DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1882 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 170 - Prv i del.*) §,1 . Pokehdob vsakojaSke daće i službe iirbarlaJske k selišća naređjenju moraju se prispodobiti, selišće pako nije svlgder jednako^ nego ka kotara stališu i k drugoj kakvoj goder sela onoga basni ili kvaru moraju se primeriti; zato vu ovom kotaru grunt ili fundus nuternji celoga selišća kmetskoga, to je hižno mesto, dvorišće, vrt i skeden na dve požunske drvenke setve prostran biti mora^ tak da, ako kaj vu ovoga fundusa širini od dve požunskih drvenkili bi zfalelo, ono se vu zvunskim pristojaligeu, te je to iz oranec zemlji, ali senokoš mora pridati; kaj se pako goder od dve požunskib drvenkib više najde, ono se k oranem zem- Ijam, ali k senokoSam pridati mora. Ako bi pako širina grunta za jednu samo stertinku od dveb požunskib drvenkib vekša bila, zbog malome dugovanja preštimati se mora. §. 2. Iz pristojališća zvanjskoga za ćelo selišće kmetsko zemlje orane zmed kojib vsaka ral z dvemi pozunskimi drvenkami obseati se more i senokoŠa pako na koscev, koja se čez leto samo kosi, ima se k celomu takvomu gruntu pridati. §. 3. AI?:o bi pak iz oraneb zemlji, al senokoŠ kaj zfalelo, ono se takvim načinom zpunifcl mora, najmre : da na mesto jedne rali zemlje jeden kosec, ali pak na mesto jednoga kosca jedna ral zemlje odredi tak, da kada se takovo nadomešdenje pripeti, ali takaj gdje falinga nuternjega selišća ftxndusa z oranom zemljom., ali senokosom nadomešća se, budi jedno budi drugo podložniki slobodno brez svake daće i nezpake, ili ti neprilike, vživali budu. §. 4. Koja goder od celoga selišća gore rečena jesu, ona od pol, četerte, ali osme stranke selišća prispodobno razumevaju se. D rU gi d e 1. §. 1- Poleg artikuluša 36. leta 1550. krešna vinska od dneva sv. Mihalja do dneva kmetom slobodna bude. , §. 2. Ako kmeti kakove krĆe imaju, zemeljski gospon takove vzeti, ali k gruntom kmetskim pridati drugać nemore, zvan ako poleg zdušne varmeđjiske limitacije, ili ti procembe za delo i trud odsudjena plaća vu gotovom prvije se naplati. Oni pak grunti, koji su od starine skrćeni, i potlam gruntom kmetskim priđani, ali pako, kada oni kmeti, kateri su takve skröili, ter iz onoga grunta otišli, kröi pako od ruke do ruke drugim davali se jesu takvem načinom, da vezdašni kmeti prez vsakoga dela i truda izpiaćenja krće takove drže, za krde se već imenuvati, vnogo menje redeno nadomešćenje za nje potrebuvati se bude moglo. §. 3. Za kmetsku marliu, na kuliko prilika kotara dopusti, mora za dosta paše biti, iz kojega pašnika kmeti za voznu svoju marbu, znanjem i dopušćenjem gospodskem nekoju stran gojiti i prepovedati drugem mogu, *). n intßreeu SitaUca uzesrno, pridržav ..riginalni tekst, ipak pisati noTim pravopisom. iNoizpunjena mjesta man niti u originalu tislcjina. |