DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 26 — 0 točnosti proračunavanja drvne gromade šuma, kod upotrebljivanja načina procjene sa uzor-stabli pojedinih razreda drvne punoće*. 1. Uvod. Izmedju mnogih načina proračunavanja drvne gromade sastojiua, bez dvojbe je najlaglji i najbrži onaj način proračunavanja drvne gromade, pomoćju uzorstabala pojedinih razreda drvne punoće i visine. 0 točnosti ovoga razpravljat ćemo pako u sliedećem. Poznata je činjenica, da je odnošaj dendromeirije k geodeziji vrlo nepovoljan, u koliko bo dendrometrija kod svojih izmjera umjesto da iz posebnog u obćenitost zasiže, upravo obratno raditi mora. Geodetičar si na pr. može svaki, ma koji lik, razdieliv ga u trokute, izračunati; uz to moraju temeljni likovi u geodeziji stanovitim zahtjevom udovoljavati, tako da se na temelju njihovom dozvoljava i ista uporaba računa vjerojatnosti. Šumski mjernik pako nasuprot, primoran je već na temelju iztraživanja nekolicine stabala, zaključiti na odnošaje čitave sastojine stabala; a ipak uz to može samo približno valjane izraze upotrebljivati za pronadjenje onih veličina, koje potrebuje za svoja proračunavanja. Uporaba računa vjerojatnosti pako takoiljer nije pri osobitoj naravi organičkih tjelesa, u tolikoj mjeri moguća, kao što kod riešavanja geodetičkih problema. Kod prosudjivanja točnosti izmjera dendrometrijskih, nadalje, možemo se jedino služiti statistikom t. j . prispodobom zadobivenih već tim putem rezultata. U sliedećem saobćujemo posljedice takovog jednog iztraživanja trijuh smrekovih i trijuh borovih sastojina. Smrekove sastojine nalazeće se u Langebružkom šumskom državnom revieru kod Draždjana, 220—2.30 m. nad. morem, na podpuno ravnom položaju i diluvialnom pjesku; borove sastojine pako u Okrialerskom državno-šumskom revieru, takodjer na podpuno ravnom položaju i diluvialnom pjesku, 180—190 m. nad morem. Svaka od ovih šest pokusnih ploha imadjaše ploštinu od 0.20 Hkt. Ove sastojine bijahu uz to, kako se samo po sebi razumjeva, proredjene tako, da su samo takova stabla sadržavale, koja se samoj glavnoj sastojini pribrajati mogu. Izmjera uzor-stabala, od kojih bijaše za svaki razred najmanje po tri izabrano, izvela se tako, da se je deblo razdielilo u trupce od 1 m. duljine, dočim se kubični sadržaj granjevine pronašao xylometrički, a i izmjera ostalih stabala obavljala se istim načinom. Osim toga bje starost svijuh stabala ustanovljena, u koliko nije gnjiloća u podanku priečila izbrajanje godova, brojenjem istih. * Vidi Tharanđer Forstliohes Jabrbucli III. BaiuL 1. Ileft: Professor M. Kunze, Untersuehiiiigen iiber die Cienauigkeit welche bel Holzmasseiiaufiiahmen durch Klassenprobestamuie /u erreiclien ist. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 29 <-- 29 --> PDF |
27 — 2. Starost sastojina. Prorežemo li deblo okomito na glavnu os, opazit ćemo na prorezu kolobare, koji nam predstavljaju kako je poznato svakgodišnji prirast u debljinu. Hoćemo li dakle saznati starost kojeg debla, to trebamo ove kolobare jednostavno sbrojiti; jer koliko god koje stablo imade takovih kolobara, (koje inaće godovi nazivljemo) toliko godina je dotično drvo vegetiralo, dakle i prirašćivalo. Nu kod slabijih i podstojnih stabala neće biti ovo ustanovljenje starosti izbrojenjem godova točno, pošto znademo, da takova stabla često zaostaju u prirastu; i tako se može dogoditi, da se za koju sastojinu ne samo absolutno već i i relativno veća starost ustanovi, nego li joj u istinu pripada. Ovoj se je mani nastojalo predusresti uvedenjem t. z. poprečne starosti drvne gromade, koja se opet, kako je poznato, dobiva po obličku A = —^^ """ Z, + Z, -f ... z„ u kojem nam obličku M drvnu gromadu sastojine znači, a Z, -|- Z,2 4- Z„ poprečni prirast pojedinih razreda drvne punoće. Sliedeća skrižaljka I. pokazuje nam starost pokusnih ploha, uzetu kao srednju starost svijuh stabala, a zadobljenu iz uzor-stabala pojedinih razreda drvne punoće i uzor-stabala sastojine ujedno nam pako pokazuje i starost drvne gromade proračunane iz srednje starosti uzor-stabala, pripadajućih pojedinim razredom drvne gromade. Skrižaljka I. A. Smreka. 1 2 3 Starost razreda Starost razreda Starost razreda Razre d a 6 a 6 a 6 ! iz svijuli stabala iz uz. štab. p. r. d. p. iz svijuh stabala iz uz. štab. p. r. d. p. iz svijuh stabala iz uz. štab. p. r, d. p. godinah godinah godinah 1 2 53,3 53,4 54,0 61,8 95,3 95,e 99,4 100,5 98,6 98,7 99,8 98,2 3 53,8 54,0 100,1 98,8 98,0 98,3 4 54,0 54,0 96,2 91,0 98,7 97,3 5 54,0 54,3 95,9 97,8 100,7 97,3 53,8 63,6 96,7 97,5 99,0 98,2 d. starost uzor-stabla sa53,4 103,8 1(10 5 e. starost sastojine proraeimane na temelju uzorstabala p. r d. p. 53,8 — 96,7 — 978 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 30 <-- 30 --> PDF |
28 -~ B. Bor. 4 5 6 Starost razreda Starost razreda Starost razreda Razre d a 6 a 6 a & VI. svijuh stabala iz uz. štab. p. r. d. p. iz svijnh stabala iz uz. štab, p. r. d. p. iz svijnh stabala iz uz. štab. p. r. d. p. ´ godinali godinah godinah 1 73,3 74,8 87,8 87,0 95,2 96,0 2 74,4 73,8 87,4 86,8 95,9 94,0 3 74,0 74,3 86,9 85,0 96,4 101,8 4 74,1 78,3 87,0 87,3 94,9 93,0 5 75,8 74,7 89,6 89,0 95,5 93,7 74,2 75,2 87,6 87,6 95,6 95,7 đ. starost odgovarajuća uzor72,8 87,2 93,2 e. starost drvne gromade polagone uzor-stabala p. r. p. d, 75,4 87,3 95,1 Kezultati, dobiveni iz iztraživanja uzor-stabala pojedinih razreda drvne punoće gleđom na srednju im starost i starost drvne gromade, odgovaraju dakle posvema onoj srednjoj starosti, koja se dobiva brojenjem godova pojedinih stabala u sastojini. Hoćemo li dakle starost koje sastojine ustanoviti pomoćju uzor-stabala pojedinih razreda drvne punoće, to će nam obično dovoljno biti, ako ustanovimo pet razreda drvne punoće, nu za svaki od ovih razreda valja bar po tri uzor stabla uzeti. 3. Drvna gromada sastojine. U uvodu već spomenusmo, da se drvna gromada sastojine jednoga razreda drvne punoće, može proračunati takodjer na temelju drvne gromade jednoga ili više uzor-stabala. Promjeri tih uzor-stabala se pako nadju, da se sbroj temeljnica svijuh stabala jednoga razreda drvne punoće, brojem na toj površini se nalazećih stabala razdieli; a za tako dobiveni iznos kružne plohe onda odgovarajući promjer proračuna i t. d. Nu pošto se valjanost ovoga postupka neda točno dokazati, to ćemo za obrazloženje shedeće spomenuti: Označimo li sa m,, m,^ nij, drvne gromade u sastojini se nalazećih stabala, odgovarajuće promjere pako sa d,, c\....dj,\s, visinu stabalah sa A,, \ hj,\ to je najprije drvna gromada sastojine If = », -I- »2 m^ -f -f nj, nip Stavimo li nadalje da je umnožak visine sa promjerom izražen jednostavnom jednačbom p X´ |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 29 — te da su promjeri svijuh stabala neposredno nad zemljom uzeti, to je izraz za drvnu gromadu jednog stabla ^ nadalje M = n. »w, gdje nam w = w, n^ + .. . . -iip i t. d. to zadobivamo sliedeći izraz za promjer uzoi´-stabla drvne gromade 2 (r + 1) , 1/ 1 ( 2 (r 1) 2 (r 1) ) I nr´ ´^´ ^^^ + »»2^2 " + +n^,đA ... 1.) dočim za visinu /* istoga stabla, dobivamo izraz r 1 h = l\n,n/ + ´ + ....+n,,k/+´\...^.) Mjerimo li promjer u visini a nad zemljom, to nam izraz za /* iliti za jednačbu 2) ostaje nepromjenjen, nu u tom slučaju zadobijemo za 2 fr + 1) d. gdje nam d neovisi jedino od r već i od (/* i a) te se toga radi isti ni točno predstaviti nemože. Sliedeća slcrižaljka II. pokazuje nam, u kakovom odnošaju stoje promjeri proračunani po 3) jednačbi i prema onim proračunanim običnim načinom, i to toli za uzor-stabla pojedinih razreda drvne punoće, koli i za uzor-stabla čitave sastojine. Kod toga budi opaženo, da se veličina r proračunala na temelju pravih obličnih brojeva X pojedinih stabala, na temelju poznatog oblička: 1 -^ C^^^ Svedemo li jednačbe 1.) i 3.) od đ na r; a jednačbu 2.) od fe na r, to opazujemo, da velika promjena 1 i r prouzročuje samo veoma malenu od đ i h; te bi s toga, da u svakom slučaju zadobimo valjane rezultate, trebali samo iz skrižaljke obličnih brojeva uzeti srednje vriednosti, upotriebiv, ove jednačbe za proračunavanje vehčine d. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 32 <-- 32 --> PDF |
— 30 — Skrižaljka II. A. Smreka 1 2 Prom j er uzor- stabl a Promjer uzor-stabla Promjer uzor-stabla pojedinog razreda pojedinog razreda pojedinog razreda drvne punoće drvne punoće drvne punoće Razred a 6 a b a 6 po jednačbi obio. popo jednačbi obić. popo jedaaSbi obič. po-1 (3) stupkom (3) stupkom (3) stupkom centimetarah eentimetarali eentimetarali 1 15,8 15,7 16,7 16,6 15,8 35,5 2 19,4 19,4 19,9 19,9 18,6 18,6 3 22,0 22,0 23.0 23,0 20,9 20,9 4 24,8 24,8 26,0 26,9 24,0 23,9 5 29,6 29,5 31.1 30,8 29,7 29,4 c. promjer srednjeg uzor23,6 22,8 24,7 23,7 23,3 22.2 B. Bor. 4 5 6 Promjer uzor-stabla Promjer uzor-stabla Promjer uzor-stabla pojedinog razreda pojedinog razreda pojedinog razreda : drvne punoće drvne punoće drvne punoće i Razred a 6 a 6 a 6 po jednačbi obić. popo jednačbi obie. po-po jednačbi obio po (3) stupkom (3) stupkom (3) stupkom centimetarah centimetarah centimetarah 1 17,6 17,6 18,0 17,9 18,0 17,9 2 21,5 21,4 21,4 21,3 21,3 1 21,3 3 24,0 23,9 24,0 23,9 24,4 24,4 4 26,8 26,7 27,5 27,4 27,9 27,9 5 31,7 31,6 32,4 32,1 32,4 32,3 c. promjer srednjeg uzor25,3 24,7 25,6 25,0 25,8 25,2 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 33 <-- 33 --> PDF |
-Sl ove nam skrižaljke nadalje pokazuju, da su rezultati postignuti običnim postupkom proračunavanja uzor-stabala, pomoćju pet razreda drvne punoće, premda premaleni, ipak prilično točni; dočim su opet rezultati zadobljeni na temelju uzor stabala sastojine, takodjer običnim postupkom, prilično netočni. Iz toga se može nadalje već unapred zaključiti, da su rezultati, proračunavanja drvne gromade sastojina, pomoćju uzor stabala pojedinih razreda drvne punoće kao i oni zadobljeni čistom sječom, obzirom na iznos prilično jednaki; dočim se oni zadobljeni pomoćju uzor-stabala sastojina, znatno udaljuju od istinitosti. Skrižaljka III. prikazuje nam u postotcih pogrieške počinjene kod ovog načina preračunavanja drvne gromade. Isto tako možemo na temelju ovoga uztvrditi, da proračunavanje drvne gromade sastojina pomoćju uzor-stabala pojedinih razreda drvne punoće u svrhe procjenbene, skroz povoljne rezultate daje; te da se ova methoda može dobro vipotrebiti takodjer i za ista znanstvena iztraživanja. Nasuprot nevalja pako proračunavanje drvne gromade u svrhe ustanovljenja upliva, raznih gospodarskih činjenica na sastojinu, kao n. pr. stelarenja, raznih stupnjeva proredjivanja i t. d. ako je ovaj samo neznatan. Jer označuje li nam M, prijašnju, a M* sadanju drvnu gromadu, to je prirastni postotak u godina k-i n —1 "-= (^1 - ´) Počine li se kod preračunavanja drvne gromade M, i M;. pogrieške p M,-i M ff/, to se za prirastni postotak zadobije iznos 1; — i k — i ) H-:-] 100 h — i r+1 [p---^ 1«« ] Ako li se je na pr. u kojoj sastojini od 60—80 godine stelarilo, te je kod izmjere te sastojine u 60 godini počinjena pogrieška od + 4"/o a u 80 godini od 4<´/o; to bi bilo onda 1 0^ ^ P 80 — 60 = "sO - BO + 2Q Q Og (1*80 — 60 + 100^ To bi po tom pogriešnom proračunavanju drvne gromade bio prirastni postotak pronadjen za 0,4 prevelik. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 34 <-- 34 --> PDF |
32 - Skrižaljka III. A. Smreka. 1. 0 b 1 i lj 0 V i n a Deblo Stablo b b b a a a Razre po post. b-a po post. po post. n čistoj po čistoj ti^ioo po čistoj ^10 0 u štab. 100 u štab. u štab. a i´^ći sjeći sjeći a p. r. d. p. a p.r. d. p. p.r. d. p. Iviib. metara Ifub. metara kub. metara 1 5,3804 5,3721 ! -0,1.54 5.5751 5,5612 —0,204 6,6698 6,7704 +1,508; 2 8,8,515 9.1073 +2,890 9.0014 9,2632 +2.909 11,0011 11,3668 +3,325 1 3 12,1039 11,9786 —1,035 12,2464 12,1236 — 1.002 14,9044 14,5791 —2,183 4 15.9670 1 .8316 1 +2,283 16,0967 16,4579 +2.214 19,5108 19,8546 +1,762 1 5 22,7966 22,5369 -1,140 22,9260 22,6738 —1,100 27,8985 27,7698 —0,461 e. po sred. 65,0994 65,3265 +0,349 65,8466 66,0797 +0.356 79,9846 80,3407 +0,445 uzor-stabl. sastojine 67,1845 -13,203 67,9135 +3,140 81,5577 +5,717 2 1 5,7544 5,8076 +0,924 5,9039 5.9521 +0,817 6,6812 6,8570 +2,940 2 9,1116 8 9058 —2.248 9.2318 9,0322 —2,162 10,8117 10,3180 —4,566 12,6S86 12,4882 —1,.579 13,7956 12,6066 -1,477 11,9386 14,9196 +0,074 i ^ 4 16,2162 16,2000 -0,100 16,3214 16,3105 -0,067 19.2406 19,0764 - 0,8,53 5 23,1118 22,5369 +9,771 23,2195 25,4620 +9,658 27,5129 30,3884 +10,452 c. po sred. 66,8826 68,7718 + 2,825 67,4722 69,3634 +2,803 79,1650 81,5894 + 3 063 uzor. stabl. sastojine 69,1067 +3,325 69,6197 +3,183 82,0801 +3,682 3. 1 4,1116 5,0660 +6,404 4,9091 ! 5,2094 +6,117 5,9827 6,1540 +2,863 2 7,2824 7,6085 +4,478 7,4142 7,7307 +4,270 8,9821 9,6331 +7,248 3 10,3125 9,7737 —5,225 10,4293 9.9102 — 4.977 12,5823 11.8073 —6.159 4 14,1892 13,6681 -3,672 14,3065 13,7794 -3,684 17,5468 15,8401 —4.027 5 22,2000 23,7832 +7,131 22,3011 23,8745 +7,054 27,1382 29,6015 +9.077 e. po sred. 58,7463 59,8995 +1,965 59,3602 60,5042 +1,927 72,2321 73,0360 +2,497 uzor- štab. sastojine 61,7368 +5,092 62,2629 +5,092 16,8281 +6,368 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 35 <-- 35 --> PDF |
— 33 — B. Bor. 4. Obllkovina Deblo Stablo b b b a a Razred po post. po post. b—a po post. po čistoj uz štab. b —a 100 po čistoj uz. štab. 100 po čistoj uz. štab. ;ioo sjeći sjeći sjeći p.l .d.p. p.r. d.p. p. r. đ. p. liub. metara kub. metara kub. metara 6,9776 6,8646 —1,621 7,1861 7,0661 -1,684 7,8131 7,6450 —2,152 11,4590 10,8277 —5,509 11,5942 10,9441 -6,607 12,6694 12,0332 —5,021 14,5737 15,0683 -1-3,393 14,6943 16,1896 -f3,369 16,0478 16,6014 -1-3,450 18,5372 17,6232 —4,876 18,6557 17,7439 -4,887 20,6693 19,7659 —4,324 26,2806 25,2067 —4,086 26,4016 25.3347 —4,040 29,5662 28,5941 —5,288 0. po sred. 77,8280 76,5904 —2.876 78,5310 77,2773 -2,871 86.7568 86,6396 —2,439 uzor atabl. sastojine 72,2676 —7,145 72,0144 -7,163 79,2998 —8,694 5. 1 6,5643 7,0426 -1-7,449 6,7122 7,1676 -f-6,626 7,2976 7,8071 -f-6,983 2 10,1418 11,0054 -f8,516 10,2995 11.1260 -^8,014 11,8640 12,6062 -1-10,060 3 12,98.36 12,7260 —1,984 13,0760 1-2,8404 —1,794 14,5236 14,6762 -hl,052 4 17,2576 17,1538 -0.601 17,3614 17,2561 —0,565 19,6341 19,0770 —2,340 5 24,7061 24,9072 -1-0,814 24,7854 24,9847 -f0,804 28,3027 28,1910 —0,394 0. po sred. 71,6433 72,8350 -1-1,663 72,2336 73,3728 -1-1,677 81,0219 82,2576 -^1,625 uzor štab. sastojine — 68,4052 -4,520 — 69,1878 —4,217 — 77,2846 —4,613 6. 1 7,2017 6,8985 —4,210 7,4411 7,1391 —4,059 8,0934 7,5457 —6,769 2 11,2971 12,0965 +7,076 11,4626 12,2270 +6,668 12,6771 13,6828 +7,144 3 16,2710 15.6037 +2,179 15,4399 16,7313 +1.888 17,2096 17,8861 +3,926 4 20,2033 21,3077 +6,467 20,3294 21,3632 +6,085 23,1706 26,5807 +10,402 5 27,8739 29,7292 +6,656 27,9980 27,9980 +6,616 31,4297 34,0282 + 8,268 0. po sred. 81,8470 86,6356 4-4,629 82,6710 86,2830 +4,369 92,6802 98,6225 +6,626 uzor štab. sastojine — 80,7758 —1,309 — 81,5017 —1,414 — 92,2969 +0,373 3 . |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 36 <-- 36 --> PDF |
— 34 S križaljka IV. A. Smreka. 1 1 2 1 3 Srednja visina proraeunana iz duljine Razre d a svijuli štab. po jednaebi (2) 6 uzor štab. p, r. d. p. a svijah štab. po jednačbi (2) 6 uzor štab. p. r. d. p. a svijuh štab. po jednačbi (2) 6 uzor štab. p. r. d. p. metara metara metara 1 18,10 18,18 19,89 19,80 17,33 17,92 2 19.()9 19,62 21,62 22,01 19,04 18,73 3 20,81 20,4(! 22,95 23,15 20,67 20,38 4 21,60 21,90 24,06 24,76 22,06 21,33 5 22,55 22.42 24,99 25,00 23,19 23,87 20,64 20,52 22.78 22.94 20,57 20,45 Srednja duljina srednjeg uzor-stabla sastojine--20,96 23,47 21,08 B. BOI Razre d 4 5 6 1 20,06 20,96 18,93 19,34 19 54 19,22 2 21,28 20,86 20,17 20,55 20,51 20,63 3 21,85 22,10 20,47 20,61 20,67 20,35 4 22,32 22,36 21,46 21,60 21,62 21,81 5 23,07 23,27 21,07 21,95 22,07 22.15 21,75 21,91 20,63 20,79 20,90 20,83 Srednja duljina srednjeg uzor-stabla sastojine 21,96 20,55 20,90 Da se sastojine koje su služile za iztraživanja, još bolje karakteriziraju, poredani su svi brojevi tabelarno u sliedećih skrižaljka V, i VI. i to takodjer i oni brojevi, koji nisu sadržani u prijašnjih skrižaljka. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 37 <-- 37 --> PDF |
— 35 — Skrižaljka V. A. Smreka. o 1. 2 3 S ^ 2 § Srednja viSrednja viSrednja vi-j sina sina sina \ (li P Ia 2 TO Broj stabala metara Broj stabala metera Broj stabala metara CL, rt 12 _ — 13 3 16,27 — — 3 16,63 14 4 16,76 2 18,37 4 16,27 16 3 17,89 4 18,78 6 16,99 16 11 18,40 6 18,99 7 17,83 17 10 18,86 6 20,38 9 18,24 18 6 19,18 10 21,06 12 18,48 19 12 19,51 4 21,05 13 19,37 20 8 10,77 15 21,78 11 20,53 21 12 20,60 6 21,78 14 20,58 22 17 20.78 9 22,56 7 21,18 23 9 21,07 6 23.20 6 21,07 24 13 21,64 12 23,26 13 22,08 25 8 21,56 7 23,53 6 23,41 26 8 21,71 8 24,21 8 20,94 1 27 7 21,72 11 24,51 5 23,08 28 8 22,64 4 24,10 4 22,45 1 29 6 22.32 4 24,18 1 22,60 1 30 2 22,90 4 25,28 3 24,02 31 2 22,60 Oti 25,35 2 25,16 32 7 23,09 4 25,42 1 — 33 — — — — -— 34 — — 2 25,85 2 24,53 35 1 23,65 2 25,84 1 24,34 ! 36 — — 1 24,89 — — 37 — — — — 2 26,44 38 — — — — 39 — . — —. — — 40 — — — — — 41 42 — 1 — — — |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 38 <-- 38 --> PDF |
— 36 B. Bor. 5. li s a Broj stabala Srednjasina viBroj stabala Srednjasina viBroj stabala Srednjasina vi0^ metara metara metara 12 17,80 13 1 18,87 1 16,05 14 2 17,80 1 17,17 2 17,22 15 1 17,27 1 19,13 16 3 19,64 1 19,80 17 8 20,17 5 18,25 5 19,15 18 10 20,08 13 19,03 11 19,27 19 6 20,65 6 19,78 10 20,42 20 11 20,93 7 19,33 11 19,96 21 6 21,33 12 20,24 13 20,37 22 12 21,38 19 20,34 13 20,95 23 18 21,57 8 20,81 8 20,47 24 11 22,01 4 20,60 12 21,06 25 12 22,07 II 20,10 16 20,40 26 14 22,11 8 2121 6 21,38 27 4 22,68 9 21,03 10 21,26 28 7 22,49 10 21,96 8 21.84 29 8 22,69 8 21,47 6 21,93 30 9 22,53 5 21,56 14 21,82 31 5 22.90 7 22,03 3 22.12 32 5 23,01 4 22,22 5 22,15 33 2 23,33 3 23,37 9 22,11 34 3 23,73 21,44 4 22,23 35 1 25,16 3 22,10 36 1 23,97 22,77 37 38 22,60 22,76 39 22,00 40 41 42 23,30 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 39 <-- 39 --> PDF |
- 37 Skrižaljka VI. A. Smreka. ´ 1. 2. 3. r-. <^ 0^ - * 1 r--O t-, jr>´3 ´3 rr; i3 .^ o3 SA´B. > >o o r r r |l´ PQi5 (S^* t/3 ta L L1^ tji OJ Vi ^ 1. 31 0,603 0,5065 1,089 26 0.563 0,5195 1,029 28 0,531 0,5206 1,026 2. 31 0,917 .5066 1,092 26 0,808 5174 1,039 28 0,760 5084 1,080 3. 31 1,179 5053 1,094 26 1,078 5101 1,071 28 0,968 5241 1,010 4. 32 1,546 4954 1,140 26 1,374 5037 1,100 28 1,261 5160 1,045 5. 32 2,184 4856 1,191 26 1.932 4933 1,160 28 1,906 6048 1,095 157 6,429 0,4996 1,120 130 5,766 0,6088 1,077 140 5.416 0,5148 1,060 Ei. B 0 r. 4. 6. 5, 1. 32 0,773 0,3935 1,785 30 0,764 0,4114 1,645 35 0,883 0,4063 1,667 2. 32 1,156 4204 1,581 30 1,074 4277 1,529 36 1,247 4252 1,546 3. 32 1,431 4161 1,610 30 1,349 4246 1,550 35 1,630 4328 1,495 4. 32 1,785 4335 1,490 29 1,714 4427 1,431 34 2,080 4377 1,463 5. 32 2,505 4226 ],.564 29 2,346 4456 1,413 34 2,794 4404 1,446 KiO 7,651 0,4172 1,602 148 7,236 0,4302 1.512 173 8,634 0,4284 1,524 4. Poprečna visina sastojina. Buduć da poprečnu visinu sastojine već dovoljno razložismo razvijajuć jednačbu 2); to nam još samo preostaje iztražiti, da li se poprečni brojevi dobiveni iz uzor-stabala pojedinih razreda drvne punoće, slažu sa pravom srednjom visinom, te da li se u praktične svrhe na pr. za boniiaciju, prvi sa drugimi zamjenit mogu Spomenute stavke skrižaljke IV. pokazuju, da je to u istinu moguće. |