DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 1 <-- 1 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST. Br. 4. U Zagrebu dne´ 1. srpnja 1882. God. VL Prilozi za poviest šuma i šumskoga gospodarstva kod Hrvata objelodanjuje IFran X. Kestercanek. xni. ;Tužno stanje „ostanaka" nekoć toli moćne velike Hrvatske u to doba — uz posvemašnju stagnaciju svake kulture^ - bilo jö"naTavnim uzrokom, da su se šume sve većiua i sve dalje širilej dok ne nije mal ne ciela iztocna Hrvatska pod konac 16. vieka bila pretvorila u veliku šumu. Jedino je još sjevero-zapadna Hrvatska sa primorjem uzčuvala narodnu kulturu i uljudbu, dapače mogli bismo reći, da je u tih stranah kultura okoluostim primjereno prilieno napredovala. Spomenusmo već, da su prije svega Zriiijsko-Frankopanski primorski gradovi i luke bile bogat izvor po Italiju i Mljetke za drvnu gradju i ini lies- Bakar, Bakarac, Kraljevica, Crkvenica. Selce i Novi izvažahu sol i drvo, a željezo izkopano u rudnicib Zrinjskoga na imanju Čabar vozilo se a susjednu Istru i otoke, a i dalje. Po izumrcu tik hrvatskih velmožkih obitelji stadoše oko godine 1652. razni njemački zapovjednici svojevoljno^ da i protupravno, tržiti primorske šume i sjeći senjsku goru; ako li uz to još uzmemo u obzir, da su baš u to doba koze bile glavnom stokom naroda našega, koje pasuć sumarni uništivahu svaki i najmanji pomlađ gore. to možemo uztvrditij da je baš u XVII. vieku pravi. zamet kasnijemu posvemašnomu zatoru šuma po mnogih naših krajevih, imenice pako u Primorju. Tako vidimo, da dočini nam s jedne strane u XVII. vieku prekomjerne šume zapremijuju iztočne dielove domovine, da nam tudji nametniei i siehajnost pučanstva Jia zapadu .pustoše zemlju. ^ |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 2 <-- 2 --> PDF |
-^ 166 -, Nemirna i nesigurna vremena ne dozvoljavahu, da se u zemlirVrši zakon. \i koliko bi takav f branio pustošenje sume i podržavanje koza. Svatko je sjekao, što i-"köliko ga volja i potr-ba biJo, debla se nisu na panju" vec na ^stabluj a öesto i u pol kro,;nje podsjekla, a klaštrenje bilo je posvuda navaduo. Gorivom pe nije štedilo, palilo se danju i noći na üg]-oninib otvoreniji žarištih bez mjere i cilja, ne brinec se za potomstvo kao ni pomJad suma. Pravu novčanu vriednost imaše jedino drvo za dužice i brodovni lies u primorskib krajevih^ te šume spadajuce pod upravu pojedinih državnih rudokopja n. p. u (rvozilanskom, Samoboru, Čabru i t i,, gdje se ipak yee bar neka vrst šumarenja vodila. Svuda ostavljalo se je naravi, da se skrbi za pomlad i uzgoj šuma. 0 kakvom šumgospodarstvu jedva se i znade. Stabla najraznije starosti i vrsti vode naravni boj za obstanak; stoljetni gorostasi nađkri- Ijuju svojimi krosnjami okolišje kolosjeka i sikarja nikloga iz sjf^menja i podsjecenih stabala, štiteć ga za dugo, ma i ne dajuc mu svjetla i zraka. Tek bura i vihri obaraju trula i suha prastara stabla, a na tako nastavšib prazninah opet se u kratko uzdižu mladice^ boreć se u gustih hrpah za svjetlo i zrak, dok se ne podignu do jezgrovitih stabala, da opet i one štite svojom blagotvornom sjenom i hladom svježe šumsko tlo. Tako nam se predočuje onaj vječni rad naravi, koji je baš do najnovijega doba vladao i ravaao našimi šumami. Svagda bo, dok je čovjek jo^ na nizkom stepenu kulture, prodirao bi u šumsku zabit, željan prisvojit si bogatstvo šumskih proizvoda; tu je postupao kao barbar, jer je šume, koje bi po zakonik jiaravi tek po decenijih ili stoljećih propale, u tren oborio. Imajuf´i pred očima jedino potrebu i korist, iizimlje čovjek za doba najprimitivnijeg uživanja šuma drvlje gdje i kako mu je sgodnJje, bez reda i pravila, prepuštajuc naravi, da izpuni nastavke praznine, te ne brinec se za to, da li marva, ta vierna pajdasioa čovjeka, uživajuć šumske plodine u prekomjernom broju, .šumskomu uzgoju možda ne škodi podgrizavanjem nejakih mladica ili strvljenjom supnica. Tako nam oko predoöuje sliku najdivljega uživanja šuma, ono palv´o prisvojavanje proizvoda bez pravila i mjere nađkri- Ijuje svojiin nnistivanjem i užas samih naravnih svojih nepogoda, p´> 1>dc_ vbUjive i osjetljive posljedice . ovakovoga nena |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 3 <-- 3 --> PDF |
— 167 — ravnoga postupanja sile čovjeka, da u vlastitom interesu svoga obstanka preostalu šumsku glavnicu samo primjereno troši i da si nastoji isti pomlad šuma umjetnim pomladjivanjem i uzgajanjem osjegurati. Nestajanjem šuma u pojedinih krajevilz domovine naše vidimo, da su se amo tamo veo i izkustvom udomila neka oboa šumarsko-gospođarska pravila, sastojeca se prije svega u toiUj da je dosele neuredna preborna sječa postajala pravilnijom^ a \ i^^,9_.™jetno sadjeüje žira običajnije, a uzgajanje neke vrsti srednjih šuma nara viju označenom potrebom. Pravilnost uzgajanja listnatih šuma u obce, a hrastika i bukvika napose, bijaše takodjer uzrokom, da se je u obće kod nas Hrvata šumsko gospodarstvo moglo samo po malo i slabo razvijati, a zato i vidimo, da su zaštita šuma i šumskoga vlastnictva dugo glavni temelji naših kulturnih zakona i ustanova, a pravo i naučno šumarenje da nastaje u nas tek u najnovije doba nestajanjem doraslih šuma. Tek onda, kad se je i u nas sbog bezobzirnog plienjenja i haračenja šuma sve veoma pojavljala bojazan, da bi uz potrajno takovo bezbrižno trošenje suma i drva napokon i kod nas zavladao manjak toga najpotrebnijega nam proizvoda naravi, stalo se i 0 šumarstvu ozbiljnije raditi i nastojati. Kako i na koj se je način pako u nas šumsko racijonalno gospodarstvo razvilo uz šumsko znanstveno spoznanje^ čuti ćemo kasnije. Konačno budi još spomenuto, da proučavajuc kulturnu poviest naroda hrvatskoga tečajem XVI. i XYIL vieka, opažamo, da su nam tada bile šume više zapriekom. uljudbe, nego li vrielom narodnoga bogatsva. XIV. Sliedeč nadalje tek obcih kulturnih odnosaja naroda brvatskoga, preci ćemo sada na razmatranje stanja domoidne naše u XVIII. vieku. Znamenitim u historiji karlovačkim mirom od 26. sieČnja 1699. godine nastaje rek bi novo doba za po^äest hrvatsku. Bolji dio zemlje naše izbavljeu bi izpod turskoga jarma, te đodje opet pod zakonitog si kralja. Onaj plačni glas o zemlji. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 4 <-- 4 --> PDF |
^ 168 -^ da su ostale samo „reliquiae relicpiarum´S više se ne cuje^ niti si vi?e daju toga naslova otoi naši u svojih saborskik spisih. Širje pako granice daju našemu narodu ne samo od Tu. raka oduska. već je i i^ceznula ona vječna strava, koja je do nedavna još i daleko preko medja Hrvatske toliko puti znala uzrujati narode i države srednje Europe. Habsburžka kuća pako stajale u to doba u tolikoj sjajnosti sa pobjedonosnoga oružja vojska svojih, da se je živo nadala i pobjedam tradicijonalnih svojih državnih ideja, koje su za tim išle, da prevlada jedinstveni sustav državne uprave u svih zemljah kuće habsburžke. Absolutizam, centralizacija uprave i kabinetska politika glavne su oznake povjesti zapadne Europe u XYIII, vieku (razvijajuć se dalje do velike francezke revolucije), a austrijska dinasticna politika ih dakako prenaša i na ugarsku i Hrvatsku. Kod nas pada u to doba velevažno pitanje o pripojenju nove vojne krajine pod staru vlast hrvatskoga bana i povodom toga nastajuće razmirice međju carskimi generali krajine i hrvatskim! velikaši. Na početku XVIil. vieka vidimo, da se i opet, osobito po krajini, ponavljaju bune naroda proti samovolji carskih generala i gospode, koji izvrnuše sve odnošaje podauicke na štetu seljaka. Neprestani ovi nemiri prinukaše napokoD kraljicu Mariju Tereziju, da je god. 1755. mjeseca novembra izdala znamenitu zapovjed o oblakšanju i uredjenju podaničkih odnosaja, „da se dokine nesmiljeni postupak gospode, ter da mir med narod uvede". Naredbe ove i polakšice ponovljene su kasnije (iste gogodinei u znamenitom „therezijanskom urbariju", o kojem ćemo još i kasuije govoriti. Nu već po smrti velike carice započe nasljednik joj Josip II. stvarati nove institucije, protivne temeljem državnoga prava Hrvatske, kakove su jur prije bile nikle u njegovoj duši. Zemlje njegove imale su se stopiti u jednu jaku i moguću „Austrijsku državu^´, u kojoj bi bio jedan narod, jedan ustav, jedno zakonarstvo — njemačko! Al zato mu je ipak glavna bila skrb, da podigne narodno blagostanje svojih država, nastojeć osobito u nas Hrvata, da podigne svilarstvo. i>a podigne seljaka kmeta na visinu dostojnu coyjeka, izda 22. kolovoza god. 1785. znameniti i važni patent o eman |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 169 — cipaciji seljaka, a da uzmogne bolje pravednim razporezivanjem izcrpiti snagu svojih podanika, odluči god. 1786., da se imadu sve zemlje katastrom izmjeriti. Nu u koliko i jesu bile obe ove naredbe od vanrednoga zamašaja, to ipak ne imahu željena uspjeha. Već na 28. siecuja god. 1790. morade car popustiti pravednim zahtjevom naroda, ter pođpisati onaj znameniti dokumenat, kojim se i opet u svih zemljak vraća konstitucija u ono stanje^ kakova je bila g. 1780. Motreći sa kulturnog gledišta povjestne dogodjaje naroda našega u XVIII. vieku, to vidimo, da jošte nosi na sebi očite znakove nesretne minule dobe. Polahko i težko brišu se turska obilježja sa ove zemlje; nu Hrvatska ipak se odmara od dugovječnih, neprekidnih ratova, koji su joj potresli srce i dušu. a sladki užitak mirnijega života odsieva se u spomenicih ovoga vieka, dok nam ne poče i opet svesilni duh austro-njemacke centralizacije udarati nove biljega na državnom tielu, pođajuć zemlji svoje boje i svoju svietlost. Al ipak jasno se vidi blagodati mira, jer plemić i seljak, svećenik i velikaš, svi sabiru sile svoje oko kuća i kućišta, polja i druge imovine, sve se žuri i nastojij da uredi svoje odnošaje i podigne blagostanje. Sve to pregnuće mogaše medjutim biti tek pripremom za dogadjaje XIX. viekaj komu povjest dosudi, da nam iz temelja preustroji sredovječne temeljne institucije B.aroda i države Hrvatske. ´ XV. Već opetovano puta iztaknusmo pobune i nemire, koji su nastali, po Hrvatskoj ponajviše zbog raspisivanja nepravednih daća i mecovječnoga postupka vlastele napram kmetovom i seljakom. Kazasmo i to, da je carica Marija Terezija god. 1755-. mjeseca studena/ izdala zapovjed. usljed koje bi se bili imali nesmiljeni postupci gospode dokinuti, ter red i mir u narod uvesti. . Liep spomen, koga si je kraljica ova u narodu naSem nzcuvala izdanjem ^^urbarija´^ jasno nam svjedoci smier koristonosnoga toga nauma. Znajući, koliku važnost rečeni spis još i dan danas i u šumarskom obziru po nas imade, dajemo eto u-sliedećem doslovce sadržaj istoga: |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 170 - Prv i del.*) §,1 . Pokehdob vsakojaSke daće i službe iirbarlaJske k selišća naređjenju moraju se prispodobiti, selišće pako nije svlgder jednako^ nego ka kotara stališu i k drugoj kakvoj goder sela onoga basni ili kvaru moraju se primeriti; zato vu ovom kotaru grunt ili fundus nuternji celoga selišća kmetskoga, to je hižno mesto, dvorišće, vrt i skeden na dve požunske drvenke setve prostran biti mora^ tak da, ako kaj vu ovoga fundusa širini od dve požunskih drvenkili bi zfalelo, ono se vu zvunskim pristojaligeu, te je to iz oranec zemlji, ali senokoš mora pridati; kaj se pako goder od dve požunskib drvenkib više najde, ono se k oranem zem- Ijam, ali k senokoSam pridati mora. Ako bi pako širina grunta za jednu samo stertinku od dveb požunskib drvenkib vekša bila, zbog malome dugovanja preštimati se mora. §. 2. Iz pristojališća zvanjskoga za ćelo selišće kmetsko zemlje orane zmed kojib vsaka ral z dvemi pozunskimi drvenkami obseati se more i senokoŠa pako na koscev, koja se čez leto samo kosi, ima se k celomu takvomu gruntu pridati. §. 3. AI?:o bi pak iz oraneb zemlji, al senokoŠ kaj zfalelo, ono se takvim načinom zpunifcl mora, najmre : da na mesto jedne rali zemlje jeden kosec, ali pak na mesto jednoga kosca jedna ral zemlje odredi tak, da kada se takovo nadomešdenje pripeti, ali takaj gdje falinga nuternjega selišća ftxndusa z oranom zemljom., ali senokosom nadomešća se, budi jedno budi drugo podložniki slobodno brez svake daće i nezpake, ili ti neprilike, vživali budu. §. 4. Koja goder od celoga selišća gore rečena jesu, ona od pol, četerte, ali osme stranke selišća prispodobno razumevaju se. D rU gi d e 1. §. 1- Poleg artikuluša 36. leta 1550. krešna vinska od dneva sv. Mihalja do dneva kmetom slobodna bude. , §. 2. Ako kmeti kakove krĆe imaju, zemeljski gospon takove vzeti, ali k gruntom kmetskim pridati drugać nemore, zvan ako poleg zdušne varmeđjiske limitacije, ili ti procembe za delo i trud odsudjena plaća vu gotovom prvije se naplati. Oni pak grunti, koji su od starine skrćeni, i potlam gruntom kmetskim priđani, ali pako, kada oni kmeti, kateri su takve skröili, ter iz onoga grunta otišli, kröi pako od ruke do ruke drugim davali se jesu takvem načinom, da vezdašni kmeti prez vsakoga dela i truda izpiaćenja krće takove drže, za krde se već imenuvati, vnogo menje redeno nadomešćenje za nje potrebuvati se bude moglo. §. 3. Za kmetsku marliu, na kuliko prilika kotara dopusti, mora za dosta paše biti, iz kojega pašnika kmeti za voznu svoju marbu, znanjem i dopušćenjem gospodskem nekoju stran gojiti i prepovedati drugem mogu, *). n intßreeu SitaUca uzesrno, pridržav ..riginalni tekst, ipak pisati noTim pravopisom. iNoizpunjena mjesta man niti u originalu tislcjina. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 7 <-- 7 --> PDF |
. — 171 — tak vendar, da ha takovoj za se odluSeni i prepovedani pagi, i gospodska vozna, znikakvim pak nacinohi čreda more se pasti. Vu kojem pak kotaru paša bi tesna bila, onde niti z oranjem, niti z drugem naöinom na rnenje se spraviti nesme, §. 4, Drva za ogenj, kade je lug, onde kmeti podrta i sulia, kade pako takov lug nebi se nabajal onde i hirova, ne vender sadjena, za svoju samo potrebo(5u imali budu. §. 5, Drva tolikajše za stanje potrebna z gospodskim vender dopusćenjem, i stanoviteh drv odkazanjem vu domaćem kotaru za obstuin i prez plaće moraju se dati. §. 6. Ako drv za žganje vu kotaru sela zbog maloće luga nebi zadosta bilo, z drugih gospodskih lugov takova spodobna vendar imaju se §. 7. Žirovina kmetom vu kotarskom lugu za §est krajcerov zlese, nego strainskem ima se dopustiti, vu dvorneb pako lozah takovu za onu cenu, kak se s zemaljskem gosponom pogoditi budu mogli, imali budu. §. 8. Ako bi se pak koje selo znaslo, koje bi svojega luga na biže razdieljenoga imalo, i takvoga nadalje lađati selelo, iz takvoga luga drva za ogenj i za zdanje, kak tulikajae za žirovinu, branje vuka ili ti gubaca kmeti samo za svoju potreboću prez vsakoga gospodi podauka slobodno imali budu, goispon ništar manje zemeljski takvim kmetom . drva i žirovinu vu svojem lugu ni dužen dati, nego da bi vu kmetskom lugu nikakov žir ne obrodil, onda zemelski gospon svojim kmetom žirovinu vn tugu svojem vu onu cenu, kak i stranjskem, prvo vendai´ svojem nego stranjskem dopustiti ima, Meten toga vendar kak ovi, tak i drugi lugi pod obramborn i čuvanjem gospodskem ostaju. T r e ć i d e 1. §. 1. Vsaki celoga selisća kmet gosponu svojemu zemelskomu vsaki teden jeden dan od sunčenoga izhoda do zahoda, nuter raSunajuc dohajanja i odhajanja, krmenja i napajanja vender vreme delati bude moral; uebude vendar slobodno %oxQ. remenu voznu marku razdvojiti, i tak na dva dni gospodčine kmeta siliti, zvan da bi svojum nemarljivošćum, ali hmanjošćum kmet gospona svojega zemeljskoga vkaniti hoteći menje vozne marhe držal, ali zmensem marhe brojem, neg je dužen, na gospođčinu došei, i - svoju marhu k drugomu iz jala na kvar gospodski pripregei,, na mesto pak vozne gospod^ine takov celi kmet zemeljskomu gosponu vsaki teden dva pešiška težaka dati dužeu bude, i tak na spodobu rečenoga kmeta, on, koj pol, 5etrtu, ali osmu stranu drži, služil bude. §. 2. Ako bi pak za gore rečeno dohajanje i odhajanje na gospodžinu med gosponom i kmetom takovo pitanje, ali tužba bila, nju varmedjinski oficier previditi i dokonĆati mora, na kuliko se dalekoća bi vura^ unati, morala. §. 3. Gospodi zemeljski đopušća se, da ako bi kmet pol dneva, ali više na gospod^inu jti imaL takovoga, jenkrat vn meseou , Setiri dni na. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 8 <-- 8 --> PDF |
" - 172-,— peski ali vozni gospodöini zadržati more, tak vendar, da se njemu :VTI one četiri dni dohajanje i odhajanje vu račun gospođčine vzeme, ništar manje, da se kmet za takvu gospbdčinu bude mogel pripraviti, YU vremenu opomenuti se tuora; za takvu pak gospodčinu vu letu za voznu kmeta marhu potrebnu paSu, kak takaj vu zime potrebnu priliku za kmeta, i marhu njegovu zeuieljski gospon preskrbiti mora. §, -4. Kada pak kmet za jednu, ali najviše za pol drugu vuru daleko iti na gospodöimi mora, onda vu mesecu, sesvetčaku, grudnu, prosincu i sečnu vu zorju dojti i vu mraku oditi duzen je, tak da gosponu svojemu zemelskomu od sunčenoga izlioda- do zahoda delal bude, vu drugih pako meseeih, od sunčanoga izhoda do zahoda z dohajanjem gospodčina celoga dneva razmeva se. §. 5. Vu vremenu kositve, setve voznu, ali pešičku tlaku vu duplom gospou zemeljski vzetl more: tak venđar, da težaki duplit vzeti V drugo tjedne vuračunaju se. Dužnost anda takove težake duplit davati, ovak se razumevati ima, da celoga selišća kmet najviše jednoga dneva z raarhum vozuum, i dveh dnevov pešičku tlaku odbavi i kajti pol selišta kmet samo polovicu dneva z marhum, ali jedan dan pešičku tlaku, fertali pako seii.^ća kmet, jeden fertali dneva z marhum, ali pol dneva pešičke tlake davati dužen bi bil; zato takov kmet gleded na broj i prikladnost jednoga tjedna´tlake svoje, takovu tlaku duplit obaviti dužen bude, koteri se način od oneh tulikajše kmetov, koj sami osmi tali selišća drže, ražumevati ima; seljari vendar vu nijedno vreme k davanju dupličneh težakov pritiiicani biti nebudu mogli. §. fi. Kada pak, kak gore rečeno je_, zbog dalekode jednoga al pol dneva dopnščeno je, da kmet z dohajanjem i odhajanjem neprestance četiri dni na tlaki more se zadržati, onde se more rečena tlaka vu , vremena sllnogfi dela dvakrat vu mesecu jednom ponoviti, tak vendar, da kmet prvi tjeden zemeljskornu gosponn Četiri dni, druge tjeden sebi, treći pak tjeden istomu gosponu svojemu i pak četiri dni delal i služil bude. Koju tlaka ili gospodčina tak z dohajanjem kak i odhajanjem, kak vre reĆeno je, vu druge tjedne vračunati se more. I to tak razmevati se mora, da najmenje četi´ta stran tlake celoga leta za šest zimske mesece zadržati se mora. §. 7. Ako li bi pak kmeta z tlake i dela deždji, ali drtigo kakvo hman vreme pregnalo, niti kmet celoga dneva gospodčinu žveršiti nebi mogel, tak ona stran dneva, v kojem takov na tlaki je bil i delal, budi do pol dan, ali i duže, mora se takovo kmeta delo vu račun tlake na tuHko, kuliko je delal, u nikaj više vzeti. Ako bi pako kmet samo došel, i zbog hman vremena niknj delal, nego nazad od ti moral, takvomu samo dohajanje i nazj-ul odhnjanje vu račun tlake .uzeti se more, g. 8. Seljar svoju hižu imajući, 18 dni vu tudje pako hiže stojeći, 12 dni 09Z leto peSičku tlaku služiti mora. ^, 9. Ako prem kmet gosponu svojeniu poleg pravic urbarijuma, zvi-hu gore vre imenuvane tlake nlkaj nebi bil dužen dati, ništar menje vendar pravično ne nahaja, da kada kmet stranskomu za plaću pešičkoga težaka želei bi daii. za onu istu plaću prvo svojemu gosponu, uego stranykomu ali kak sez goaponom svojem pogoditi more, ali ipak vu takvom pripečeaju, |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 9 <-- 9 --> PDF |
— 17B — koteri se poleg pravio orsaökeh po varmegjije limitera, vuz onu limiteranu g-otovu placu dužen Je dati. §. 10. Na izplaćanje ali skupljenje dužne Čez leto gospodeine, kmet nikakvom načinom siliti se nemore, ako bi se pak z dobre volje z gosponern svojem zemeljskim do Časa, ali na veke pogoditi, i tlaku z penezi odkupiti hotel, takovu pogodbu pred varmegjinskim svjedočanstvom vuči´niti slobodno mu bude; vu takvom ništar manje pogajanju, ako jedna ali druga stran od onoga vremenitoga pogajanja odstupiti, i ovoga urbarialnog dokoneica bi se držati hotela, isti posel s jednim leto prvo nazvestiti, i pred varmegjijom dokončati mora se, da tak obadve stranke za gospodarstvo svoje skrbeti se budu mogle. §, 11. Vsaka pogodba z kmeti z jednim po jednom, ali pak z občinom za odkuplenje tlake i druge daće urbarialske včiniti, i pred varmgjinskem svedočanstvom dokončati se mora. Vsaka pak pogodba zbog arende, hasue gospodske i drugih dohodkov^ koji se vu nrbariumu ne za državaju, vsigdar prez svedoČanstva varmegjinskoga slobodno se vučini. §, 12. Zvun navadne i obćinske gospodeine kmeti vsako leto jednu foringu na daleko dati budn dužni ovim najrare načinom. Pe r vic : Četiri kmeti celoga sela, i na spodobu oveh dragi men šega stališa skupa naprezujući, ali z načinom, s kojim oni med sobum pogodiju se. jedna kola s Četverum marhum dati budu morali; tak vendar ... . Drugoč : Da ova foringa ne vu zločestom, nego vu priličnom putu, niti više od dveh dnevov daleko dati se nemora. Tretić : Vu vremenu oranja, setve, kositve i branja naj se ne terja, niti pako . , . , Cetrtič : Na drugo leto odlaČati, niti z novci ali z kakvim natural- skim dugovanjem odkupiti, niti tulikaj z drugim dolom premeniti ni slobodno. Petić : Ako rečena foringa z kakvim pi-ipečenjem više od dva dni tam iduc bi se primudila, ali pak nazad iduč kola z kakvim gospodskim trhom bi se nakladala, oni vise buduei dnevi i nazad povracenje moraju se za tlaku Vu račun uzeti. Sestič : Na putu za maltu, harmicu, brodovinu i za oštarije potre ben stroŠek gospon iz svojega platiti mora. §. IB. Pokehdob kmetu za^ ogenj j za zdanje potrebna drva za obstuin dopušćene jesu? iz toga zroka celoga sela kmet, koj voznu marhu ima i ovu hašen vuživa, dužen bude iz luga po oüeirih gospodskih odlučenoga jeden, klafter drv, koja se moraju pređi po dveh pešiČkih kmeti naseći, vu dvor gospodski, na marof, ali vu drugo vu onom imanju odlučeno mesto dopeijati. Ova pak dužnost pol, četrtogaj ali osmoga talja selisda kmetskoga takaj spodobno dotikaia se bude. §, 14. Slobodno metem toga bude zemeljskomu gosponu ovo isto delo na drugo spodobno premeniti, tak da on, koji bi morali drva dopeijati jednu voznu. oni pak dva, koji bi morali drva naseci, jeden po jednom peŠičku tlaku vsaki jednoga dneva vu zimi odslužiti ima. ^, 15. Kmet deveto, gde se vu nature daje^ ali gornu đaču, ili ti gornicu na mesto vu kotaru gospodskom odlučena zvan gospodeine voziti bude^ dužen. Vožnja pako desetine i gospodskoga žitka, foršponti ili ti |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 10 <-- 10 --> PDF |
_ 174 - foriuge gospode, ali njihovem oficirom dani, budi oni vu poslu gospodskom ali obćinskom uzeti, kak takaj listov nošnja, z jednum reejum vse službe kmetske, koje polag urbariuma ovoga doprinašati dužni ne su, vu račun tlake prijeti se moraju. §. 16. Z vrhu toga gospon kmeta nikakvom načinom na foringu 2van gospodcine za kakvu goder placu pritnicati nemore; metem toga vendar, ako bi zemaljski gospon hotel kam kmeta s foringum na sejme, piace, ali drugam poslati, žnjim za njum dobrovoljno mora se pogoditi, i polag pogodbe naplatiti. §. 17. Na skonSanje škodlivih stvarih, ili ti zverja (gde se takve nahajajn) zvan tlake tri dni lovinu držati, ili ti vadas iti "budu dužni g gospodskem vendar prahom i olovom tak, da dužnost ove loviiie ili ti vadaženja niti s težaki premeniti, niti s penezi odkupiti bude slobodno. §. 18. Akoprem kmet na službu i gospodöinu, ali pako na svoje gospodarstvo, ali morebiti vu melin za mletvimi svojim žitkom idući maltu, ali mostovinu gosponu svojemu platiti nebi dužen bil, hištar manje vendar ako bi morebiti vu dragom poslu po takvem putu, kade se malta plaća, išel, mostovinu ili ti m,iitix ali zgotovemi novci platiti, ali takvoga puta za obstuin spodobno popravljati dužen bude. Kmetu nistar manje poleg volje ostavlja se, hoće li tak puta popravljati, ali mostovinu zgotovemi novci plaćati. G e t r t i d e 1. §. 1. Vsaki kmet i seljar svoju hižu imajući dužen je prez vsakoga vanjemljenja ili ti razlučenja gosponu svomu zemeljskomu vsako ieto jeden ranjnicki na dvakrat^ to je to pol ranjćka na sv. Juija, pol pako na sv. Mihajla dan dati. Seljari pak pri drugeh stanujući od ova plaće jesu slobodni, §. 2. Ysaki kmet celoga selisća ima dati gosponu zemeljskomu ćez Ieto: Dvoje pišćenec, dva kopuna, dvanejst jajec, jednu holhu ili ti maslin raztopljenoga masla, i tak poleg toga pol, četiri i osmi tali selišĆa imajući kmeti spodobno ovu daću dati jesu dužni. §. 3. Zvan ove rećene daće trideset kmetom vsi selo — selci ćez letu jeden put jedno tele, ali na mesto teleta jeden rajnićk 1 trideset krajcerov dužni budu dati. §. 4. Kada se gospon zemaljski ženi, ali gospa vudaje (kade se nerazumeva ženitba sina, ali udavanje kčeri) i takaj kada pervu sv. mašu služi (i ovde se van jemlju kaptolomi, conventuši ili ti kloštri) poleg gore rečenoga §. 2. potrebna za kuhinju dugovanja vsaki kmet celoga,. pol, četrtoga, ali osmoga tala selisća , prikladno gosponu svojemu mora dati´. §. 5. Poleg volje vendar zemeljskoga gospona ostavlja se, hoće li vu rećeni priliki imenuvana za kuhinju dugovanja, ali vu naturi, ali- na mesto oneh peneze uzeti, najmre od kmeta celoga seligća 48 krajcarov, i tak od pol, ćetrtoga i osmoga na spodoba talja. §. 6. Poleg stare navade i artikuluša 39. leta 1548., ako zemski gospon vu boju vlovljen bi bil^ i vu takovo sužanjstvo opal, da bi glavu svoju s penezi odkupiti moral, onda kmeti svojemu gosponu pošteno i -trplivo |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 175 ~ pomoć dati budu dužni, StroŠek pak vu vremenu orsaSkoga spravisća ili ti diaete, koj se šarao onoj gospodi, koja su vu imenu po kraljevskih listih k diaete zove, dati mora, da pako takovi stroski prekorednl nebudu, gospoda varmegjiöka na to paziti budu morala. §. 7. Od kotla žganjarskoga, ako za istinu njega uživa^ plaćal bude svojemu gospodu svako leto 2 ranjöka. §. 8. Od zemlje, koja 2novi<5 krßila se bude, pogodba za daću med zemeljskem gosponom i kmetom slobodna je, od zemlje pako pred tem toga skerÖene daća, do ovoga vremena navadna bude se obdržavala, niti 2 nikakvem naÖinom poveksavala. Peti, deL §,1 . Pokehđob vu onom mestu do ovoga vremena devetina gosponu zemeljskomu vu naturi ne se davala, za to vsaki kmet selo selec na mesto dev^etine jednako vz-ednost, dati mora, od koji vrednostl pak pol, öetrti i osmi tali selisća onoga spodobno na se spadajxicu daću kmet podnašati dužen bude, tak vendar^ da se vu ovoj vi*ednosti devetina od janjcev, kozličev i pćelcev razmeti mora. §. 2. Od koaepel i lana ili ti prediva ali deveto vu naturi, ali na mesto ove celoga selišća kmet Šest funtov gospodskeh konopli, ali prediva presti, i na ovoga gledeć pol, ćetrtu i osmu stran selišća ladajući poleg pravičnoga razređjenja dužen bude. Kade vendar na mesto devetine drugo kaj jednake vrednosti daje se, onde dužnost budi prediva, budi konoplji, ali preje dati, po reĆenoj jednakoj, vrednosti vre nadomešćena i izpunjena razumeva se. §. 3. Akoprem pitanje od desetine, komu najmre i od Ćesa davati se ima ? Ovoga urbarialskoga dokončanja se nedotice, na kuliko metem toga desetina od onoga zemlje prirodjenja, koja se vu prvom artikulušu leta 1481. ne imenuju, bi se more biti vzela bila, vsa se prepoveda, i samo od dugovanju vu vre reĆenom artikulušu imenovaneh, z nikakvem načinom od drugeh jemala se bude, §. 4. Devetina vinska, kadi se ona jemlje, na onu istu meru, z kojum se vse drago zadobljeno vino zmerilo je, pravilno i prez vsakoga pridavanja naj se prijemlje, i kak goder deveto tak i gorniea ne na drugu merUj nego poleg orsaĆke požunske mere, ali fizera (poleg kojega vedro 32 pinta drži) naj se uzimlje. §. 5. Pokehđob poleg artikulusa 978ga leta 1715. naviski gornice ili ti gorne daće prepovedaju se, i drugac orsačke pravice sobum donašaju, da se vse druge mere z požunskom imaju složiti, zato zapoveda se, da kakvigod naviski od vremena prerecenoga artikulusa 97 leta 1715. bili bi navrženi ili ti na više zdignjeni, ovi vsi kakti nepravični, kaj brže moraju se zakratiti i poleg prerećene Stare navade na meru požunsku gorniea ima se prijemati. Kade bi pako novo tersje od vremena prenapisanoga artikulusa zasadjeno bilo, ter vu vremenu takvoga novoga tersja zasadjena med gosponopa i gornjakom kakov kontrakt ili ti pismo zvrhu gorne pogodbe vuČiujeno bilo, tak takova gornja pogodjena daća ne dru |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 12 <-- 12 --> PDF |
— 176 — gac, nego " na požunskn naeru prijemati i nadalje obdržavati se ima. Ako bi "pak pri takvom tersju more biti kakve nove ter vekše daće navrzene bile, ove takaj kakti nepravične zakraćiiju se. §. 6. Da se pak suprot orsačkem pravieam na više gorna daća odsehdob ne zdigne, vu vsakom takvom mestu kade naviška prijemljeju, gorice gornjakov naj se popisu, i kuliko gornice poleg požunske mere od takovih dohaja, naj se tulikajše zapiše, ter takov register ili ti pismo pod pečaćum varmegjie tak gosponu, kak i gornjaku ima se van datj, tak vendar, da i vu arhivnmu vavmegjinskem ostane. §. 7. Ako pak gorice nekoje leto zevsema nebi rodile, vu takvom pripečenju dužen vendar gornjak gosponu zemeljskomu gore reSenu gornicu i drugu daću ostane, pokehdob i tak ne s penezi, negovu naturi, ili ti z moštom plaćati mora, zato ako jedno leto % reSenoga zroka dužen ostane, drugo leto iz prirodjenja goric naplatiti t^kov dug mora. ; Š es ti d e 1. §. 1. Ako kada koji kmet prez odvetka vumre, kmeti drugi njegov imetek za se obrnuti nesmeju, nego taki smrt njegovu gosponu zemeljskomu na znanje dati dužni su. Imetek pako pokojnoga kmeta, kak i oneh, koji iz sela, ili ti fundusa kmetskoga skoĆe, gospon zemeljski poleg tituluŠa 30ga dela trećega ima slobosćinu k sebi vzeti, tak vendar, da se iz imetka takvoga vsem dužnikom dugi izplate, sebi pako ostalo poleg odredjenja artikuluša 18. leta 1723. zadrži. Onde pako, kade kmet po smrti svoje odvetka ostavi, gospon 26meljski imetka takovoga za se obrnuti nemore. i kada imetek takov morebiti m-ed rodbinu razdeliti bi se moral, vu takovom poslu^ da se vsakojačke krivicam ´put prepreci ne po oficirih gospodskih, nego po prevdenom gospodskom sudu del takovoga imetka sam gospon zemeljski poleg tituluša 30ga dela trećega vu činiti, i delni list pred sud varmegjiski poslati dužen bude. §. 2- Ako bi pak se pripetllo, da bi sbog ostoće i pregona. gospodskoga kakovo selo ili ti grunt opusćel, onda vu takovem pripečenju pusti grunt, kak goder druge zemlje, ali fundusi, koji vu portab -zapisani zapisani jesu, (ako kmet, koji je skočil, nebi se nazad povmul) ali novomu kmetUj ali pako drugem onoga mesta stanovnikom gospon. zemeljski poleg urbariuma za službe i daće dužen bude vundati. §. 3. Poleg razuma artikuluša 18ga dekretuma 5ga Yladislava kralja, kak tulikajše artikuluša 22ga leta 1729. vsakojaćko vadaženje. ili ti lov, ptlc i rib lovlnah vu ribnih vodah i potokih samoga gospona je, i zato vsem kmetom kak najoštreše prepoviđa se. §. 4. Akoprem krĆma kmetom vu gore napisanom stajiovitom vre menu bila bi dopušćena, ništav manje vendar, kade se gospodska -krSina za vezda nahaja, ali na potlam napravi, vu takovi kremi ali ostariji ^´sakojaökoga napitka točenje celo leto gosponu slobodno bude, i to tak vma kak žganice i plve, kojeh napitkov. pripvavlanje, samomu gosponu zemeljskomu dopugćeno je. . |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 13 <-- 13 --> PDF |
— 177 — §. 5. Ako zemeljski gospon poleg razumevanja artikulu.^a 36ga leta 1550. kojemu kmetu krčmarenjc ,vina svojp.ga zaufati boc-^e, takov kmet doklam to5i, od tlake prost bude, i zvrbu toga takvomu 2a krčmarenjc od vsakoga požunskoga vedj-a 4 gjukese gospon ima platiti. §. 6. Dobodki od sejmnoga mesta (ako pređi obćini raesta onoga iz milošće kraljevske nebi bili dani) kak i od mesnic, pravilne tulikajse malte, pokehdob po privilegiuraib kraljevski i orsackih pravicab na säiD,oga gospona zemeljskoga spadaju, zato poleg same gospođe takvi dobodki ostavljaju se. ´ S e d m i d e I. §. 1. Pokehdob na zemaljskoga gospona spada po smrti kmeta ostavljenih sirotic ^agovarjanje, i na njihova dugovanja skrb imanje, zato njemu od inventara ili ti popisavanja i razđelenja med odvetke kmetskoga imetka za trud svoj nikakvu plaću vj^eti ni slobodno. §. 2. I cene prodanoga, zamenjenoga, ab vu teštamentumu ostavljenoga imetka kmetskoga gospon zem.eljskl deseti tali vzeti nebude mogel. §. 3. Vu prodavanju duhana, meda, vojsha, masla, prediva, konoplja, i drugoga zemlje prirodjenja, komu i od koga goder budu hoteli kupovati, ali prodavati. Kmeti od gospode zemeljske TJHJ se nebantujn, niti nepačiju, jos menje zbog prodavanja po skrbi i trudeh prigcspodarenih .dugovanj s kontrabandum ali vu penezi, ali vu telu naj se nekaštigujUj slobodno ništar manje poleg razumevanja artikuluša l5ga leta 1723. prekuplenjo gosponu zemeljskomu za svoju samo potreboću bude, tak vendar, da one peneze, za koje se slobodno pogodi, takf gospon zemeljski svojemu kmetu naplati. 1 nikakvem načinom vu dojduće dohodke, ali vu tlaku nezaracuna, kak takaj nijednoga zvunskoga kupca, koj bi vu kotar isti kupovat kaj hotel dojti, niti z prepovedjum, niti 2 drugem načinom zabraniti nemore, tak ravno niti kmetom, ako bi svoja dugovanja drugam na prodaju odpeljati hoteli, zakratiti, još menje zadržati, nego kak se kmet s sbranjskim pogodi, ako gospon novce gotove taki položi, prerečerio prekuplenje samo za svoju potreboeu vužival bude, i to tak, da na pravu orsaeku meru i vagu vzeme, i prodavanje kmetom slobodno ostane, niti je na nju prisiliti mogu. §. 4. Kak goder z drugih kvarom ni slobodno monopolium, to je to´ trztvo jednomu samomu dopuščeno doprinasati proti očivestne orsačke praviee, tak ravno, i tržtvo vu prirodjeuju zemlje z oČivestnem ostalih kmetov kvarom jednomu samo kmetu tržiti i njemu samomu pod arendu od gospona dati pi-epoveda se. §. 5. Kmet se trućati nemore, da bi ravno na gospodskom melinu svoj žitek mleti moral, nego je sloboden na kojgod melin odpeljati I zemleti. . §. 6. Pokehdob se kmet na daću od kreme ,,pöhn — Weingeld´zvanu, i vu nekoje mesta nepravično v pelain; pritrucatl nemoi´e, za to se i od vezda prepoveda. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 14 <-- 14 --> PDF |
- 178 — §. 7. G-nojna daća od ve^da bude prepovedana takvim načinom, da kmeti svojega gnoja nikam, gospona pako ^emeljskoga niti YU gorice, niti drugara drugaČ, nego vu račun tlake vo^^iti budu dužni. §. 8, Nepravična perja desetina i kmetskih gusek podskubenje pri ujekoji gospodi do ve^da navaduo prepoveda se z podobnim naöinom. §. 9. Niti slamu za vezanje gospodskoga trsja kmeti nebudu dužni dati. §, 10. Kmeti gospodskih gorie Čuvare ili ti pudare i prigledaÖe dela gospodskoga vu njih od sehdob nebudu plaćali. §. 11. Na exekueiju poslanem gospodskem ijudem 2van groga exekutionalnoga (koj se vu dole podpisanom deJu dopušća) drugo vsakojaSko penez jemanje, kak takajše hajdukov i jagarov gospodskih hrana, i po njih vučinjene sile zavsema prepoveđaju se. §. 12. \z zroka da kmet neskoči, vu ime poruČanstva, ali zbog drugoga stanovitoga ostajanja zroka peneze od kmeta ni slobodno uzeti, ter ako bi se bili gđe silum od kojega takovi penezi vuzeli, isti penezi s interesom skupa naj se takovemu povnieju. §. 13. Daća quaterska, i plaća, katanski i mondurski penezi, zvana^ gdje je do vezda navadna bila zevsema se prepoveda. §, 14. Vu onih mestah, kade je mesnica oblini iz arende dana, na sečenje, ili ti mesarenje izmuštrane marhe kmeti po gosponu prisiliti se nemogu, niti kakvo goder meso na funte ali na falate med kmete naj se nedeli vu to ime, da bi rečeno meso plaćati morali, nego meso naj se seče, i kmetom naj slobodno bude prez vsakoga trucanja kupovati, kuliko hoteli budu. §. 15. Znepotrebnem kupovanjem, ali prodavanjem kakvoga god zemlje prirodjenja, ali drugeh dugovanj, koja su k hrane potrebna, naj se kmet od gospona zemeljskoga netruca, kak tuVikajse na krčmarenje zkvarjenoga vina, žganice, ali drugoga napitka po lagveh, ali po maslini^ ili ti hoibah siliti se nemogu, niti od skvarjenoga vina, ali drugoga napitka na kremu njim .silom danoga račun dati, ali prazne lagve s krčme zvu tlake nazad voziti nebudu dužni. §. 10. Daća spisna i serpna, kak i plaća snopna od preše i košfcaski pinti dežmarom i detine pobiračem hrana, i drugi vsaki esceŠuši i nespodobni dohodki zevsema prepoveđaju se. §. 17. Yu vremenu pobiranja desetine i devetine, ili ti goimoga vina kmeti lagve svoje dati nisu dužni. §, 18. Vsakojačke z kakvem goder zmišlenem imenom zvane daće, koje se v gore spisaneh delih nenahajaju, od vezda se zevsema zbnšuju i za nistar činiju. §.19 . Promenanje i zamenanje zemlje i aenokoš gruntskih drugač ni slobodno, nego ako na mesto takovih gospon zemeljski tuKko drugih zvelikoćum i dobrotum jednakih kmetu da; ar drugač takve nazad dati^ i kmetu povrnutv bude moral. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 15 <-- 15 --> PDF |
. — 179 Os mi d e 1, ^ §. 1. Birsagi 2 kakvem goder zrokom zmiälenj, nemoraju se drugač, negu vu onih pripečenjih, koja vu orsackih pravica oÖevestno postavljaju se, i tak od oneh samo kmetov jemati, kojim ae pred pravdenem sndoni gospodskem i svedočanstvom varmegjinskem, to je to sudcem i prisežnikom vu pravdi dosudi, slobodno vendar bude kmetu suda takvoga na previdjenje pred sud varmegjije donesti. §. 2. Vu kaŠtigah pako zvun birsagih, kade se na polju kvar pripeti, pokehdob da tak vlovlene na polju kvar 6inece marhe i živine dokonöenje vu orsaÖkih pravicah nahaja se, ouo i obdržavati se mora. §. 3. Drugih pako kastigah, vu kojih bi se kmeti zbog pravičnoga zroka kaštigati morali, takovi krivci zvun takovoga pripečeuja, koje bi vre po orsackih pravicah dokouöaxio bilo, ne vu penezi, zkojum kaštigum siromaško ljudstvo podankom podvrženo je na nikaj se meče, niti pako vu telu kaštigati se imaju, nego na mesto rečene kaštige jednoga, dva, ali najviše tri pešičke težake dati dužni budu, ovi vendar za kaštigu takovu dužni težaki ne vu vremenu oranja, žetve, kositve ali branja terjati se, nego vu drugom leta onoga vremenu zplatiti se imaju. §. 4. Akoprem kak gore rečeno je, kmeti niti vu penezi, niti vu telu kaštigati se imaju, pokehdob se vendar negda pripeća, da kmet svojem hman jezikom, ali drugaÖ s telom sagreši. ali pak po kaŠtige treh dnevov pešiSkih težakov nebi se hotel poboljšati, onda takvoga i na telu kaštigati potrebno je. Zato vu vsakom takovom pripečenju paziti se mora, da ako se zbog takove kaštige telovne posel najde, krivec ako vu telu svojem. jak i zdrav je, najviše 24 palic, ili ti batin, ženska pako glava tuliko koi´baeev prijeti mora. Ako bi pak takova persona stara ili gingava bila, ona s temuicom (ter ako potreboća i krivnje fela bi sobum donašala) takaj s postom poleg samoga kruha i vođe trapitl se mora. Tak vendar, da se vu takovom areštu ali vuzi nigdar duže od dveh, ah najviše treh duevov od svojega dela i gospodarstva sadržati se ima, zvun da bi poieg pravdenoga suda gospodskoga za .svoje veće pogreške dugše traplenje, a.li kaštige zaslužiL §. 5. Da bi kmet zbog svojega pogrešenja vu tamnicu gospodsku postavljen bil, i vu željezje okovati se moral (gde do vezda od takvoga okovanja plaćati je navada bila) ne više nego 15 krajcerov dati je dužen, §. 6. Kmetom prez dopušcenja gospodskoga krčiti od vezda slobodno već nebude, ako pako gdo prez dopušćenja gospodskoga krčil bude, on prez plaće truda, krča takvoga zgubi i poleg toga kvar vučinjeni napla riti dužen bude krča takova gospon zemeljski drugaS za se uzeti nebu mogel, nego ako poleg varmegjinskoga pravičnoga dokoneanja i iimitacije za dein, i trud dopitanu placu kmetu povrne i iiaplati. §, 7, Pokehdob lugov obcuvanje i gajenje na samu ^emeJjsku gospoda spada, zato nijednomu kmetu friško i sirovo drevo i šibje za gradju, niti štange za obruče, ali kolje za gorice prez dopušćenja gospod skoga šeći ni smeti, i ovak na drugi kotar prenesti, prodatij ali pak z dervi teržiti uebude slobodno. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 16 <-- 16 --> PDF |
, - 180 " §. 8. Kaj se pak kaštige onili kmetov dotiče, koji luge kvare i drevja obsekavaju, oni ne samo vuSinjeni kvar naplatiti, nego i poleg toga tri pešieke težake dati dažni budu. Ako li bi se pak kmet po ovakovoj kaStigi ođ pokvarenja lugov steznuti nehoteli, onda se z oblašću varmegjinskum kaštigati, i zbog toga zemeijskomu gosponu pomoć dati mora, da se takvi na spodobu vueinjene krivice drugim na peldu oštro kastiguju. §. 9. Pobiranje penež;, ali drugih dugovanj naturalskih, ali kak je navada reci vsakojačke kolekte ili ti porezi med kmeti pod kaštigu 24 palic budu prepoveđane. §. 10. Ako bi se kojega kmeta vu lug gospodski vkanlivo zatiranih krnjakov više našlo, za kaštigu vkanlivosti ovakove duplit, ili ti dvakrat žirovinu platiti dužen bude. §. 11. Yuka ili ti gubača i želuda branje, i z dreva tresenje same gospode dotiče se, kmetom pako pod kaštigu kontrabande^ i treh pesiČkeh težakov prepovedano bude, gospodi pako kmete na gore rečenoga vuka, ili gubača, i želuda pobiranje prez tlake siliti nebude slobodno. §. 12. Nijednomu kmetu oružje nositi, niti lovne pse držati pod imenuvaneh dnevov peŠičkoga dela kaštigu slobodno nebude. §. 13. Zvan vremena pravdenoga i gore imenuyanoga vsake fele krömarenje kmetom pod kaštigu contrabande i pešičkih težakov tuliko, kuliko krat se zapopadnu, naj bude prepovedano^ vu mestab pako kade kmeti gorice imaju, svojih pravih goric prii´aŠćeno vino, i gospona svojega kotaru pridelano vu vremenu takaj gospodske kreme za svoju hižnu potreboću dopeljati kmetom naj slobodno bude. §. 14. Ako kmet na gospodčinu potrebuvan zbog svoje lenosti, ali drugoga krivičnoga zi^oka nedojde, dvanajst palic kaštigu podnesti ima, §. 15, Ako bi se koj kmet na škodu gospodske mesnice iz drugeh mestah meso nositi, al sam meso za peneze šeći podufal, takov se zvan kontrabande tuliko krat se zapopadne^ z pešičkem treh dnev delom kaŠtiguval bude. §. 16. Udove ostavljene kmetske moraju se poleg 24ga artikuluša Vladislava kralja dekretuma 7ga držati, to je to, akoprem se drugoČ vudadu, vendar prez gospodskoga dopušćenja z hiže oditi nesmeju; ar drugač njihov imetek na volju gospodsku spada. §. 17. Prez dopušćenja i znanja gospodskoga ne slobodno kmetom obćine imenom duge delati. §, 18. Prihodniki prez znanja gospodskoga naj se neprijemljeju, i poleg toga vsako prodavanje, kupovanje, premetianje i poleg teštamentuma ostavljeni kakvi goder selski grunti, prez znanja gospodskoga pod kaštigu zgublenja peaez prepovedani budu, vu takvom vendar pripećenju, vu kojem morebiti podložnik! slobodno prodavanje poleg pravdenoga dokonćanja imaju, to znanjem gospodskim i nazvešćenjem vuciniti mogu, ništar raenje vendar^ te po znanju gospodskom prez volje iste jnogu vuÖiniti, |
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 17 <-- 17 --> PDF |
:- 181 ~» Devetidel. §. 1. Za čast sudca ili rili tara selskoga gospon aemeljski. naj tri imenuje, zmed kojeb oblina jednoga pred gospodskim oficirom slobodno zebere, kojega metem toga gospon zbog svojega liman držanja slobodno zvrše i kaštiguvati more, i na mesto njega drugoga poleg pripisane naredbe postavi. Notariuša pak i prisežnike oblina pre/i gospons. zebrati i zvrći more. §. 2. Kihtari pak zbog gospodske službe , ali drugoga kakvoga goder zroka od štibre davanja slobodni nebudu. §. 3. Pravo I potrebno je, da zemeljski gospon na to pad, da se orsacki padanjki med kmeti po varmegjinskom dokončku jednako i prez vsakoga prekanjenja razdeli, i od ribtara (ali prez troska i trha kmetov) račun vzeme. §. 4. Ako bi pak zemeljski gospon prerečeni račun vučiuiti zamudil, iijega varmegjija doprinesti mora. §. 5. Pobiranje pak razdelenje spodobno porcie ili ti stibre i u kasu varmegjisku prenašanje samo poleg obćine i rihtai´ov ostaje, i zato varmegjija pazila bude, da se vu ta,k podeljenu Stibru niti zemeljski gospon, niti oficiri negvi meŠali nebudu niti pušćali. §. 6. Vse đače i službe, koje po odlučenju ovoga urbarialskoga dokončka kmeti gosponu zemeLskomn dati dužni jesu, vu svojem vremenu gosponu dati moraju, tak da se tvrdokorni kmeti na davanje svoje dužnosti S´ executium takajŠe prignati mogu, i zato vu ovom pripecenju poslanim executorom jeden groš na dan daval bude, tak vendar, đa ou executionalni groš onim samo, koji se samo za terjanje takve reštancije, a ne vu drugih gospodskih poslih poslanim, od takovih dužnih kmetov platiti ima. §. 7- Da oni, koji z kakvem načinom kakovu težkoču trpe, prez odlačenja pravičnu pomoč dobe, zato ako bi se one tužbe kmetov, ali seljarov jednoga gospona dotikale, tužeći pravice zadovoljščinu od zemeljskoga gospona, ali oficira naj išču, ako bi se pak njim kakva krivica, ali kvar od gospodskih oficirov vČini]., onda zemeljskomu gosponu naj se pritužiju, i ako od njega zadovoljščinu nebi zadobili, onda se naj pri vai-megjije oglase. Ako pak podloznikov tužbe samoga zemeljskoga gospona bi se dotikale, i_ poleg svoje prošnje zadovoljščinu dobiti nebi mogli, va takvom pripecenju zaradi pomoći k varmegjije naj se vteku. §. S. Takov zemeljski gospon, ali njegvi oficiri, koji bi kmete zato kaštiguvali da su se zbog pomoći k varmegjije, ali na vekša mesta vtekali, takovi kakti proti kmetom nemilostivni naj se sude i kaštiguju. Proučimo li potanje važni taj spis, to vidimo, da je „urbarium" bio od prevelike važnosti po dalnji razvoj naših agrarnih ođnošaja, a svi kasniji zakoni i naredbe, tičace se šumarstva, temelje se na istom, imenitopako i razni zakoni najnovijega doba kao n. p. zakon o segregaciji obćinskih sumapašnika, zakon ob odknpii servituta, odbupn gornjih daća ili gornjica itd.; nije dakle ni čudo, da su ustanove nrbarija u pravom, smislu rieci postale najpopularnijim zakonom naroda hrvatskoga. |