DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1882 str. 33 <-- 33 --> PDF |
— Ud ™ nije nikad bila dogotovljena i tako ne dovršena zapuštena, te sada kiridjijaši, prevažajnć gradju na Lazac, u istoj vatri lože i prenoćivaju. Na Lazcu, ležećem u kotlini medju planinaini Suležnikom i ßisnjakom, bijaše ta večer izvanredno živabna, pred večer bo nadodjoše kirijasi amo prenoćiti, imajući gradju iz šume na Lazac izvažati, gdje se ista od šumskog osoblja preuzimaj premjeri ibuleta — te odkud ju i opet drugi kiridjijaši do morskih luka izvažaju. Kako sam tuj saznao, zasluži si jedan kiriđjijaš velikom mukom na dan jedva tri forinta. Istu večer pripravim još sve za sutrašnju expedicijn na Eišnjak, a kako se liepo zviezde na vedrom nebu pokazale, nadao sam se, da će liepo vrieme i ostati, te legnem zadovoljan spavati. Drngi dan oko šest sati jutrom bijasmo već svi na nogub, a malo zatim krenusmo ja, pomoćni šumar g. Ozbold i jedan Ingar na planinu Eišnjakj, da pako bude družtvo što živabnije, povede k\gar sobom i svoja tri lovačka psa, veleć^ da naidju li na trag medjedu, da ga gone kao i zeca, jer da je medjed strašljiv, pa da nastoji, opazi li da mu tko na tragu, ili kad ćuje kakovu viku, da z^ rano izmakne, baš kao i^ lisica. Šumski put, kojim smo se od kuće sve šumom mimo podnožja Bišnjaka polagano uzpinjali, bijaše zanimiv rastnjom, raznovrstnim šikarjem i biljem, pa ako je i bilo jutro liepo, to je ipak hladno bilo, kako je to oöicno u velikih planinah i u pol ljeta, k tomu bila i velika rosa, kano daje kiša noćju pala, nije dakle baš bilo ugodno tuda prolazit. Nakon sata hoda svrnemo od staze na planinu Rišnjak,.te uz strmo brdo uzpinjasmo se sve kud i kako koji bolje može, jer staze nije bilo — i to sve kroz bukovu šumu, koja je na goloj pećini i ruševini tako liepo izrasla, da se čovjek liepom uzrastu baš čuditi mora, a to tim više, što pod bukvami ni šušnja vidjeti nije, jer ga obično vjetar i bujica, kako je vidjeti, svega raznesu. Tuj na jednom krenuše psi zvier, koja ipak prania glavici Eišnjaka odjuri, tako da ja psi već nisu vratiti mogli. Nakon potežka hoda izadjemo iz šume na vidik, odkle nam se istom valjalo prieko velikih pećina i kamenja poput koza penjati, i gdjekako jedan drugog podpomagati ipovlacivati, a baš tuj, kažu, da^ imadu i medjedi svoje brloge, tako da ovamo tko i riedko zalazi. Prevali^no napokon i tu vratolom.nu partiju, ter stigosmo opet na bukvom pošumljenu ravan. Tuj 12 |