DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 39 <-- 39 --> PDF |
,~ si po sebi takav zadatak bila kadra riešiti povoljno. Pitanje obrane šuma u ovome sniislu moći je riešiti do one granice ćovjećje mogućnosti jedino uzajamnom kulturnom radnjom svijah naprednih naroda. Internacionalni kongres budućnosti, kako no si ga je Rossraassler godine 1859. pomižljao, oživotvori se velikim slavjem naroda prigodom obće svetske bećke iydožbe g. 1873., tamo bje ujedno izražena j^naraenita ona: Svi napredni narodi imadu zajednički interes oko budućnosti šuma! Nadajmo se pako, da \eć nebudemo dugo čekali takodjer i na oživotvorenje, „internacionalnog družtva za obranu šuma", koje će zaokupiti u čvrstu zajednicu sve prijatelje i gojitelje šuma, na poprištu miroljubnog natjecanja oko uzdržanja šuma, tog dragocienog ljudskog blaga. Kako nam valja postupati kod sastavljanja skrižaljka prihoda drvne gromade. Na glavnoj skupštini predstojnik^, njemačkih šumarskih pokušališta u Baden- Badenu na dne 9. studena g. 1880. bude raeđju ostalim takodjer i konačno uglavljen način, kako valja postupati kod sastavljanja skrižaljka prihoda drvne gromade. Skrižaljke ove pako, po svakog su šumara od velike praktične vriednosti, pa ćemo i mi Hrvati n)orat jednom posao sastavljanja takovih šumarskogospodarstvenlh pomagala započeti, i stoga držimo da nebude sgorega i ovdje koju na kratko o njih spomenuti. Skrižaljke prihoda (Ertra,Q;stafeln) predočuju, kao što je poznato prihode na drvu, i to toli sječi\ni koli i medjutomni prihod normalnih sastojina, obzirom na vrst uzgoja, vrst drveća, stojbinu tla i starost sastojine. U koliko nam dakle prihode na drvu, zadanih stojbina predočuju, i zbilja su u prvom redu „skrižaljke prihoda", inače nam medjutim služe još takodjer i za ustanovljivanje razreda stojbinske vrstnoće, (u koliko bo iz izkazanih prihoda na samu stojbinsku vrstnoću zaključivati možemo), pak ih zaoto bismo mogli takodjer i „skrižal jk ami stojbinske vrstnoće", za koji okoliš smatrati i nazvati. Obzirom na sadržaj i svrhu razlikujemo pako: a) Skrižaljke prihoda za visoke šume., i to za šume bukove, jelove, borove, smrekove i hrastove. I to čiste, kao i mješovite (smjesi do 0.1) šume. h) Skrižaljke piihoda za sitne šume: i to za sitne šume hrastove, jalševe i vrbike (čiste kao i mješovite). c) Skrižaljke prihoda po vrsti drveća i uzgoja, za svaki kotar raznolikih stojbinskih područja. d) Skrižaljke za sječivne kao i me dj u tom ne prihode na drvu, na temelju tih stojbinskih vrstnoća i razreda prihoda. Skrižaljke bi se ove imale u nas za svako pojedino šumsko gospodarsko područje napose izraditi; tako n. p. za podravinu, posavinu, zagorje, gorski |
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 40 <-- 40 --> PDF |
— 82 — kotar, požežku županiju i gornju krajinu, u koliko se bo kod nas prema tome i odnošaji tla, gorja, podnebnih kao i geografskih odnošaja razlikuju. Na čelu svake skrižaljke imala bi biti kratka oznaka karakteristiice stoj bine tla i razreda prihoda, na koji se oduosua skrižaljka odnaša. Sadržaj skrižaljka tih pako imao bi po mogućnosti biti sledeći:. U prvom redu doba starosti sastojine, od deset do deset, odnosno pet do pet godina, zatim razrede prihoda uz sledeće izkaze, obzirom na glavnu s as toj inu: 1. Broj stabala. 2. Ploštine temeljnica stabla 1-3 metra iznad zemlje izmjerenih. 3. Poprečnu visinu i debljinu sastojinu sačinjavajućih stabala. 4. Poprečni prirast u visinu. 5. Ukupna nadzemna drvna gromada. 6. Ukupni poprečni prirast. 7. Periodični poprečni prirast. 8. Postotak prirasta, reduciran na prvu godinu porasta i drvnu gromadu te dobe priraštenja. 9. Oblični broj sastojine t. j . količnik, ukupne nadzemne drvne gromade, kao brojnika i proizvoda ukupne plohe temeljnica i poprečne visine stabala, kao nazivnika. 10. Normalnu zalihu. 11. Užitni postotak t. j . količnik nadzemne drvne gromade i normalne zalihe, pomnožen sa 100. Pod glavnom se sastojinom imade razumievati, ona čest sastojine, koja preostaje nakon svojedobnoga vrsti drveća odgovarajućega proredjenja šume. Skrižaljke medjutomnih prihoda pako, imadu sadržavati odnosne izkaze drvne gromade dobivene prigodom tih proređjivanja. Boljeg razjašnenja radi dajemo eto „skrižaljku prihoda za bukovu normalnu sastojine, L stojbinske vrstnoće" po profesoru Franji Bauru (vidi: Baur „Die Rothbriche" str. 98.) (skrižaljka sliedi na sliedećoj strani). Što se nadalje, izbora, veličine i omedjenje onih sastojina odnosno uzornih ili pokusnih ploha tiče, na kojih ćemo sama iztraživanja o prihodu praviti, to valja sliedeće zapamtiti: Iztraživanja se ta imadu po mogućnosti, lih samo izključivo po normalnih i jednolikih sastojina poduzimati. Pod normalnom, razumjevamo pako ovde takovu sastojinu, koja se pri^ mjereno vrsti drveća i stojbine, uz normalni naravni razvoj i povi´šje od bar 1 hektara, osobitim uzrastom i podpunošću sklopa odlikuje. Jednoličnost se zahtieva, obzirom na stojbinsku vrstnoću, starost, sklop sastojina, te mjere preračunavanja gromada. Veličina površine istraživanju podvrći se imajućih sastojina, neka barem iznaša: a) za starije sastojine [(Baumholz) sa više od 20 cemtimetara u promjeru 1,3 metra iznad zemlje] 0,25 hektarah. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 41 <-- 41 --> PDF |
83 — Normalna skrižaljka prihoda za bukvik 1. stojbinske vrstnoće. I Glavna sast<>jina imaš( i po hektar (be^ m edjutoranih pri hoda na drvu i panjevine Postotci >«cq^ 1 ´S 1 .—, debljevine debljevine! prirasta 0 o3 graiiJGvine OJ HS 0 tS! 4-a 1—´ > r > ~o fl .^ CD o E-3 kl JH «S prin ist U 0 > vis a. u =5 -S g ini prirast prirast cet, god. OJ metara metr. jedrih metarah -0 metr. _ ..^ 5 » . 0-12 0 6 9-4 2-3 1-96 32*4 ^0 — , 16-6 0*2 0-16 16 27-0 — — 40 270 17 4 „. 15 — 18-6 0-4 0-21 31 27 50-0 2-7 5-0 3-34 — 112 20 — 20-7 0-4 0-25 5 1 16"0 79-8 2-7 0-80 6*7 3-99 20-3 9-2 26 — 22-8 0-5 0-30 7-4 34 0 118-4 4-2 1-36 8-1 4-74 14-1 7-3 30 — 24-9 0-5 0-33 9-9 61-2 160´5 5-9 2-04 8-5 5-35 10-7 5-6 85 4450 26-6 0-5 0-35 l2-4 96-2 203-0 8-0 2-75 8 5 5-80 9 1 4-4 40 ^400 27-7 0-5 0-37 U-9 138*0 248-0 9-5 3-45 90 6´20 7-2 3^8 45 2520 29-8 0-4 0-38 171 189´0 2930 10-5 4-21 90 e-61 5-91 3-2 50-I94O 31-9 0*3 0-37 18-6 247-5 338-0 12-5 4-95 9*0 6-76 5-3 2-7 55 I54O 33-4 0-3 0-37 20 i 307 0 381-2 U-0 5-69 8-4 6-93 3^7 2-2 60 3 260 34´8 0-3 0-36 21´6 354-0 422-0 8-0 5-90 8-1 7-03 2-8 1-9 65 IO8O 358 02 0-35 23-0 392-6 462-0 7-5 6-04 8-0 7-11 1-9 1´8 70 .960 37-5 0-2 0-34 24-0 4290 502-0 7-0 6-13 8-0 7*17 1´7 1-6 75 880 38-7 O-J 0-33 25-0 462-0 542-4 6-5 6*16 8-0 7-23 1-4 1*5 i ^ 80 820 397 0-2 0-32 26-0 49 VO 580-0 6-0 6-14 7-5 7-25 1-3 1-3 86 760 40*4 0-2 0-32 27-0 521-0 616-0 601 6-14 7-0 7-25 1 ´^ 1-1 90 720 40-9 0´2 0-31 28-0 551´0 651 0 6-0 6-12 7-0 7-23 11 i-1 95 680 41-6 0*2 0-31 29-0 581-0 686-0 6-0 7-0 7-22 1-03 B-n ro 640 42*4 0-1 0-30 29-8 610-9 720-5 6-9 6-11 6-5 7-20 0 9i 0-91 loo b) za stromlje (Stangenholz) (10 do 20 centimetara poprečne debljine u promjeru, 1,3 metra visine) 0.25 hektara. c) za kolje (do 10 centimetara poprečnog promjera u 1, 3 met. visine) 0 25 hektara. đ) za šikaru i šibje (Eeisholz bestande) 0,1 hektar. Svaka se takova pokusna ploha, po mogutnosti imade trajno omedjiti i označiti, za da bude stalnom uzor česticom za odnosnu vrst stojbine i prihod. Obzirom na sam opis sastojine, valja sliedeće zapamtiti. Za svaku se sastojinu, na kojoj se takova iztrc´živanja izvadjahu, imade sastaviti točan opis sastojine i stojbine, i to prema ustanovom, odnosnog naputka, propisanog u tu svrhu od ravnateljstva šumskih pokušališta, s osobitim obzirom na sliedeće točke: L Opis stojbine imade sadržati: J.. Položaj. 1. Obći položaj, a) geografska širina i duljina, h) absolutna visina iznad mora. 2. Posebni položaj, a) susjedno okolišje, b) oblik tla, a) expozicija, |3) položitost tla. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 42 <-- 42 --> PDF |
B. Tlo. Profil tla, do 1 metra dubljine. 1) Podloga. ^) Sastavine tla, a) mineralni sastav, h) primjese kamenja, c) kolikoća crnice (dubljina). 3) Fizikalna svojstva tla, a) dubljina, 1) spojnost, c) vlaga, cl) boja. 4) Vanjski odnošaji tla (uz navod karakteristične flore). II. Opis sastojine. A. Vrst drveća. B. Vrst uzgoja. C. Postanakprošlost sastojine. D. Starost. E. Položaj sastojine. F. Svojstva sastojine. G-. Brojna karakteristika sastojine. 1. Poprečni iznos stabla po hektar. 2. Poprečna debljina stabala. 3. Ukupna ploština temeljnica stabala u sastojini. 4. Poprečna visina. 5, Drvna gromuda u jedrih metrih. Za da se pako omogući i jednoličnost skrižaljka, za istovrstne stojbinske vrstnoće, valja na sledeći način postupati. Na jednoličnih stojbina, imadu se sastojine raznolikih doba starosti, iztraživati unutar ovih doba takodjer i obzirom na raznoličnost broja stabala sastojinu sačinjavajućih, zatim obzirom na postanak im i uzgoj. U svakoj se sastojini nadalje imada toli uzor stabla glavne sastojine, koli i uzor stabla pojedinih razreda drvne punoće analizirati, ter pri tom u visini od 1.3 m. iznad zemlje ustanoviti takodjer i drvne punoće prijašnjih rav.dobja. Obzirom na to preporučuje se nadalje, da se ta iztraživanja započmu uvjek u najstarijih sastojina jednog te istog stojbinskog područja. Iztraživanja se ta nadalje imadu još odnositi: a) Na ustanovljenje i izlučenje drvne gromade medjutomne sastojine t. j . one drvne gromade, koja se prigodom pojedinih proredjenja glavne sastojine izlučuje. h) Na ustanovljenje drvne gromade glavne (preostale) sastojine. c) Na ustanovljenje svih budućih medjutomnih prihoda, kao i svakratno ustanovljenje drvne gromade glavne sastojine. Izlučivanje proredjajne sastojine imade se obavljati po poznatih pravilih proredjivanja, obzirom na vrst drva i stojbinsku vrstnoću sastojine, izmjerivanjem svakog pojedinog stabla promjerkami. Ustanovljenje drvne gromade može takodjer i na temelju izradbe i slaganja drva u prostorne metre (koji se onda poznatim načinom stežu u jedre metre) sliediti. Kod šipraka nije potrebno opredieliti promjere stromlju, dovoljno je bo; da se samo broj stabhka, glavne kao i proredjajne sastojine ustanovi. Drvna se gromada pako glavne sastojine može po sliedećih načinih opredieliti: 1. Kod visokih šuma i u kolosjecih: a) Cistom sječom i izradbom čitave drvne gromade (tamo, gdje to moguće). h) Podsjećanjem pojedinih uzoz-stabala tamo, gdje se ta iztraživanja možda još i u buduće nastaviti žele. 2. Kod šipraka uvjek podsjekom ciele sastojine, te opredieljivanjem gronaade tezuljom, ako nebi bilo moguće xylometričnim načinom drvnu gromadu ustanoviti. |
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 43 <-- 43 --> PDF |
— 85,— U onih slučajevih nadalje, kad ćemo cistu sječu voditi, valja nam još ustanoviti: A) Pretvornike, za pretvaranje, odnosno otezanje prostornih mjera u jedre metre. B) Način izradbe drva po razvrsthina. 0) Ukupna kohčimi drvne gromade u jedrih metrih, uporabom gori spomenutih pretvornika (Reduktionsfaktoren). Obaranje i podsiek stabala imade se vazda tako visoko´ iznad zemlje obavljati, kolik je iznos ^js promjera debla dotičnog stabla u korjenovini (WurzelknotenV Prigodom sječe sastojine imade se ujedno opredieliti i poprečna starost sastojine, i to po mogućnosti na temelju poprečne starosti uzor-stabala. Nadalje valja ustanoviti i poprečnu visinu sastojine, i poprečnu debljinu i visinu sastojine za prijašnjih razdobja (na temelju analiza pojedinih izvan pokusne plohe se nalazećih uzor-stabala). Jasnije nam budu Čitav posao ustanovljivanja drvne gromade glavne kao i proredjajne sastojine na temelju prihoda sječe, sliedeće skrižaljke predočile, u kojih su označene sve izmjeriti odnosno proračunati se imajuće kolikoće. A. Nuzsastojina ili proredjajna sastojina. Izrađjenje drva po razvrsthin a dade : gradje eepovja O o eepke K^^*ij® uporabljivog kioa > > i ´^´ ^ TO b c OPAZKE O O ´TŽ o f^^ r ; i 1 > O jedriho O metr. o ´3 o > o prostornih metara L rjl o - iZ. ^ 03 > O prostornih metara jedrih metr. > w prostornih mtr. odnosno svežanj a . |
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 44 <-- 44 --> PDF |
86 |
| ŠUMARSKI LIST 2/1883 str. 45 <-- 45 --> PDF |
87 |