DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 34     <-- 34 -->        PDF

— 132 —


a ovo više nego-li granje. Svraćamo li drvo u retorti brzo do crvene žari, to
resultira malo kvasinovine, ali mnogo razsvietnog plina; svrućamo li ga pako vrlo.
lagano, to sadržaje destilat vrlo mnogo kvasinovine.


Po Petersu^) daje 100 djelova suhog drva 40´6—48-3 đjel. drvne
kvasine, koja 3—6o/o kvasinovine sadržaje, zatim 5 — 11 djel. katrana,
te 21—28*5 dj. ugljena . Kub. metar bukovine daje 20 klgr. kvasinovine,
100 klgr. ugljena, 3*5 klgr. žeste (Holzalkohol), te 30 klgr. katrana. Uzmemo
li cienu metra drva po 2 for., što je sjegurno samo u vrlo nepovoljnih odnošajih
moguće, to se još uviek od svakog metra drva dobiva do 2 for. čistog
dobitka, a to je zaista financijalni rezultat, o kojem se prije nije ni sanjalo.


Surova drvna kvasina, koja se u hladilih sgustne, jest crveno-smedja, bistra
vodenasta tekućina, kisela teka te duha po dimu. Ona sadržaje osim vode i
kvasinovine, takodjer malu množinu drvne žeste, acetona, kreosota, karbolne
kiseline i drugih sličnih tvarih. Jedan dio te tekućine upotrebljava
se za konserviranje mesa brzosušenje, (Schnellraucherung), a veći dio upotrebljava
se za pravljenje drvne žeste, raznih soli kvasinovine (Essigsaure Salze),
^atim za fabrikaciju čiste kvasinovine te stolnog octa.


Proizvadjanje katrana u katranicih (Theerschwelerei). U tvornicahzadrvnukvasinu,
za razsvietni plin iz drva, dobivaše katran kao nuzgredni
proizvod. U Kuskoj te Švedskoj pougljivaju godimice velike množine drva u
svrhu dobivanja katrana. U tu se svrhu rabe ugljevnici ("Meiler), koji su tako
udešeni, da se jedan dio hlapivih produktah suhe destilacije sgustne, te kao
katran na dnu ugljevnika (katranika) sabere, odkud se posebnimi kanali vodi
u spremišta. ^}


Za proizvadjanje katrana rabe se više crnogorice, jer više katrana davaju
nego li listnače. Po Stolzeu davaju crnogorice 13^l4<)/o, a listnače 9—lOo/o
vlastite težine katrana. Suhom destilacijom brezine kore dobiva se navlastito u
Ruskoj posebna vrst katrana (Birkentheer, Birkenol, Juchtenol), koja se za
mazanje poznate kože juhte rabi, te od kojeg i potiče ona karakteristična duha
iste. U novije doba pravi se ta vrst katrana i u Austriji te Njemačkoj.


Drvni katran je prema vrsti drva, iz koje je proizveden, različnih svojstva.
Onaj iz crnogoricah je poput sirupa, tamnosmedje boje, Ijepiv, sjajan te
osebujne empyremnatičke duhe; katran iz listnjača nije Ijepiv, više mastan,
gadne duhe te tamnosmedje boje; katran od breze je židak, laglji od vode,
sivkasto-modre boje, te pronicave duhe.´*)


Po svom kemičkom sastavu sastoji se katran dobiven iz drva kao i onaj iz kamenog
ugljevja iz raznih tekućinah te krutih aromatičkih ugljiko-vodika (Tolnol,
Xylol, Curaol, Naftalin, Parafin), zatim aromatičkih alkohola (karbolne kiseline
te kresota itd.) i drugih raznih sličnih, djelomice još neproučenih spojina.


^) Ebermayer: Phjsiolog. Ohemie, 292.


´)Knapp: LGbrbuch der chem. Technologie. 1 Band. 24^ Mussprat: Theorei und prakt
Ohemie. KerI u. Stohmann. S Auflg, B Bd. 932.
´) Fehliug: HaadwGrterbucii der Obemie. 1880, 3 Bd. 698,