DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1884 str. 29 <-- 29 --> PDF |
27 — 2. Starost sastojina. Prorežemo li deblo okomito na glavnu os, opazit ćemo na prorezu kolobare, koji nam predstavljaju kako je poznato svakgodišnji prirast u debljinu. Hoćemo li dakle saznati starost kojeg debla, to trebamo ove kolobare jednostavno sbrojiti; jer koliko god koje stablo imade takovih kolobara, (koje inaće godovi nazivljemo) toliko godina je dotično drvo vegetiralo, dakle i prirašćivalo. Nu kod slabijih i podstojnih stabala neće biti ovo ustanovljenje starosti izbrojenjem godova točno, pošto znademo, da takova stabla često zaostaju u prirastu; i tako se može dogoditi, da se za koju sastojinu ne samo absolutno već i i relativno veća starost ustanovi, nego li joj u istinu pripada. Ovoj se je mani nastojalo predusresti uvedenjem t. z. poprečne starosti drvne gromade, koja se opet, kako je poznato, dobiva po obličku A = —^^ """ Z, + Z, -f ... z„ u kojem nam obličku M drvnu gromadu sastojine znači, a Z, -|- Z,2 4- Z„ poprečni prirast pojedinih razreda drvne punoće. Sliedeća skrižaljka I. pokazuje nam starost pokusnih ploha, uzetu kao srednju starost svijuh stabala, a zadobljenu iz uzor-stabala pojedinih razreda drvne punoće i uzor-stabala sastojine ujedno nam pako pokazuje i starost drvne gromade proračunane iz srednje starosti uzor-stabala, pripadajućih pojedinim razredom drvne gromade. Skrižaljka I. A. Smreka. 1 2 3 Starost razreda Starost razreda Starost razreda Razre d a 6 a 6 a 6 ! iz svijuli stabala iz uz. štab. p. r. d. p. iz svijuh stabala iz uz. štab. p. r. d. p. iz svijuh stabala iz uz. štab. p. r, d. p. godinah godinah godinah 1 2 53,3 53,4 54,0 61,8 95,3 95,e 99,4 100,5 98,6 98,7 99,8 98,2 3 53,8 54,0 100,1 98,8 98,0 98,3 4 54,0 54,0 96,2 91,0 98,7 97,3 5 54,0 54,3 95,9 97,8 100,7 97,3 53,8 63,6 96,7 97,5 99,0 98,2 d. starost uzor-stabla sa53,4 103,8 1(10 5 e. starost sastojine proraeimane na temelju uzorstabala p. r d. p. 53,8 — 96,7 — 978 |