DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 126 — na godinu ribom hraniti. Jeftinije hrane sigurno nije pomisliti. (Pri tom moramo i to spomenuti, da su ovdje producent i konsument u jednoj te istoj osobi, te da tuj trud hvatanja (zasluga) odpada, tiem većma, što se za taj posao t. z. mali svetci, kad sviet ništa ne radi i drugi bezposleni dani upotriebiti moga. Koliko se ribarstvo u inozemstvu cieni, uviditi je (izim već navedenih družtva, zavoda itd.) najbolje iz toga, da je u njemačkih šumarskih i gospodarskih školah ribarstvo kao obligatan predmet, uvedeno. Na koncu navesti ćemo nekoliko rieči iz razprave prof. Dra. Metzgera, koji je za Prusku kraljevinu dokazao: da posve nizko cieneć neke rieke i potoci, koji su obzirom na zemljarinski porez kao neunosni (t. j bez ikog prihoda) registrirani, više hrane (t. j . ribe) za pučanstvo produciraju, nego cio za lov (na zvjerad) odredjeni teritorij; pri čem se još i to u obzir uzeti mora, da riba živi od tvari, koje za nikakvu drugu porabu nisu, što se o" zvjeradi, koja dapače i štetna biti znade, nikako reći ne može. Kako su naše ponajpače slavonske šume izprekrižane savskimi pritoci, to se nuz gospodare mi šumari sigurno prvi moramo osvrnuti na tu šumarstvom uzko skopčanu i izdašnu granu narodnog gospodarstva, a naše šumarsko družtvo sigurno ne bi pogriešilo, kad bi u jednom dojdućem svom sastanku pitanje 0 našem ribarstvu potaklo te konačno i našu visoku vladu na to upozorilo. — c. Šume i kemicka industrija. ^) Piše prof. o--as-t--Fe2E:id.er Obće je poznata mehanička uporaba drva, glavnog produkta naših šuma za razne domaće, gradjevne te obrtne svrhe, nu manje je za cielo poznata uporaba drva te inih šumskih proizvoda u keraičkoj industriji, te velika važnost šumarsko-kemičkih obrta pogledom na unovčivanje drva te inih šumskih proizvoda, navlastito u zemljah, gdje je drvo vrlo nizke cjene, te gdje se radi pomanjkanja voznih cesta, te velikih transportnih troškova nemože da na obični način, t. j . kao takovo unovči. Kemička industrija, koja u svih svojih struka upravo golemo napreduje, hvata u svoje kolo sve više i šumske proizvode, te vidimo kako se u naprednijih zemljah danomice podižu raznolike tvornice, koje se bave pretvorbom drva te inih šumvSkih proizvoda u plemenitije te i cjenije tvari. Ovakovimi se industrijahiimi poduzeći nevjerojatne svote iz šuma dadu *) Fozran oii velešt. gosp. urednika „Šum. lista´´ da napišem za „Šimiarski list*´ niz raa pravioah šum. kem. sadržaja, oda/^vah se veseljem tomu pozivu, te sam nakauio pod naslovom „Šumarsko-Vemički listovi*´ napisati mz takovih razpravicah, u kojih ću na stojati lahko shvatljivim manstveno-popnhrnim na^´inom predočili vužoosi; kemičke zna nosti za šumarstvo. Prvi iisi, kojim sam eto započeo Je telinoložkog sadržaja, a u sile dećih govorit &\i poglavito o postanku, promjenah te važnosti šumskog listinca (Wald sfcreu) i knmnB´^ sa kemiškog gledišta. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 29 <-- 29 --> PDF |
127 — dobiti, i u takovih predjelih. gdje se one nebi na obični način nikako unovčiti dale. Osobito govori u prilog šum. kemickira obrtom ta okolnost, da su proizvedeni produkti velike tržne cjene, te da njihova težina jedva par postotaka od težine preradjenog drva iznaša, uslied česa se mogu lahko i na daleke krajeve jeftino prometnuti. Navlastito i za našu domovinu, koja obiluje upravo ogromnimi šumami, kojim je radi nemogućeg ili skupocjenog izvoza cjena skroz pala, te se nemogu ili nikako ili vrlo slabo da unovče, imade kemičko-tehnička uporaba drva upravo golemu važnost. Šume, koje danas jedva kakovu vriednost imadu, mogle bi se takovom uporabom krasno unovčiti, a dohodak drugih opet u nevjerojatnom omjeru povisiti. Uzmimo na primjer samo onu silnu množinu granja, pilovine te inih odpadakah drva kod prigotavljanja dugah, pa željezničkih podvala (švelera); kako krasno mogli bi se ti odpadci unovčiti ma kojom kemičko-tehničkom uporabom! Nu kod nas žalibože neima ni spomena o takovih poduzećih, koja osim da pružaju veliku dobit posjednikom šume, imadu takodjer veliku narodno-gospodarstvenu važnost, jer dižu poreznu snagu zemlje, a pošto povećaju vriednost šuma, ujedno pružaju njeko jamstvo za racijalno šumsko gospodarenje. Pređležeća razpravica neka nam pruža kratku preglednu shku o svih važnijih šumarsko-kemičkih obrtih, t. j . o svih onih grana kemičke industrije, koje svoje suro vine vade iz šume, i tu možemo razlikovati: a) tvari, koje se iz drva vrućinom u prisutnosti i odsutnosti zraka proiz vadjaju; h) tvari, koje iz šumskih proizvoda uplivom stanovitih kemičkih procesa tvore, te č) šumske proizvode, koji se neposredno u razne kemičko-tehničke svrhe upotrebljavaju. a Obrti, koji stanovite produkte iz drva uplivom vrućine proizvadjaju. Drvo se raztvara uplivom vrućine kao svaka druga organička tvar, nu ta raztvorba različna je prema tomu, da li kod nje zrak sudjeluje ili ne. Drvo će se drugačije raztvoriti svrućamo li ga kod neograničenog pristupa zraka, a drugačije opet, biva li to svrućanje tako, da je uplivanje zraka skroz izključeno. Sa kemičkog gledišta sastoji se drvo poglavito iz ugljika, vodika te kisika, nu osim toga nalazimo u njem i malene množine anorganičkih, t. j . rudnih, neizgorivih tvarih. Svrućamo li drvo uz pristup zraka do stanovite temperature (temp. gorenja), to ono izgori posvema, a produkti gorenja jesu uglična kiselina i vodene pare, koje tvari u plinovitom obliku izhlape, te za oko izčeznu. U zaostatku preostaje pepeo, koj se sastoji iz prije spomenutih rudnih neizgorivih čestica — raznih anorganičkih solih, Akoprem se danas u gorive svrhe na mjesto drva mnogo rabe razna fosilna goriva (kameni ugljen, smedji ugljen, treset), to se ipak velik dio drva u |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 30 <-- 30 --> PDF |
— 128 — naših šuma proizvedena, rabijošte za proi^vadjanje umjetne topline u razne domaće te obrtne svrbe. Tvrda drva, koja u stanovitom objamu veći broj i to debljih stanica sadržaju nego li mekana, težje se upale, a i laganije gore nego li ova, nu posjeduju takodjer veću gorivu snagu, t. j . proizvadjaju više topline. Winkle r zaključuje iz svojih pokusa, da se 1 ster omorike dade pogledom na gorivu snagu.zamjeniti sa: 1-07 stera lipe, 0*94 st. bora, 0*92 st. jablana, 0-91 St. vrbe, 0´92 st. jele, 0*70 st. bukve, 0*66 st. breze, 0 65 st. javora, 0*63 st. bresta, te 0´59 st. hrasta. Proizvadjanje pepeljike (Potasche). Pepeo, koj kod uporabe drva u gorivne svrhe kao nuzgredui produkt odpada, upotrebljava se za fabrikaciju pepeljik e (Potasche, kalijev karbonat), koja se u pepelu već gotova nalazi, te samo shodnimi operacijami iz ovog izvaditi imade- Pepeo se osim toga takodjer rabi za prigotavljanje luga za pranje, a za gnojenje i za pravljenje sapuna rabi se danas još samo u riedkih slučajevih, jer je u novije doba sod a (natrijev karbonat) u tom obrtu iztisnula pepeljiku. Proizvadjanje pepeljike kao posebni šumski obrt imade smisla jedino još u nepreglednih te nepristupnih prašuma Rusije te sjevei-ne Amerike, gdje je drvo i^ek bi bez vriednosti. U naših je kulturnih zemlja ta uporaba drva već skoro sasvime i2ceznula, jer je to svakako najžalostnije sredstvo unovčivanja šuma. Drvo daje jedva 1 post. pepeljike, i ciena ove je u novije doba pala, radi sve. veće uporabe sode na mjesto pepeljike; sa narodno-gospodarstvenog gledišta nije proizvedba pepeljike izgaranjem drva nego grabežne gospodarstvo (Raubwirtschaft). Ta žalostno bi bilo, da bi šuma, 70—100 i više godina rasla, samo u tu svrhu, da se konačno iz nje proizvede par stotina centih pepeljike! Suha destilacija drva. ^) Velika množina drva potroši se u onih industrijalnih grana, koje se bave proizvadjanjem produkta suhe destilacije drva, pod kojom razumjevamo raztvorbu istog vrućinom u odsutnosti zraka proizvedenu. Svrućamo li drvo do stanovite temperature u zatvorenom prostoru, tako da zrak nemože pristupiti, to se ono uplivom vrućine i^aztvori; proizvodi te raztvorbe jesu razni plinovi i pare, a u zaostatku preostane uvjek ugljen. Svrućamo li dakle drvo u odsutnosti zraka, to se ono pretvori u ugljen, tako da suha destilacija drva nije ništa drugo nego pougljivanje. Vodimo li plinovite produkte suhe destilacije drva u shodne aparate, u kojih ih možemo ohladiti, to će se jedan dio istih (pare) sgustnuti u tekućinu, a drugi će dio (plinovi) ostat nesgusnut, t. j . plinovit. Ovaj potonji dio sastoji se iz raznih plinova: ugljične kiseline, uglikovog kiša, vodika, te raznih ugljiko-vođika, a smjesa tih plinova goriva je, te slična običnom razsvietnom plinu. Tekućina, koja se tvori sgušćenjem spomenutih para, razluči se sama od sebe u dvie vrste; u njeku vodenastu kiselu tekućinu, drvn u kvasin u (Holzessig), koja sadržaje kvasinovinu (Essigs^iure), drvnu žestu (Holzgeist) i druge tvari, — te gustu uljenastu na površini drvne kvasine plivajuću smedju tekućinu, drvn i *) Dr Ebermayer: Fhysiologiseh© Chemie der Pflanzen. 1882. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 31 <-- 31 --> PDF |
- 129 — katra n (Holztheer). Suhom destilacijom drva dakle ili pougljivanjem mogu se iz drva dobiti ugljen, drvna kvasina, drvni katran tenapokon i njeka vrst raz´ svietnog plina. Svako industrijalno poduzeće baveće se ovim načinom uporabe drva, moralo bi dakle po mogućnosti sve te produkte isolirati te unovčiti, kako to sbilja biva u posebnih tvornicah u Engiezkoj, Francezkoj i drugih naprednijih zemlja, dočim u drugih krajevih slične obrtne grane proizvode te unovčuju samo pojedine od tih navedenih produkta, što je sa tehničkog gledišta naravski skroz ueracijonalno. Na suhoj destilaciji osnivaju se sliedeće industrije: Proizvadjanje ugljena u ugljevnicih, fabrikacija drvne kvasine, fabrikacija, drvnog katrana u katranicih, te fabrikacija razsvietnog plina. Proizvadjanje ugljena u ugljevnicih (Meilerverkoblung). ^ Najglavniji uzrok tomu, da se drvo u obće pretvara u ugljen, jest za cjelo razmjerno prenjalena vriednost drva u velikih šuma, gdje često putih dostigae trošak sječenja pa izvoza drva vriednost ovoga, dapače ga i nađmašuje. U ovakovih će slučajevih za cjelo biti opravdano drvo u obliku ugljena unovčiti. Ta potrebno´je samo drvo dovesti do ugijevnika na shodnom mjestu u šumi namještenog, a pošto je ono ovdje pretvoreno u ugljen, imade se samo 20—25 post od težine upotrebljenog drva u obliku ugljena dalje transportirati. Recimo, da se metar drva u težini od 500 kilogr. nemože izvesti, jer vriednost njegova nedostiže troškove sječenja pa izvoza; ista množina drva representira nam ali u obliku ugljena samo težinu od 100—150 kilogr., koja se množina sa mnogo manjim troškom dade izvesti, tako da nakon odbitka tog troška još uvjek ostaje njeka probit za posjednika šume. Nu i druge okolnosti jesu pogledom na proizvadjanje ugljena od važnosti. Goriva vriednost ugljena nadmašuje za mnogo onu drva, t, j sa 1 kilogram ugljena možemo istu množinu topline proizvesti kao sa više kilograma drva. S toga se uzroka kod mnogih radnja, koje visoku temperaturu zahtjevaju, kao u kovačnici, u talionah itd. neupotrebljava drvo već ugljen; osim toga se ovaj još za mnoge druge svrhe, navlastito kod raznih metalurgičkih procesah u veliko rabi, te predpostavlja kamenoui ugljevju, koje je radi sadržja na sumpornih spojevih za ovakove svrhe manje shodno. Uporaba ugljena dakle, pak njegova važnost za industriju tako je velika, da možemo punim pravom uztvrditi, da će pougljivanje drva jošte dugo vremena ostati važnim nuzgrednim šumarskim obrtom, bar tako dugo, dokle god će proces gorenja biti vrelom topline za razne industrijalne radnje. Nastaje sad pitanje, na koj se način ugljen u praksi sbilja proizvadja, te na koj način bi se njegova proizvedba sa tehničkog te financijalnog stanovišta skroz racijonalno udesiti imala. Najobičnija ali i najprimitivnija metoda proizvadjanja ugljena jest ona u ugljevnicah (Kohlenmeiler), te je taj način i kod nas ponajviše u uporabi. Dočim se u ugljevnicih proizvadja ugljen kao ")„Oesterr. Forstzeituug" 5; Eloermayer: -PiijsioL Ciiemie; Wagner: Ciiemisebe TeehnoJogie. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 32 <-- 32 --> PDF |
— 130 — glavni te jedini proizvod, proizvadja se u tvornica drvne kvasine pa razsvietnog plina iz drva, te u ktranicih (Tlieerschwelereien) ugljen kao nuzgredni produkt. Ugljevnik je po stanovitom pravilu u obliku polukrugije složena gromada ciepanicah, koja je pokrivena sa pokrivalom od zemlje i ugljenog praha, kojim se pokrivalom prieci pristup zraka u nutrinju. Ugljevnik je tako sagradjen, da u njegovu nutrinju može samo toliko zraka doprieti, koliko je potrebno 2a lagano gorenje jednog diela drva. Stanovitim otvorom upali se jedan dio drva u ugljevniku, te se uplivom vrućine tim gorenjem proizvedene pretvori veći dio drva, u ugljevniku se nalazećeg, u ugljen. Ovo pougljivanje u starih ugljevnicih skroz je neracijonalan sa tehničkog gledišta zabacljiv postupak, jer se jedva polovica ugljika nalazećeg se u drvu dobije u obliku ugljena, a ostali ugljik te ine sastojine drva skroz se izgube, jer otidjii u zrak kao dim. Moglo bi se brojevi dokazati, da se samo u Austro-Ugarskoj godimice vriednost od milijuna tim ne razboritim postupkom pušta u zrak. Drvo sadržaje poprečno do 50 post. ugljika, a uračunamo li do 20 post« vode,´koja je u na zraku sušenom drvu sadržana, to nadjemo, đa bi se do 40 post. ugljika kod pougljivanja moralo u obliku ugljena dobiti. U istinu ali nedobiva se u najboljem slučaju više od 20—27 post. Kamo odlazi ostatak? Treba samo da bacimo pogled na ugljevnik, pak nam je stvar jasna. Iz ovog razvija se dim, koj cieli okoliš napunjuje neobičnim duhomi Dim taj pravi se uplivom vrućine iz drva u ugljevniku nalazećega. Jedan dio drva gori u ugljevniku lagano uz nedostatan pristup zraka, a uplivom vrućine tim gorenjem proizvednu, raztvara se ostalo drvo u smislu suhe destilacije. Uplivom vrućine raztvori se drvo tako, da ponajprije medjusobna sveza počelah, ugljika, vodika te kisika, iz kojih se drvo sastoji, prestane, te se sad spoji jedan dio kisika sa vodikom te tvori vodene pare; ostali kisik i vodik spoje se zatim sa jednim djelom ugljika te nastanu slučenine, sastojeće se djelomice iz ugljika i kisika, djelomice iz ugljika i vodika, a djelomice iz svih tih počela. Sve te slučenine odlaze u obliku plinova i para sa vodenimi parami u zrak, te su tako za čovjeka izgubljene. Ugljik, koj se nije mogao spojiti sa kisikom i vodikom, ostaje u ugljevniku kao ugljen, te je jedini proizvod cielog postupka. Morali bi na stotinu i više imena napisati, kad bi htjeli navesti sve te slučenine, koje iz ugljevnika odlaze u zrak. Navesti ćemo samo tri tvari od osobite važnosti, a to su kvasinovina, drvna žesta i sastojine katrana, 0 koje se vrlo liepo dadu unovčiti. Postupak proizvadjanja ugljena u ugljevnicih nije dakle nego suha destilacija drva kod nedostatnog pristupa zraka, kod koje se dobiva kao proizvod samo ugljen, dočim se svi plinoviti i hlapivi produkti suhe destilacije, koji bi se, kad bi se uhvatili, mogli dobro unovčiti, puštaju lahkoumno u zrak. Pougljivanje u ") Kvasiiiovina ili ootova kiBelina (Essigsaure) je ona tekućina, koja se nalazi u kvasini ili oteu sa vodom pomješana, t;e koja pronzfokuje ugodno kiseli tek išto^r, a drvna žesta je tvar u svih tili svojstnii, sliena običnoj žesti ib´ alkoholu. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 33 <-- 33 --> PDF |
obiSnih ugljevnicih skroz je dakle nerazborit postupak. S toga se ovi u novija´ doba na mnogih mjestih napuštaju, pak po mogućnosti postupak tako uđešuje, daše bar jedan dio plinovitih i hlapivih produkta suhe destilacije drva može u obliku drvne kvasine i katrana uhvatiti. Tako je Fischbach preporučio ugljevnik priudesiti, da se hlapivi produkti posebnim! cievmi mogu uhvatiti, te odvadjati u hladila. (Wagner: Jahreš-´ bericht der chem. Techhologie, 1856, S. 452.) Takodjer se je u Francezkoj kušalo pougljiYati u posebnih pećih (Meilerofen), u kojih se je drvo naslagalo sasvime kao u ugljevniku; hlapivi produkti vodili su se, posebnom cjevi na vrhu te peći nalazeće se, u hladila, gdje se sgustnuše. Neima ipak dvojbe, da je jedini racionalni postupak pougljivanja onaj u zatvorenih retortah, kako to biva kod fabrikacije drvne kvasine,^) gdje se svi produkti suhe destilacije drva uhvate, sgustnu pak unovče. U tom je slučaju ali ugljen već nuzgredni produkt, jer se kraj ovog jošte cieli niz raznih drugih tvarih dobiva, koje skoro više vriede nego li ugljen sam. Ovakove su se tvor-´ niče ponajprije podigle´ u zemljah, gdje je ciena drvu velika, kao u Englezkoj i Francezkoj; a samo time, da su se po mogućnosti svi produkti suhe destilacije uhvatili te unovčili, bilo je moguće u tih zemljah jeftini ugljen proizvesti. Od velike važnosti je napokon takodjer i kvalitet proizvedenog ugljena; koj je poglavito pdvisan od načina proizvedbe, osobito od temperature, kojom je proizveden. Kod 280—320 o C. nastaje crvenkasti ugljen (Rothkohle), a istom kod 430 0 C. postaje skroz crni tvrdi ugljen (Schwarzkohle). Kod pougljivanja u retortah moža se temperatura po volji regulirati, te uslied toga skroz jednoličan ugljen željenih svojstva proizvesti, što u ugljevniku, gdje se temperatura tako nemože ravnati, nije moguće. Proizvađjanj e drvne kvasine (Holzessig).^) U tvornicah drvne kvasine, u kojih se suha destilacija drva sa tehničkog gledišta na najracionalniji način obavlja, podvrgne se drvo u željeznih retortah valjkovita oblika od 2 do 3 m. duljine i 0°7—1-5 m. promjera, uplivu vrućine, te se svi hlapivi i plinoviti produkti suhe destilacije posebnimi cievmi vode u hladila (Ktihlapparate), u kojih se sve pare sgustnu, (a plinovi odlaze kroz hladilo nesgustuuti), te se, jer su gorivi, kako je već prije napomenuto, vode natrag u ognjište, gdje opet služe za svručanje retortah. U ovjh zaostaje ugljen. Tvornice ovakove proizvode dakle drvnu kvasinu, te ujedno i katran i ugljen. Ta je industrija poglavito u Englezkoj, Francezkoj te Njemačkoj udomljena, a za cielo bi se i u našoj domovini krasno izplatila. Kabe se ponajviše listnata drva, kao bukva, grab, breza te hrast. Množina drvne kvasine, ugljena, katrana te gorivih plinova, koje se na taj način dobivaju, odvisna je od kvalitete drva, o konstrukciji aparata, a poglavito i 0 upotrebljenoj temperaturi. Listnače đavaju više kvasinovine nego´´ li četinjače; tvrda drva više nego li mekana; staro više nego li mlado drvo," ^) Vidi fabrik. drvne kvasine. ^) Dr. Paul Bronner: Essigfabrikation,^ ._ . _ ., . . _ , ,. . , . ,: ^ ;.. 11 |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 34 <-- 34 --> PDF |
— 132 — a ovo više nego-li granje. Svraćamo li drvo u retorti brzo do crvene žari, to resultira malo kvasinovine, ali mnogo razsvietnog plina; svrućamo li ga pako vrlo. lagano, to sadržaje destilat vrlo mnogo kvasinovine. Po Petersu^) daje 100 djelova suhog drva 40´6—48-3 đjel. drvne kvasine, koja 3—6o/o kvasinovine sadržaje, zatim 5 — 11 djel. katrana, te 21—28*5 dj. ugljena . Kub. metar bukovine daje 20 klgr. kvasinovine, 100 klgr. ugljena, 3*5 klgr. žeste (Holzalkohol), te 30 klgr. katrana. Uzmemo li cienu metra drva po 2 for., što je sjegurno samo u vrlo nepovoljnih odnošajih moguće, to se još uviek od svakog metra drva dobiva do 2 for. čistog dobitka, a to je zaista financijalni rezultat, o kojem se prije nije ni sanjalo. Surova drvna kvasina, koja se u hladilih sgustne, jest crveno-smedja, bistra vodenasta tekućina, kisela teka te duha po dimu. Ona sadržaje osim vode i kvasinovine, takodjer malu množinu drvne žeste, acetona, kreosota, karbolne kiseline i drugih sličnih tvarih. Jedan dio te tekućine upotrebljava se za konserviranje mesa brzosušenje, (Schnellraucherung), a veći dio upotrebljava se za pravljenje drvne žeste, raznih soli kvasinovine (Essigsaure Salze), ^atim za fabrikaciju čiste kvasinovine te stolnog octa. Proizvadjanje katrana u katranicih (Theerschwelerei). U tvornicahzadrvnukvasinu, za razsvietni plin iz drva, dobivaše katran kao nuzgredni proizvod. U Kuskoj te Švedskoj pougljivaju godimice velike množine drva u svrhu dobivanja katrana. U tu se svrhu rabe ugljevnici ("Meiler), koji su tako udešeni, da se jedan dio hlapivih produktah suhe destilacije sgustne, te kao katran na dnu ugljevnika (katranika) sabere, odkud se posebnimi kanali vodi u spremišta. ^} Za proizvadjanje katrana rabe se više crnogorice, jer više katrana davaju nego li listnače. Po Stolzeu davaju crnogorice 13^l4<)/o, a listnače 9—lOo/o vlastite težine katrana. Suhom destilacijom brezine kore dobiva se navlastito u Ruskoj posebna vrst katrana (Birkentheer, Birkenol, Juchtenol), koja se za mazanje poznate kože juhte rabi, te od kojeg i potiče ona karakteristična duha iste. U novije doba pravi se ta vrst katrana i u Austriji te Njemačkoj. Drvni katran je prema vrsti drva, iz koje je proizveden, različnih svojstva. Onaj iz crnogoricah je poput sirupa, tamnosmedje boje, Ijepiv, sjajan te osebujne empyremnatičke duhe; katran iz listnjača nije Ijepiv, više mastan, gadne duhe te tamnosmedje boje; katran od breze je židak, laglji od vode, sivkasto-modre boje, te pronicave duhe.´*) Po svom kemičkom sastavu sastoji se katran dobiven iz drva kao i onaj iz kamenog ugljevja iz raznih tekućinah te krutih aromatičkih ugljiko-vodika (Tolnol, Xylol, Curaol, Naftalin, Parafin), zatim aromatičkih alkohola (karbolne kiseline te kresota itd.) i drugih raznih sličnih, djelomice još neproučenih spojina. ^) Ebermayer: Phjsiolog. Ohemie, 292. ´)Knapp: LGbrbuch der chem. Technologie. 1 Band. 24^ Mussprat: Theorei und prakt Ohemie. KerI u. Stohmann. S Auflg, B Bd. 932. ´) Fehliug: HaadwGrterbucii der Obemie. 1880, 3 Bd. 698, |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 35 <-- 35 --> PDF |
— 133: — Destilacijom drvnog katrana dobiva se ponajprije njeko lahko Uapivo ulje (katranovo ulje, leichtes Theerol), koje je slično benzinu te se i u slične svrhe rabi;´) zatim njeko težje od vođe ulje, žute boje (schweres Theerol), koje medju inirai tvarmi navlastito i kreosot sadržaje, koj se iz njeg i dobiva. ^) Kad je polovica katrana prekapnula,. to otvrdne nakon što je ohladnio preostali dio, postane tvrd, sjajan, te je crno-smedje boje, a dolazi u trgovinu pod imenom crne, smole, kao smola za brodogradju te čizmare. Surovi drvni katran rabi se za konserviranje gradjevnog drva, drva za brodogradju, kao sredstvo proti vlagi u zidovih, za štićenje drveća proti insektom, kao kolomaz itd.; navedena smola rabi se kod brodogradje, za pravljenje umjetnog asfalta itd. Proizvadjanje razsvietnog plina iz drva. Već je prije navedeno, da se kod suhe destilacije drva u retortah, pravi njeka vrst razsvietnog plina, i to već kod dosta nizke temperature od 150 o C., nu taj plin posjeduje preslabu razsvietnu snagu. Pettenkofler pokazao je već god. 1848., da se može destilacija drva i tako udesiti, da kod iste resultira plin od velike razsvietne snage, koj dapače nadkriljuje onaj iz kamenog ugljevja. On bo pokaza, da ako se plinoviti produkti suhe destilacije svrućaju na njeku višju temperaturu, da se kemički promjene, te uslied tih promjena zadobe veliku razsvietnu snagu. Time je udario Pettenkolfer temelj fabrikaciji plina iz drva. Fabrikacija ovog plina obavlja se na sličan način kao i ona iz kamenog ugljevja. Drvo podvrgne se suhoj destilaciji u željeznih retortah, ^) te se dobiveni plin vodi cjevmi u čistila, gdje se poglavito očisti od ugljične kiseline,koja mu je primješana, sa gašenim vapnom, te gdje se drvna kvasina te katran sgustnu. Razsvietna snaga plina iz drva stoji prema onoj plina iz kamenog ugljevja kao 6 : 5. Kao nuzgredne produkte proizvode takve plinare naravski´ takodjer ugljen, katran te kvasinu. Jedna centa drva daje 573—6.75 engl kub. stopa plina. Dobrota plina mnogo je odvisna od množine vlage u drvu, s toga se prije uporabe drvo po mogućnosti imade osušiti u posebnih sušilih. Proizvadjanje čađ je (Kienr uss). Izgaramo li tvari, koje mnogo´ ugljika a malo kisika sadržavaju (kao smolasta drva, smole, masti, ulja, naf-´ talin itd.), uz nedostatan pristup zraka, to se iz kod tog procesa razvijajućeg se gustog crnog dima može lahko dobiti bezliki, ili amorfni ugljen u obliku vrlo finog nježnog crnog praška (čadja). Čadja se 4obiva u veliko na taj način, da se na smoli bogata drva, odpadci smole, te slične smolaste tvari U´ posebnih pećih kod nedostatnog pristupa zraka pale. Gusti crni dim vodi se; kroz dugi horizontalni kanal u jednu ili više drvenih komorah, koje su platnom od zgora zatvorene, u kojih se čadja slegne. Ovako proizvedena čadja sadržaje do 6 post. katranastih tvari, koje se prije uporabe žarenjem u zatvorenom pro ^) Osobito za fabrikaciju krasnih amiinovih boja. -´ ´- ^) Katran iz bukve sadržaje da 25 post. kreosota. ^) Ovo su veće nego li one za kam. ugljen, radi tog´a da se plin mole n gornjem djeln na višju temperaturu svrućaU, to time veću razsvietnu snagu zadobiti. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 36 <-- 36 --> PDF |
— 184 — storu moraju odstraniti. Uporaba cadje za tiskarsko crnilo, pa i u bakro- i kameno- tisku jest poznata, 5) Obrti, kod kojih se stanovitimi kemičkimi sredstvi iz šums! :- Prije nego predjem na promatranje pojedinih ovamo spadajućih obrtnih grana^ spomenuti mi je, da je glavna sastojina drva stanični na ili celluloza (ftifio O5) *), ona tvar, koja u čistom stanju u obliku pamuka poznajemo. Množina celluloze u suhom drvu iznaša do 94 post.; ostatak odpada na razne u soku raztopljene anorganičke te organičke tvari. Celluloza spada medju ta´kozvane uglične hjdrate, medju koje spada takodjer škrob, tekline, te vrsti sladora. < ._ Proizvadjanje celluloze iz drva u svrhu fabrikacije papira. Već godine 1772. predložio je Jac. Christian Schaffer^), da se celluloza kao surogat za,prnje u svrhu fabrikacije papira upotrebi, nu istom u novije doba omogućena je praktična izvedba te naniisli. Danas pretvaraju se mehaničkim i kemičkim putem velike množine drva u papir. Produkt mehaničkim načinom pro^ veden nazivlje se drvovina (geschliffener Holzstoff, Holzzeug); kemičkim putem pako dobiva se skoro čista celluloza ili staničnina. Produkti ovi rabi se kao surogat za prnje kod fabrikacije papira. Za fabrikaciju celluloze upotrebljava se ponajviše samo drvo bora, omorike te jele. ^) Drvo se shodnimi strojevi sreže u male kockaste komade, koji se u velikih zatvorenih kotlovih pod tlakom od skoro 10 atmosfera, 4 sata kuhaju u prilično jakoj natronovoj lužiji (Natronlauge). Kod tog kuhanja odstrane se iz drva sve tudje tvari, kao smola, škrob, bjelankovina, intercellularne tvari itd., te preostane kaša od skoro čiste celluloze. Ova se sa vodom dobro opere te time natronova lužija odstrani, zatim bieli sa chlorovim vapnom (Chlorkalk), a konačno dovede u oblik pločah, te osuši. Iz 400—500 klgr. drva dobije se 100 klgr. suhe biele celluloze, koja se sa primjesom prnjah može za fabrikaciju dobrog tiskarskog te pisaćeg papira upotrebit. U Aschaffenburgu proizvede se svakim danom 100 centi celluloze iz 500 centi borovine. ´ Mnogo se celluloze-kod tog postupka izgubi, jer se djelomice uslied velikog tlaka u vrućoj lužiji raztopi. Ova celluloza se takodjer u novije doba i za razne druge svrhe rabi. Tako za pravljenje sudova, škrinja, za razne ornamente *) 0 kemiekom sastavu drva nije znanost jošte koiiaeiio svoju rekla, nu za naše svrhe od ; govarat 6e gore navedeno. *) Sammtliehe Papierversnche, Regenf^bni´g 1772. ´)Prva fabrikaeija 7,a eellulozu otvorena je god. 1865. u blizini PMladelphie n mjestu Manayunku; god. 1868. otvorena je takova tvornica u, Cone-Millsu kod S,ydney-a n En gleskoj, a god, 1871. i sljedećih god. otvoreno je pet tvorniea u Švedskoj, U Njemačkoj ima danas sedam ovakovih velikih tvornica, |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 37 <-- 37 --> PDF |
-^ 135 ™ u svrhu poljepšanja pokućtva namjesto rezbarija, za pravljenje podnožka,(Einlegesohlen) u cipele, fiižnie itd. Za 7570 jeftiniji, ah za mnogo lošiji od ove kemičkim naSinom proizvedene celluloze, jest drvo vi na (Holzstoff), koja se mehaničkim putem pravi, te u velikih množina za fabrikaciju lošijih vrsti papira rabi. U tu se svrhu rabe samo mekana drva, kao: jablan, breza, hpa a takodjer i crnogorice. Kora se odstrani, a drvo se posebnim od Voeltera a Weilbroiinu konstruiranim strojem uz pripomoć vode brusi na kamenu. Tom se operacijom pretvori drvo u kašu, koja se sastoji iz nepromjenjene drvene vlasti (Faser), koja osim celluloze još i njeke strane tvari sadržaje. U Europi nalazi se od prilike 500 takovih tvornicah, u kojih se godimice do 3 mihjuna centih đrvovine proizvede. Tiirt se produktom ali, ni uz primjesu prnjah uemože dobar i trajan papir proizvesti. Papir takav nepodnaša ni sunčano svietlo ni uphv zraka, on postane za kratko vrieme prhak. Stoga se drvovina rabi samo za novinarski i kon(iept papir, za tapete te slične proizvode, ah nikada za dobar pisaći ili tiskarski papir. Drvovina te pilovina rabi se takodjer za pravljenje umjetnog drva, koje se za fine stolarske radnje, za okvire, razne urese i shčne svrhe rabi. Pomješa se naime sa razredjenom volovskom krvij te se kod 50—60** osuši. Osušeni se prašak napuni u kalupe, te se hidrauličkim! tiskali u vrućini silno stisne. Proizvadjanje takozvanog šumskog pamuka (WaldwoIIe) iz četinja h od bora . Kao što se celluloza.iz drva, tako se u najnovije doba dobiva u Šlezkoj, Thtirinžkoj šumi, Švedskoj, te Holandezkoj njeki iz celluloze sastojeći se proizvod iz zelenih četinjah 60—70 god, starih bora (P. n. sylv.), koji se produkt pod imenom „Wa]dwolle" prodaje, te kao materijal za madrace, vatu, pokrivače, divane i shčne svrhe rabi. Na zraku osušene četinje kuhaju se u kacah dvostrukim dnom providjenih, vodenimi parami, a suvišna se para vodi u hladila, gdje se sa parami sgustne njeka vrst terpentinovog ulja (Kiefernadeloel). Voda, koja se iz kacah odciedi, izvadila je mnoge tvari iz četinjah; ona se ukuha do suha, te dobiveni produkt pod imenom „Kiefernađelekstrakt" u trgovinu donaša. Iz jedne cente četinja dobije se do 17* funte ekstrakta, te 70—80 gr. ulja, koje se kao sredstvo proti rheumi upotrebljava. Ovako izkuhane četinje gajetu se uz neprestani pritok vode tako dugo, dok se tvrda kora neodstrani, a zatim se uz pripomoć sode sa vodom dobro operu, osuše, te u komade od 1 cente težine tiskah stisnu. Tvornica u Karisruhe proizvadja godimice 1300 centih šumskog pamuka iz 4000 centih surovih četinja. („Zeitschrift f. Forst- u. Jagđ-Wesen« 8. Band 1876. 425. str.).. Jedna centa prodaje se prema kvahteti za 50—130 maraka. Proizvadjanje oxalne ili ceceljne kiseline iz drva. U Njemačkoj proizvadja se u više kemickih tvornici uplivanjem raztaljenog jedkog kalija (x4etzkali, Kalijev hyđroxid) na drvnu pilovinu, oxalna kiselina, koja se u mastilarnah vune i svile, za pravljenje raznih bojah itd. upotrebljava. Od |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 136 — -W0. (gelova drva dobije se 80 djelova oxalne kiseline. U tu se svrhu najviše rabi drvo bora te omorike. -^ " Proizvadjanje vanilina iz soka četinjacah. Obće poznata cie njena te skupociena mirodija vanilja sastoji se iz mohunab njeke u tropičkih predjelih Amerike rastuće orchidee Epideuron Vanilla, a kemička slučevina, koja toj mirodiji pođaje aroma Jest takozvani „Vanilio". Taj se Vanilio dobiva u veliko od 1875. god. u Holzmltndenu na Weseri (Tiirinžka), te u najnovije doba u Parizu u posebnih tvornicah iz takozvanog „Coniferina", tvari koje se nalaze u kambialnom soku omorikab, te njekih drugih coniferah.O ; Coniferin dobiva se u Ttirinžkoj, Vogezah, Schwarzwaldu, Auvergni i na drugih "mjestih tako, da se u vrieme kad drva obiluju sokom Cod polovice ´sVibnja do polovice srpnja) stabla prosjeku, kora te likovina (Bastschichte) od" strani, te sočne kambialne naslage sa staklovinom od periferije stabla odstruže, u posuđah sakupe, te sok iz dobivene kaše iztisne. Sok taj uzkuha se, pri čem se bjelančevina (Eiweis) sgruša, zatim procjedi te na ^l^—´^jio prvobitnog objema ukuha; nakon ^to je ohladio, izluči se iz soka Coniferin kao kristalični prašak, ´koj se na cjedilih sakupi, osuši te prodaje tvornicam za.vaniliu. U ovih se. pomoćju kalijevog bikromata, te sumporne kiseline oxydira, te time´pretvori u skupocienu onu aromatičku tvar „vaniliu". Ovaj umjetni iz coniferah načinjeni vanilij ^) skroz je identičan sa naravnim u mohunah vanilje ´sadržanim vaiiilinom, te predstavlja krasne iglaste nemanjaste ledce, vrlo ugodne -aromatičke duhe i teka. Akoprem je i umjetni vanilin jošte dosta visoko u ~ cieni^ to je ipak daleko jeftiniji od vanilje, te se uslied toga već mnogo rabi -na mjesto ove u slastičarnah, parfumerijah, kod fabrikacije čokolade, likera, ^ esencah, kognaca itd. U trgovini dolazi ili čist ili sa sladorom pomješan, te se može u vodi ili alkoholu lahko raztopiti, te u tom obliku upotrebiti. \„ Proizvadjanje sladora te alkohola iz drva.^) Iz soka sladornog j´avora (Zuckerachorn, Acer sacch.) koj u sjevernoj Ameriki velike šume sači´, njava, te u kojemu prilična množina sladora raztopljena nalazi, proizvadjaju se velike množine običnog sladora (Kohrzucker). Stabla se u proljeću navrtaju, "iztečeni sok sakupi, sa hješto vapnenog mljeka*) pomješa, te do gustoće sjrupa uzkuha. Iz sjrupa tog izluči se nakon njekog vremena slador u kristalih. Stablo /srefeje veličine daje na godinu do 2^2 kgr. sladora, a iz 50 kgr. soka dobije se l: kgn sladora. Godišnja produkcija tog javorovog sladora iznaša u sjevernoj : Ameriki do 16 milijuna kilogr., koj se ponajviše na mjestu i potroši. 1) Coniferin ((Azm-z Os + ^HzO) jest glycosid, te ga je god. 1861. Harti g našao u soku ariša (Larix eiiropaea); god. 1866. Kubelu pošlo za rukom u cistom ga stanju iso- liratl; a god- 1870. proueiše ga potanje Tiemann i Haarmann. ,´- 2-j Formula za vaniliu je Csm 0;j, te spada u skupinu aromatiekih aldehyda. . ´ F^) ,„Oester. Forstzeitung" B. 18. , .^ ") Vapneno mlieko je, voda yapneiuca u kojoj je porazdieljeno gašeno vapno, a dobije " ^e MjelaiijeBl vapna sa vodom, kao poput mlieka biela teku |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Ovo dobivanje sladora iz javorovog soka poznata je stvar, te je i svakomu način proizvedbe sladora iz tog soka jasan i labko razumljiv. Slador se u soku već gotov raztopljen nalazi, te se pošto je ovaj vapnom očišćen, samo kristalizacijom iz njeg izlučiti imade. Manje ali poznato će biti, da se iz svakog drva može načiniti doduše ne obični slador, kakvog ga rabimo za domaće svrhe, ali njeka druga vrst sladora, koja je običnome u svojstvih vrlo slična. To je takozvani „gro2doV slador" (Traubenzucker), onaj isti slador, koj se nalazi u soku groždja i sličnog sladkog voća raztopljen. A pošto se taj slador kao sve vrsti sladora dade alkoholnim vrienjem (Alkohol-Gaehrung) pretvoriti u alkohol, to je dakle mogućnost pružena iz drva proizvesti takodjer i alkohol. Ta je činjenica već dugo vremena poznata, ali istom u najnovije doba omogućio je golemi napredak tehnike praktičnu izvedbu tog kemičkog procesa, te se navlastito u Austro-Ugarskoj u najnovije doba mnogo nastoji o razvitku ove nove za šumarstvo, sjegurno velevažne industrije, a podignute su koliko je meni poznato dosad u Galiciji, te u sjevernoj Ugarskoj dvie ovakove tvornice za fabrikaciju šprita iz drva. Kemički proces, kojim se iz drva dobiva slador, a iz ovoga alkohol vrlo je jednostavan. Drvo se poglavito sastoji iz celluloze. Ta se celluloza dade kao svi drugi uglični hjdrati (škrob, tekline itd.) pretvoriti u grozdov slador, ako ju dulje vremena kubamo sa razredjenom solnom ili sumpornom kiselinom; celluloza, koja po sebi netopiva u vodi, raztopi se pošto je navedenim postupkom pretvorena u slador u dotičnoj tekućini. Kuhamo li dakle tanke treske ili pilovinu sa vođom, kojoj je pridodana potrebna množina solne ili sumporne kisehne, to se veći dio drva raztopi, te dobijemo slador sadržavajuću raztopinu, iz koje bi se mogao shidor na sličan način kao iz javorovog soka izlučiti. Nije mi poznato, dali se gdje iz ovako dobivene tekućine slador proizvadja. U dosada podignutih tvornicah preradjuje se ta tekućina na alkohol ^). U tu se svrhu začini sa kvascem (Hefe), te prepusti u shodnih pvostorijah alkoholnomu vrienju (GahruDg), koje se uplivom kvasca u tekućini razvije. Ovo alkoholno vrienje je onaj isti kemički proces kojeg opažamo u moštu, kada se on pretvara u vino; slador se kod vrienja pretvori u alkohol, koj ostaje u tekućini, te plinovitu ugljičnu kiselinu (Kohlensaure) koja izhlapi. Vrienjem pretvori se za 8—10 dana sladorna tekućina u žestoku alkoholnu, iz koje se alkohol može isto tako prekapljivanjem (destilacijom) u posebnih aparatih izlučiti u obliku šprita od 90 i više ^l<} alkohola, kao što se na pr. iz prevrielog šljivinog koma dobiva šljivovica, ili iz vina cognac. ,,. Tim je u kratko teoretično protumačen postupak fabrikacije alkohola iz drva, koj je kako prije spomenuh već davno poznat, nu kojeg praktična izvedba istom u najnovije doba omogućena. Trebalo je naime cielu izvedbu postupka, sjstem strojeva, uporabu radne sile itd. tako priudesiti, da vrieđnost proizvoda nadraašuje troškove fabrikacije, jer je naravski samo pod timi okolnostim oživo *) „Oesterr. landwirth. Woclaenblatt´´ 8, Jahrg. Nr. 6. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 40 <-- 40 --> PDF |
— .138--^ tvoren je ma kakvog tehničkog poduzeća moguće, Navlastito dobro rentirat će se takovo poduzeće, ako se može kao motor vodena sila upotrebiti, te ako se u blizini nalaze, ili sa tvornicom spoje pilane, koje potrebnu pilovinu proizvadjaju. Nu i u.protivnom slučaju ako se naime drvo za dotičnu tvornicu posebnimi strojevi istom mora u pilovinu pretvoriti, poduzeće je lukrativno. God. 1881. otvorena je u Solini u Galiciji po Adolfu Ponzu vitezu Engels. hofenu, tvornica špirita iz drva, uz posebni patent na postupak, te je pošlo za rukom iz 1 hvata bukovine do 15.000 litarnih postotakah (Literprocente) alkohola t. j . preko 166*6 lit. špirita od 90% proizvesti^). Bečki hvat bukovine u težini od 1600 kilogr, plaća tvornica u Solini po 4 for. 50 nove., a metrička centa pilovine dolazi na 37 novč, Vrlo žanimiva je slieđeća skrižaljka, koja nam pokazuje razmjer izmedju običnih za fabrikaciju špirita rabljenih surovina (kuruze, žitka, koruna) te drva, pogledom na množinu špirita, koja se može proizvesti: 1 metr. centa kuruze po 7 for. 50 nvč. daje 27 lit. špirita. 1 „ „ zitka „OJ, „ „ 27 „ j, ... I „ ,„ koruna „ 2 „ — „ „ 10 „ „ , . 1 „ „ drvne pilovine „ — „ 37 „ „ 9 ^,. n .´ Uzmemo li cienu špirita po 35 for. po hektolitar, to je vriednost špirita proizvedena iz 1 metričke cente kuruze i žitka 9 for. 45 nvč., kod koruna 3 for. 50 nvč., kod drva 3 for. 15 nvc. Po tom stoji vriednost surovine naprama vriednosti iz te surovine proizvedenog špirita, kod kuruze kao 1 : 1´26, kod žitka kao; 1-18, kod koruna kao 1: r75, a kod drva kao 1: 8*5. Dakle se može iz drva u vriednosti od 1 for. proizvesti špirita u vriednosti od 8 for. 50 kr. Ti brojevi jasno govore, te im netreba tumača. Spomenuti :je samo, da se probitak za mnogo umanjuje troškovi skojimi je skopčano uredjenje takovih tvornicah, te troškovi fabrikacije same. Uredjenje ovakove : tvornice stoji do dva i pol puta više nego li one tvornice koje špirit iz žitka, kuruze ili koruna proizvadjaju. Svakako je ali ta nova industrijalna grana vrlo lukrativna, te navlastito za onakove zemlje velike važnosti, gdje drvo u nizkoj cieni stoji : U našoj domovini mogla bi se ta industrija krasno razviti, kad bi u nas bilo u obće tehničkog poduzetničkog duha, te bi se mnoge šume mogle na taj način lasno unovčiti, a vrlo probitačno mogla bi se ona takođjer spojiti sa pravljenjem đugah, te željezničkih podloga, tako naime da se odpadci u obliku špirita unovče. 0) humski proizvodi, koji se neposredno u razne kemičko-tehničke svrhe upotrebljavaju. Dobivanje smola, triesla te pluta. Iz raznih četinjača dobiva se kako je obće poznato obična smola, te terpentin, iz kojih se opet razni 1) Litarni postotci jesu produkt postotakah alkohola u špiritu sa brojem litarah. Tako je 100 lit. čistog alkohola od 100% =:= 10.000 litarnih postotakah, a 15.000 litarnih postotaka bilo bi = 150 litara čistog alkohola. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 41 <-- 41 --> PDF |
~ 139 — drugi produkti kao terpentinovo ulje, žuta smola, burgundska smola (Pech), smola za pivare te kolofonij proizvađjaju. Pošto su te Stvari i onako više poznate, te s razloga da nam razpravica nepostaiie pređuga^ nepuštam se u pobliže razglabanje te grane šumarskog obrta. Napomenuti mi je samo, da i sve druge vrsti smolab kako se u trgovini nalaze, kao: benzoe, masti, copal, damar smola, guajak smola, tamjan, mirha, gumiguti itđ. protiću iz šuma tropičkih predjelab, a isto tako i kaučuk te gutaperka. Nadalje je poznato, da se kora mnogih vrstih šumskog drveća, kao hrasta, omorike, jele, ariša, bukve, vrbah, breza, jalše pa i divljeg kestena, zatim šiške, rabe kao materijal za strojenje kože. Isto tako su i sve iz dalekih predjelah importirane surovine za strojenje (Gerbematerialien), kao sumach, divi-divi, bablah, valone, babuške, katehu itd., šumski produkti tropičkih krajevah. U najnovije doba razvija se u Austrougarskoj nova velevažna industrija, koja iz treslovine sadržavajućih korš. pravi tanin, koj se za strojenje kože mnogo prikladnije dade upotriebiti nego li prenavedene surovine. Prošlog ljeta otvorena je u Ugarskoj na državnoj đomaeni Hradek, nedaleko željezničke postaje Lipto-Ujvar, prva na kontinentu tvornica za proizvadjanje tanina iz kore raznih četinjača (navlastito omorike); tvornica ova preradjuje svaki dan do 200 metr. centih, dakle do 20.000 kgr. kore za tanin. Postupak proizvađjanja je djelomice još tvornička tajna, nu sastoji se poglavito u tom, da se dobro samljevena kora u velikih kacah, koja su mješali (Rllssaparate) providjena, najprije vodom od 50^0 uz pripomoć pare, a konačno njekom lužijom (Lauge) ^), ekstrahira (izcrpi), te ovako dobivene tekućine koje skoro svu treslovinu (tanin) kore sadržaju, kod nizke temperature najprije u otvorenih kotlovih izparuju, a konačno u zatvorenom kotlu kod umanjenog zračnog tlaka ukuhaju do gustoće crno-surog syrupa, koj se kao gotov tanin u trgovinu dovaža´^). Napokon mi je jošte spomenuti dobivanje pluta (kork) iz kore njeke južno-europejske vrsti hrasta (Quercus suber), koja navlastito uspjeva u zemljah sredozemnoga mora, osobito u Algiru i Španijij gdje se pluto u veliko i proizvadja. Proizvadjanje salicina iz vrbine kore. U kori vrbe nalazi se glucosid „Sali cin´´ {Cis Hu O7) koj se iz te kore na mnogih mjestih u veliko vadi na taj način, da se kora sa vodom uz dodatak vapna izkuha, tekućina procjedi, uz pridodatak spođiuma do suha izpari, iz tog zaostatka salicin sa alkoholom izvadi, te iz alkoholne raztopine kristalizacijom izluči. Salicin t-aj rabi se kao surogat za kinin kao uztuk proti groznici. Dobivanje ulja iz bukvicah (Bucheloel). Iz bukvieah, (Buchecker) ploda bukve, dobiva se u njekih krajevih njeko mastno ulje, koje se stranom ^) Sastav te lužije je tvornieka tajna. 2) ^^Oesterr. Forstzeitung´^ I. 10. „Die Tanninfabrikation, em neuer Zweig der Forst ifidustrie Opsterreich-Ujigaras." ,, . ....,.---´ |
| ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 42 <-- 42 --> PDF |
..--^ ,140 ^ k^o ulje za za6in jestvinah, stranom kao gorivno ulje upotrebljava. Bukvice odlupe se u tu svrhu ponajprije od tvrde kore, te se ili u toplini ili u studeni iztisne iz njih tiskali ulje u njih sadržano. Od 100 kgr. bukvicah dobije se od 17—19 kgr. ulja. I time sam svršio taj dio razprave, kojoj bje namienjena zadaća, da u kratko i sistematično nacrtam sve grane šumarsko-kemicke industrije, te da u njekoj suvisloj cjelini pokažem skupnu sliku svih onih proizvoda koji se neposredno ili posredno iz šum^ proizvesti mogu. Malo ima za cielo Ijudih kojim je poznato, da se iz naših šumskih proizvoda, dobiva osim pepeljike ugljena, katrana, obične smole, terpentina, takodjer i kvasinovina (Essigsaure) stolni oeat, soli kvasinovine za bojadisanje tkaninah, zatim obiĆnoj vinovici šhčna drvna žesta (Holzalkohol), kreosot, smola za brođogradju, za čizmare, razsvietni plin, čadja, pisaći papir, njeka vrst pamuka, oxalna kiselina, aromatička sastojina vanilje (vaniliu), salicin, dapače i slador te alkohol (špirit) — a napokon takodjer tanin, te razna triesla, tvari kojimi se životinjska koža stroji t, j . trajnom, mekanom te uporabivom za razne svrhe učiniti može. Uzmemo li u obzir jošte i proizvode šuma tropičkih predjelž., to nam broj tih šumskih proizvoda postaje još znatno veći. Treba nam tu spomenuti škrob (Sago, Tapioka, Arvio-root) arabsku teklinu, razne masti (paomovo ulje, cocos ulje itd.), bihnski vosak, množinu raznih smolah, kaučuk, gutaperku? pluto, mastilarska drva (Farbholzer), kina-koru i kinin, strjchnin, kamfor, mirodije (cimet), mirisava drva itd. Sretne li naše´domovine, kad bi bar polovicu tih za život toli potrebnih tvarih brojila medju svoje exportne proizvode I Konačno mi je spomenuti, da se u najnovije doba u Ugarskoj, a i u Hrvatskoj radi o tom, da se u predjelih, koji sumarni obiluju, podignu tvornice za treslovinu (Tannin, Gubsaure) iz hrastovog drva. Za sada manjkaju mi žalibože jošte potanji podatci o tom predmetu, nu osvrnut ću se ipak nanj kojom drugom zgodom. Križevci, o uskrsu 1883. Ettingerov stroj za sjetvu žira, Kr. katastralni šumski nadzornik g. Josip Ettinger izumio je vele prak tičan stroj (pahcu) za sjetvu žira, kojega sliku u prilogu donašamo. Kako će čitatelji moći iz priležeće slike lasno razabrati, sastoji se spo menuto sijalo, ponajprije iz drvenog šuplog štapa a &, koji je 120 ctm. dug, i u promjeru i j = 5 cmt, veličina otvora cievi a = 2*5 cmt., na ovom je štapu pričvršćen željezni dio g f cl. Duljina f g = 2b cmt, c g = 11 cmt., c d =^ 7 cmt. šilj c f ^ S cmt. ^ Slika 2. pokazuje nam kako palica stajati ima, u onaj čas, kad se žir otvorom c cc i cievju u zemlju spušta. Uporaba pako je sliedeća; štap se uzme |