DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1883 str. 37     <-- 37 -->        PDF

-^ 135 ™


u svrhu poljepšanja pokućtva namjesto rezbarija, za pravljenje podnožka,(Einlegesohlen)
u cipele, fiižnie itd.


Za 7570 jeftiniji, ah za mnogo lošiji od ove kemičkim naSinom proizvedene
celluloze, jest drvo vi na (Holzstoff), koja se mehaničkim putem pravi,
te u velikih množina za fabrikaciju lošijih vrsti papira rabi. U tu se svrhu
rabe samo mekana drva, kao: jablan, breza, hpa a takodjer i crnogorice. Kora
se odstrani, a drvo se posebnim od Voeltera a Weilbroiinu konstruiranim strojem
uz pripomoć vode brusi na kamenu. Tom se operacijom pretvori drvo u kašu,
koja se sastoji iz nepromjenjene drvene vlasti (Faser), koja osim celluloze još
i njeke strane tvari sadržaje. U Europi nalazi se od prilike 500 takovih tvornicah,
u kojih se godimice do 3 mihjuna centih đrvovine proizvede. Tiirt se
produktom ali, ni uz primjesu prnjah uemože dobar i trajan papir proizvesti.
Papir takav nepodnaša ni sunčano svietlo ni uphv zraka, on postane za kratko
vrieme prhak. Stoga se drvovina rabi samo za novinarski i kon(iept papir, za
tapete te slične proizvode, ah nikada za dobar pisaći ili tiskarski papir.


Drvovina te pilovina rabi se takodjer za pravljenje umjetnog drva,
koje se za fine stolarske radnje, za okvire, razne urese i shčne svrhe rabi.
Pomješa se naime sa razredjenom volovskom krvij te se kod 50—60** osuši.
Osušeni se prašak napuni u kalupe, te se hidrauličkim! tiskali u vrućini
silno stisne.


Proizvadjanje takozvanog šumskog pamuka (WaldwoIIe)
iz četinja h od bora . Kao što se celluloza.iz drva, tako se u najnovije doba
dobiva u Šlezkoj, Thtirinžkoj šumi, Švedskoj, te Holandezkoj njeki iz celluloze
sastojeći se proizvod iz zelenih četinjah 60—70 god, starih bora (P. n. sylv.),
koji se produkt pod imenom „Wa]dwolle" prodaje, te kao materijal za madrace,
vatu, pokrivače, divane i shčne svrhe rabi. Na zraku osušene četinje kuhaju
se u kacah dvostrukim dnom providjenih, vodenimi parami, a suvišna se para
vodi u hladila, gdje se sa parami sgustne njeka vrst terpentinovog ulja (Kiefernadeloel).
Voda, koja se iz kacah odciedi, izvadila je mnoge tvari iz četinjah;
ona se ukuha do suha, te dobiveni produkt pod imenom „Kiefernađelekstrakt"
u trgovinu donaša. Iz jedne cente četinja dobije se do 17* funte ekstrakta, te
70—80 gr. ulja, koje se kao sredstvo proti rheumi upotrebljava.


Ovako izkuhane četinje gajetu se uz neprestani pritok vode tako dugo,
dok se tvrda kora neodstrani, a zatim se uz pripomoć sode sa vodom dobro
operu, osuše, te u komade od 1 cente težine tiskah stisnu. Tvornica u Karisruhe
proizvadja godimice 1300 centih šumskog pamuka iz 4000 centih surovih četinja.
(„Zeitschrift f. Forst- u. Jagđ-Wesen« 8. Band 1876. 425. str.).. Jedna
centa prodaje se prema kvahteti za 50—130 maraka.


Proizvadjanje oxalne ili ceceljne kiseline iz drva. U Njemačkoj
proizvadja se u više kemickih tvornici uplivanjem raztaljenog jedkog
kalija (x4etzkali, Kalijev hyđroxid) na drvnu pilovinu, oxalna kiselina, koja se
u mastilarnah vune i svile, za pravljenje raznih bojah itd. upotrebljava. Od