6.210 = a + ö -j -c"postotaka. . U tom bi slučaju ta sastojina svake godine narasla u vriednosti od; 100 : 6, 21 = 2500 : x ili za Kad bismo pako opet obratno htjeli iz tekućega prirasta vriednote (Werthzuwacbs) = 155, 25 for. i njemu odgovarajuće ciste vriednosti drvne glavnice H = 2500 for, ukamaćenje proračunavati, to bi bilo: 2600 : 155-25 == 100 : postotku prirasta vriednote, odkuđa je ... . , . , , 100 X 155, 25 postotak prirasta vriednote = — oKon"" ´ ^^ pošto 155,26 = 0, 0621 X 2500, to je postotak-prirasta-vriednote =: 100 X 0´0621 X 2500 .^, ^ 2600 , , .^ 2-500= o21/ ´^ c.w^^ a obcenito posto X 2500, je 6,21 = a -f-^ ^-^? biti će i postotci prirasta vriednote = (a + & + c) I Postotke prirasta vriednote dakle dobijemo, ako vriednost godišnjega prirasta (165, 26 for.) sa 100 pomnožimo, a sa vried nošću drvne glavnice (H == 2500), koja je proizvela godišnji prirast, podielimo. Nu pošto je potrebno za ustanovljivanje „uputnika", đa se vriednost H u formuli pridrži, to se može takodjer reći: postotci prirasta vriednote jednaki su sbroju prirasta kakvoće, kolikoće i skupoće (a -1-^ -f* ^) pomnoženomu sa vriednošću odgovarajuće drvne glavnice i podieljeno s istom. Ti postotci prirasta vriednote pako mogli bi se smatrati „uputnikom^^, kad bi se godišnji prirast vriednote mogao smatrati uključivo ka matom drvne glavnice H. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 48 <-- 48 --> PDF |
— 104. U tom slučaju bi nadalje i u našem primjeru šumsko gospođarstv^o još (h21´^f^y dona^alo. Predmnjeva se ta medjutim samo riedko kad obistinjujOj pošto rastuće drvo ili sastojina zalitieya još i neku zemljištiiu rentu, poreznu rentu^ upravnu rentu, a obično još i neke predizdatke na kulture. Pressler označuje dakle tim zemljištnini, poreznimj upravnim i kulturnim rentam odgovarajuću glavnicu sa i?j V, S i, C, kojib sbroj nazivlje „šum.3kom temeljnom glavnicom^´ (forstlicbes Grrundkapital), oznaćujiić ju slovom G. Biti će dakle (x =^ B -}- S -\- V-{~ C. Šuma ne ima samo drvnu glavnicu H, nego i temeljnu gla^oiicu G ukamaćivati, pa zato i nije gospodai´ski cisto-prihodni prirastni postotak lo =(a ~\~ h ~\- <^5 već TT = ci^ + S ± c- f * Ovu formulu zove Pressler ^juputnikom prirastnoga postotka" (Weiser-Zuwachsprocent), pošto imade gospodaru označiti dobu, kad je koje stablo ili sastojina financijalno najprobitačniju dobu (Haubarkeitsalter) postigla. Ova je formula samo oznacna formula (Näberungsformel), koja ima ipak u slučaju prakse" osobito onda odgovarati, ako si pod H ne predstavljamo gađanju vriednost drvne glavnice, već aritmetičku popriecnu vriednost izmedju sadanje vriednosti drvne glavnice i one prije n godina. Sto se opredieljenja temeljne glavnice tiče, to se Kemljištna glavnica ima, ako iole moguće, opredieljivati po već prije spomenutoj formuli za ustanovljivanje prihodne vriednosti tla (Bodenerwartungswerth). Upravnu glavnicu (Verwaltungskapital) Y i poreznu glavnicu S moći je sbrojiti, jer se na isti način obračunavaju. Imamo li n. pr. za upravu, porez i čuvanje nöke šume na godinu po bektar 8 for. plaćati, to bi upravna i porezna glavnica uz 3"/o ukamaćenje iznašala ^^ ^ ^ = 100 for., jer se glavnicom od 100 for. uz 3*Y´> godišnjih kamata baš na * Pressler zove kolicuik -^ = r relativuoni yrieänoMii drya, pak H je formula W ==^ (a ~\~ h -i- c) -rr-r—^ ^k<^ brojnik i nazivnik sa G podieiimo u H -. li´ W-^(a +b+ cj^-^^T, ^ {a +b ~\~ c)H~f<9 ^U + h + c) G-^G´ *´ + ! G G |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 49 <-- 49 --> PDF |
^ 105 ~ miruju godišnji troškovi za upravu, čuvanje i porez u iznosu od 8 for. Kulturna se glavnica sliedecim načinom opredieljuje: Na početku obLodne dobe te izdani kulturni troškovi k prolongiraju se do pod konac obkodnje. Pošto pako mora taj sbroj koncem svake obhodnje tu biti, to se ovi troškovi uzimlju poput YvemeMog izdatka, koji se svakih u godina ponavlja, ter mu se opredieli sađanja glavniSarska vriednost po poznatoj formuli sveuđiljne perijodicne rente." Ako n. pr. kulturni troškovi Je na početku obhodnje 30 for. iznašaju, dakle 7c-= 30 for., to će ta svota nz ti == 8.5 godišnjn obbođnjn i 37f> ukamaoenje narasti na I == 103^^ — 30 X 12.336 = 370.07 for. Ovaj se izdatak svakib ^f, godina ponavlja^ pak je xato OrA A7 . sadanja vriednost svih tih izdataka === —:^K^^~-^ iH kako to svaka perijođicna skrižaljka dokazuje ; = 370,07 X 0,088 == 32,5 for. Kuitu.rno-troškovna glavnica iznašala bi dakle u tom slučaju 32,6 for. Sad ćemo još „nputnik^^ i primjerom proračunati. Stavimo, da smo postupajuć na prije spomenute načine, našli, da jedan hektar 80 i 90 godina stare sastojine za; prirast kolikoće ^^ 1,04 = a ^o „ kakvoće =- 1,62 = h »/-o „ skupoće = 1,92 = c ^jo U 80-oj godini sadržavala je drvna gromada pro hektar 2320 for., u 90-oj godini pako 2980 for. vriednosti, popriecna drvna glavnica, na kojoj je taj prirast dorasao, iznaša dakle : 2320 + 2980 ´ 5300 ^.^^ . H == L == — = 2650; tor. Zemljištna glavnica B neka prema izkazom koje skrižaljke 0 prihodu, kako rekosmo, izkazuje sliedecu prihodnu vriednost nz 3"^/o .=- 150 for. po hektar. Troškovi za upravu, čuvanje i porez neka iznašaju svake godine ukupno svotu od 3 for., po tom je upravno-porezovna glavnica 7 + 5^ — -~^ = 100 for Kulturni troškovi neka budu po hektaru 30 for., dakle prema tomu, što gori iztaknusmo, kulturno-troškovna glavnica c = 32´52 for., a temeljna glavnica 8 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 50 <-- 50 --> PDF |
— 106 — a = B+7+ 8-r-G = im+100 + 32,52 = 282,52 for. Ako te vriednosti uvedemo u formulu za proračunavanje „upiitnika", dobivamo: rr 9fi50 W^ia + i + c) ^ = (1,04 + 1,62 + 0.92) -^^esöT-gsW == . = 3,58 X Jgg = 3,58 X 0,903, = 3,23% Presslerovu oznacnu formulu moći je medjutim još i na koje kakvi naein prema posebnim zahtjevom prilagodjivati. Tako je moći n. pr. u starijih sastojinah, gdje se H prema G-u razmjerju velikim pokazuje, 0 posve izpustiti, pak (T = ^-|- V-\- S staviti, isto tako u tom slučaju ni H nije nuždno jednako staviti popriečnoj drvnoj glavnici, već je moći onu početkom obhodnje u obzir uzetu uračunati, u kojem bi slučaju bilo ooon ^ = 3´^S X 2320+260" = ^´^^ >^ ^´^^^ = ^´^^"/<" dakle baš isto (ako i samo slučajno) toliko kao i prije. Pitamo li se sada još, kako nam je moći taj „uputnik" upotriebiti, da uzmognemo ustanoviti financijalno najbolje odgovarajuću obhodnju, na to nam daje sam Pressler u svojem djelcu „Forstwissenschaft der sieben Thesen", Dresden 1865. jasno i odriešito sliedeći odgovor: „Sobald der Zuwachsgang eines Baumes oder Bestandes in die Periode gekommen, da sein Weiserprocent (uputnik) ti unter das Wirtschaftsprocent 2^ (^z koje se postotke u šumarstvu uporabljene glavnice imadu ukamaćivati) zu sinken begint und dieses Untersinken durch keinerlei Pflege des Qualitätsund Quantitätszuwachses mehr aufgehalten werden kann, so ist das betreffende holzwirtschaftlich haubar oder forstlich reif; denn der betreffende Wirth hätte im Sinne seines p Verlust wenn er es früher, Verlust, wenn er es später erntete". Samo se po sebi razumieva, da će u mladjoj i srednjoj dobi sastojina, dok je postotak a prirasta kolikoće još velik; takođjer i uputnik to još veei od j? = gospodarstvenih postotaka biti, a tek kasnije kad a sve to manjim biva, a da ne bi zato opet prirast kolikoće ili onaj skupoće razmjerno rasao, spasti će i to izpod i? t. j . sastojina biti će dozriela sjeći ili dobna. Opredieljivali mi medjutim financijalnu obhodnu dobu ovim ili onim načinom, koji tu opisasmo, to će ista ipak prema danas postojećim odnošajem naših šuma barem obißno znatno |
| ŠUMARSKI LIST 2/1882 str. 51 <-- 51 --> PDF |
™ 107 zaostati za onimi obtodnimi đobami, kojimi smo đo sada gospodarili po naših šumah. Uz gospodarske postotke ~ 3 doći ćemo većinom na 50—60 godišnje obhodne dobe^ u priedjelih nasuprot, gdje su imenito ciene ja6ih razvrstbitia drva velike, gdje dakle znatni prirast kakvoće h postoji, proracunasmo ipak već i 80—90 godišnje obliodne dobe. Zakljucujuć time ova razmatranja o „biti rentabiliteta u šumarstvu" želimo samo to, da nam je pošlo za rukom tim člankom takodjer i pozornost naših hryatskih drugova svratiti na ovo sada već kroz decenije mal ne sav strani šumarski živaljobuzimajućevelevažno šumarsko pitanje, a nadjemoli odziva interesa međju našimi čitatelji, nasiaviti ćemo do zgode ova razmatranja i s drugih gledišta. Konačno nam je samo još iztaknuti, da ne nalazeć u hrvatskoj šumarskoj literaturi zgodan izraz za Presslerov „Weiserprocent", usvojismo i uvedosmo zanj rieč „uputnik", jer nas on upućuje, kako imamo tražiti, a i koja nam je obhodnja financijaluo najopravdanija u šumskom gospodarstvu. Toliko, da se razumijemo^ ter da se izbjegne možebitnomu nesporazumljenju. Različite viesti. čemu to? Prigodom prošiih božićnili blagdana bijaše nagomilano na Jelačicevom trgu u Zagreba vanredno mnogo tako zvauih božićnib st^bala i to ponajviše smrek? od 4 do 16 godina starosti, koje se dosta skupo prodavahu. — Drrlje to bi malo ne izkljuSivo dovezeno iz Ka-anjske na trg. — Nam se to pričini žalostniin pojavom, znajući, da baš u okolisju zagrebačkom imade podosta šuma, kojih bi se prihod bas znatno povisio uzgajanjem takovih božićnih stabala, kojih se u Zagrebu sada već na hiljade godimice prodaje, i to tim prije, što se taj materijal kod priredjivanja i Čišćenja sumix dobivati može — pak se zato i nehotice upitasmo : čemu to? Šumarstvo u Srbiji. Žalostno stanje šuma i šumarstva u mnogih krajevih kneževine Srbije n. p. u okružju pirotskom i kragujevačkom, uzrokom je, da se i u toj pobratimskoj zemlji sve to vise pojavljuju u javnih glasilih zahtjevi za boljim uredjenjem tih odnoŠaja, Osobito mnogo članaka i dopisa toga sadx*žaja nalazimo i u vrlom biogradskom listu j^Težak", koga sad uredjuje K. S. Tojšanovic. Nu i vlada sama nakana je još za ovog skupštinskog zasjedanja velikoj skupštini predložiti na odobrenje shodne |