DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1883 str. 29     <-- 29 -->        PDF

— 181 —


istoji iz raznih organičkih ili izgorivih i anorg. ili neizgorivih tvarih, te da


i samo prve uplivom prhnuća raztvaraju, te u humus pretvaraju, dočim anorg.


,ari više manje nepromjene ostaju. Osim toga treba jošte spomenuti da se


egetabilne tvari sastoje poglavito iz bezdušičnih spojeva, dočim su dušik sa


ržavajuće bjelančevite tvari ili proteinati samo u neznatnoj množini zastupani.


Lod raztvorbenih procesa prhnuća koje prouzrokuje životni proces pljesnih gli


ica, prenašaju ove kisik zraka na bezdušične tvari, koje se s ovirai spajaju te


e konačno u ugljičnu kiselinu i vodene pare pretvore, dočim se iz dušičnih


varih tvori amonijak, koj se uplivom kisika opet okisi na dušičnu kiselinu.


Začetak tih kemičkih procesa vidimo na tom što dotične veget. tvari poitanu
sve tamnije sure boje, te prhke. Uplivom zračnog kisika pretvara se jedan
itom ugljika za drugim u ugljičnu kiselinu (CO,^), a vodik se spaja šnjim te
;vori vodene pare {N^O), dočim se dušik većim djelom spoji sa vodikom raz:
varajuće se tvari to nastaje amonijak {NH^) ^ koj se sa ugljičnom kiselinom
jpet spoji u amonijev karbonat [ugljično kiseli amonij CO.j (NH,^)], jedan dio
iušika otidje osim toga kao takav u zrak. Pošto se ali ugljik težje sa kisikom
spaja nego li vodik, to kod humifikacije izlazi više vodika i kisika iz vegetab.
tvari, nego li ugljika, tim postaje ova uslied toga sve siromašnija na vodiku i
kisiku dočim se ugljik u njoj relativno umnoži.


Prispodobimo li postotni sadržaj suhog drva i humusa na ugljiku, vodiku
i kisiku,


drvo: 50"/o "gljika, 6"/o vodika, 44"/^ kisika,


humus: 60"/,, „ 4—57„ „ 30—347o
to vidimo i sbilja da se je u humusu ugljik relativno pomnožao; posljedica toga
relativnoga množenja ugljika jest, da se humus sve tamnije bojadiše, čim se
više raztvara.


Time što kod humutikacije vodik i kisik te jedan dio ugljika sve više iz
dotične organičke tvari izlaze, mienja se kemički sastav ove, te nastanu razni
novi org. spojevi koji humus sačinjavaju, nu i ovi se oxydacijoni sve dalje raztvaraju,
tako da se sve org. tvari humusa konačno pretvore u zadnje produkte
prhnuća: ugljičnu kiselinu, vodene pare i amonijak, dočim u tlu zaostaju jedino
anorg. ili animalne sastojine (pepeo).


Osim navedenih produktah, tvore se kod humifikacije org. tvarih, navlastito
dušik sadržavaj ućih, i dušična kiselina koja je kao hranivo za biline od
velike važnosti. Amonijak naime koj se kako već spomenusmo tvori kod raztvorbe
dušik sadržavajuće org. tvari, spaja se u gornjih rahlih vrstih tla sa
kisikom zraka, te se time pretvori u dušičnu kiselinu, dotično dušične kiseli
amonij, koja se sa podlogami u tlu se nalazećimi (kao vapnom, kalijem, magnesijom,
amonijakom) opet spoji u soli — (nitrate); ove primaju biline kao
hranivo korenjem u se te upotrebe njihov dušik za iznovično tvorenje bjelančevitih
tvarih (proteinata) koje su za njihov životni proces od najveće važnosti.


Ovu nitritikaciju (tvorenje nitratah) pospješuje vlaga te rahlost tla, višja
temperatura, te prisutnost podloga (vapna, kalija, magnesije). S toga se ljeti.