DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1883 str. 31 <-- 31 --> PDF |
31 Razmatranja o važnosti pravilnog razvoja koren ja, po uzrast drvlja od S. Brosigra, u Čabru. Lišće, eviet i plod, kao i ostale nadzemne česti, raznovrstnog nam drveća, prečesto su pnta, a i potanko već po raznih piscih i djelih opisane, nu koren, akoprem jedna najvažnijih česti u biline, obično je tek samo i kratkim orisom spomennt. Obzirom na to pako, da je razvoj korena, u pojedinih Trsti drveća, kao i za razne dobe starosti istih, ter i obzirom na samo raznolikost stojbine, vele raznohk, bilo bi bez dvojbe ne samo zanimivo no i koristno, proučiti sustav i bit korenja, bar u naših najglavnijih vrstih drveća. Tako budemo već i na prvi mah opazili, prispodobimo li n. p. koren hrasta, graba, jalše, breze ili onaj omorike, sa korenom u jele, da se isti bitno medjusobom u razvoju razhkuju. Eazličan će biti nadS,lje bez dvojbe i razvoj korenja u sastojine uspjevajuće na ilovastom il pešćanom tlu. — Uzmemo li pako prigodom takovog prispodablanja korenja na um još i sam razvoj krošnji u stabalja, to čemo opaziti još i tu činjenicu, da je vazda razvoj krošnje u drveća, sa razvojem korenja u njekom suglasju, tako da bismo mogli granjevinu i krošnja stabalja, nazvati zračnim korenom stabla. Tako vidimo, da će se kod stabla, koje je uzraslo na odgovarajućoj zgodnoj stojbini i u primjerenom podnebju, granjevina i korenje tako rekši sukladno razvijati. Poznato je kako hrast, na sipkom ipak ne baš mršavom tlu, razvija čvrstu duboko u zemlju podupirajuću žilu si-čanicu, sa malo jačih okrajnih žila, a i debio mu je na takovoj pešćanoj stojbini vitko, visoko i pravilno razvijeno. Pa kao što se žila srčanica, duboko spušća u zemlju, tako se isto uzdiže ponosno i deblo nad zemljom, imajuć isto tako neznatno razvitu košnjevinu, kao što i u korena slabo razvito okrajno žilje. Nasuprot pako neće hrast postići isti stupanj uzraštaja, na tlu duboku plodu i ilovaslu, tuj mu je uzrast više razširen i nizak, deblo kratko nu granato, a isto takov i razvoj korena. Srčanica žila je kratka, granato i prostrano razvitim okrajnim žiljem. Slični jednoliki tako rekuć sukladni razvoj medju krošnom i korenjemj vidimo i u ostalih granatih vrstih drveća, kao u graba, lipe i.t.d. Kod graba, lipe, topole itd. viditi ćemo nadalje, da imadu u korenu, isto tako kao i na kori debla, razvijene okrajne pupoljke i suočnice izboja, pa je stoga i presađjivanje tijuh vrsti biljka, moguće dapače još i u velikoj starosti. U breze pako, koja imade samo golo nerazvito korenje, vidimo da je i životna snaga samo neznatna, a i presađjivanje samo za prvih godina starosti moguće. Iz ovoga pako zaključujemo, da bisum mogU za svaku stojbinu opredieliti jasno odgovarajuću vrst drveća, a po tom naravno i uspjeh nasada osjegurati, samo kad bismo točno znali, raznolikost razvoja korenja u biljkah. Da je tome pako i u istina tako razjasniti će nam još i sliedeći poznati primjeri. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1883 str. 32 <-- 32 --> PDF |
— 32 — Omorika imajuća prilično granatu stabliku, ter prema tome i prostran ter razvijen i tankimi žilicami izpunjen koren, lahko se i uspješno presadjuje. Hrast pako i bor, imajući duboko jednostruko korenje, koje je tek samo na okrajcih žiljem obraslo, težko se presadjuju. Kod bukve pako vidimo, da je sposobnija za presadjivanje ona, koja je na svježem ilovastom ili vapnenom tlu uzrasla, od one sa pešćane stojbine. Prva bo imade razvitije korenje od poslednje. Neuaravni je dakle učin, buđ kojimi umjetnimi sredstvi siliti mlade biljke, k poprimanju i stvaranju inakih korenib oblika, nego li ga kakvoća tla uvjetuje. To je pako medju ostalim način postupka, kod presadjivanja biljkah po načinu Biermanovom, po kojemu se u razsadnicih uzgojene biljke za postići inaki razvoj korenja, presadjuju u slabije i mršavije tlo. Bezumno je nadalje i odstranjivanje klice, kod sadjenja žeiuda, za da se tim tobož olahkočuje presadjivanje mladica i uspjeli kulturi osjegurava. U koliko se tim vadjenjem klice bo i preprečuje razvoj duboke žile nčanice u mladice, to se s druge strani ipak baš usljed toga, jače razgra- Ejuje korjen, a tim i opeta presadjivanje biljka u istoj mjeri otegoćuje kao i žilom srčanicom. Odstranjivanjem klice na žiru, kao ni prirezavanjem žile srcanice i korena u obće u mladice, nepostigava se podnipošto željena svrha, dapače to je i štetno po sam uzgoj, jer se tim načinom uzgajana stabalca, razvijaju više u širinu nego li u vis, zadobivajuć kratka i kvošnata debla. Jedino u sklopu moći će takovi hrastići, presadjeni prikraćenom ili bez žile srcanice, vitko i visoko ponarasti, nu i n tom će slučaju, popreko debla tako uzgojenih stabalja imati, manju tehničku vviednost, od naravno razvitih i uzgojenih dubova. Svaka vrst drveća imade svoj osebiti način presadjivanja biljka, koji je po obstanak i budući uzgoj drvlja od velike važnosti. Presadi li se n. p. mladica omorike preduboko u zemlju, to će ista za kratko vrieme obumrieti. Omorika bo, kako znamo pruža svoje korenje plitko i široko Profesor Pfeil već spominje u svojih „kritische Blatter" da kod bukve, koja na pjeskulji uspjeva žila srčanica brzo izumre. Stoga i vidimo, da bukva na pjeskovitom tlu, nežive dugo, tamo joj prirast do skora pada i porast kržljav. Na takovih stojbina budemo riedko kada nalazile 120 godišnje zdrave bukovine. Srce i stž počimlju gnjiti, stablja nastaju usljed toga suhovrha i trula. Uzrok tim pojavom nedvojbeno pako, imademo tražiti u korenu stabalja. U prvoj mladosti razvija bukva nerazmjerno jaku i duboko u zemlju prodirajuću žilu srčanicu, koja za prvih 5 godina, nalik onoj u hrasta. Stoga je nadalje i opeta u obće bukove mladice vrlo težko uspješno presadjivati, težko bo je i u starijih 10 do 12 godišnjih mladica, izkopati neozledjeni, ter na kraju samo vlakanci hranivog žilja providjeni srčani koren u bukve. Sa pretežnim razvojem ravno u zemlju prodirajuće žile srcanice, u savezu je nadalje takodjer i brzi porast debla u visinu, buduć da baš taj glavni koren neposredno i najviše hraniva biljki iz zemlje doprinaša, Nenalazi li pako žila srčanica više u dubini tla, |
| ŠUMARSKI LIST 1/1883 str. 33 <-- 33 --> PDF |
™ 33 — biljki potrebne hrane, to ova poćimlje propadati. Na mršavu tlu dakle, kao što to češće u bukovih sastojina nalazimo, riedko će kada bukva još posije 80 g. u zemlji naći dovoljnu kolikoću hranivah, u mjesto žile srčanice početi će se onda postranično više pri porršju tla se steruće korenje razvijati, nepostigavajuć medjutim ipak potrebite jakosti, već i tu razvoj korena i od sada odgovara razvoju krošnje u stablja. S pomanjkanja hraniva u većoj dubljini tla, obumire onda žila srčanica postepeno, dok je napokon onda u 120 do 140 godini nestane. — To nam medju ostalim najbolje dokazuju, i vihrom oborene stare bukve, u kojih već nejma žile srčanice, već samo na površju razgrenjeno i izprepleteno korenje i žilje. Preuzimajuć pako nestankom žile sreanice, pokrajno korenje dovadjanje hraniva biljki, dovadjaju se biljevni sokovi samo još bieli, dočim strž stablja, zaoto što je žila srčanica, koja joj do sada neposredno hranu, obamrla, s nestašice hraniva tekodjer i sama izginuti mora. Isti pojav pako, koji netom razmatrasmo u bukve, nalazimo i u hrasta, izumre li mu, kako to na plitku prudjastu tlu obično biva, žila srčanica. Protivno medjutim opažamo u bukve, uspjevajuće na plodnom, dubokom ilovastom tlu; tuj joj se žila srčanica razgranjuje u prostrano razastrto korenje, prodirajuće i u veće dubljine, ter dovadjajuće iz nje stablu potrebita hraniva. U takovih će bukava, još i u 140 do 160 godini starosti, i u istih naslaga strži, još kolati sok. U tih pojavih nadalje nalazimo i uzrok, s kojega starije bukve uspjevajuće na ilovastu tlu u istoj starosti još sveudilj dobro uspjevaju. Mogao bi medjutim sada tkogod prigovoriti, da žila srčanica u bora, ma sve da i dublje prodire u zemlju od bukove, ipak za dugo ostaje prinosnicom hranivih sokova stablu, pak da ni onda kad je obumrla, drvo bora u jezgri neizgnjili. Uzrok tome pako, što bor i na vele mršavoj pjeskulji, na kojoj se bukva nebi mogla u vehku starost uzdržati, još sveudiljno dovoljno hrane nalazi, leži u tome, što se drvo u bora, još i onda uzđržaje, kad mu je žila srčanica i obumrla, sbog obilnog sadržaja smole u drvu, koje ga od gnjileža štiti. — Porazmerno naglo padanje prirasta u drveća dakle, kao što i u večoj starosti sve to redje oblistanje krošnja, moći čemo si takodjer baš na temelju spomenutog protumačiti. Kad bo sve to dublje u zemlu prodirajuće korenje, sve to manje hrane u zemlji nahadja, (osobito i onda kad su dolnje naslage tla prudnjate) to mora konačno i obumrieti, tim pako prestaje po malo i dosadanje priticanje soka i hraniva stablu, a po tome se nadalje i samo stvaranje drva, sve to večma umanjivati mora. Poznata je nadalje činjenica, da korenje u listaća i zimi još tako dugo raste, dok god toplota tla, u kojemu biljka raste, još iznad leđišta. Nadzemni dielovi bilja, medjutim zimi miruju, kako nam to najbolje dokazuju pupoljci, koji se neotvaraju, dok god je toplota negativna, naime dok sokovi smrzavaju. Čim pako proljeti, ili u kasnoj jeseni, odnosno i zimi, ma samo i na njekoliko dana toplije raeme nastaje, eto se već i vegetacija probudjuje. Kako nam to češće dvakrat u godinu evatuća stabja, kestena 3 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1883 str. 34 <-- 34 --> PDF |
— 34 — divljeg i t. đ. pokazuju. Trepetaljka pako i ljeska od naših domaćih vrstih drveća, najprije počimlju cvasti odnosno listati. Na gori spomenutih činjenicah o razvoju korenja i važnosti mu po rast stabalja, temelji se niedju ostalim takodjer i t. %. Levretov postupak uzgajanja hrastovih sađjenica, kojim se nastoji u mjesto jedne dugačke i za presudjivanje neprikladne, žile srčanice, mlade hrastiće sa razgranjenim korenom uzgojiti, ter koji nam postupak nadšumar Koltz, u „Oentralblatt fiir des gesammte forstwesen" 1881. strana 222, potanko opisao a profesor H. Ludwig u istom listu g. 1882. na strani 104. razjasnio i na temelju učinjenih pokusa ocjenio. Kušalo se nadalje i to, da su, se stabla zakopala krošnjom u zemlju, pak da su pri tom stare grane, u doticaju sa zemljom i vlagom počele adventivno žile razvijati, đočim su i opeta obratno ^raku izvršene žile počele pupčati. A Dr. Nobbe spominje u „Dobners Botanik fiir Forstmanner" na strani 128 obzirom na gori iztaknuto sleđeće: „Aus einer verschieđenen Wurzelkraft fmden manche erscheinungen der foi^stlichen Praxis ihre richtige Deutung. Wen z. B. die Kiefer auf sterilen Sanđboden, welcher der Tanne und Fichte nicht zusagt, freudig gedeiht, so erklart sich dies nicht aus irgend einer „Genugsamkeit" der Kiefer, sondern daraus, das^deren Hauptwnrzel schon im ersten Jahre nahezu einen Meter tief in den Sanđboden einzudriegen vermag, die Fichte und Tanne unt.er absolnt gleichen Versuchsbedingungen nur V3 m. Zugleich erzeugt die junge Kiefer fiiEjf -^urzelordnungen, ´und eine 24 mal grossere Anzahl von Wurzelfasern, sowie´ eine 8 mal grossere aufnehmende Wurzelflache, als die Tanne, und iibertrift die Fichte in den gleichen Beziehungen um das zwolfresp. ftinffache." . Po pokušajih pako izvedenih u Tharandu, znadu takodjer i bukva i hrast V6C za prve godine, vrlo razgranjeni sustav žilja, sa žilom srčanicom od jednoga metra duljine, razviti, Ljepak, Viscum album L. razvija svoje korenje i stabliku u krošnji drveća, a bršljan imade čak i tako zvano zi´ačno žilje (Eadices aere). Poznata biljka „Cuscuta europea", pako kako je poznato, u obće u zemlji niti neraste i t. d. Profesor Mohl pako, koji se je potanje bavio iztraživanjen korenja u bilja dokazao je, da korenje isto tako raste u godovih kao ostalo drvlje, a isto tako dokazao je i nedvojbeni medjusobni odaošaj medju razvojem korenja i uzraštaja stabla. Toliko budi u kratko ovdje spomenuto obzirom na važnost pravilnog razvoja kao i uzgoja korenja, po uzrast drvlja, kojih spoznavanje je po svakoga šumara od velike važnosti, jer samo uz točno spoznavanje tih činjenica, moći ćemo takodjer i nasad ter uzgoj drveća željenom sjegurnošću i uspjehom provadjati. — ´ ´ % |