DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1884 str. 36 <-- 36 --> PDF |
— 204 — onaj, koji samovoljno od strane vlasti postavljene znake i belege kvarimrlja, ili granitne znake uništava. Članak 124. Lovci, koji bi u državnim šumama protivno točki 1, § 379. kaznenog zakona, zabranjenu divljač lovili, kaznit će se sa 60—150 dinara, a pored toga imaju za svaku ubijenu divljač da plate naknadu štete, koju ministar narodne privrede pravilima za lov odredio bude. Članak 125. Sobstvenici stoke, koja se nadje izvan puteva ođredjenih za progon stoke ili izvan mesta ođredjenih za popašu i žiropaću, kaznit će se poreci naknade štete, i to: Za jednu kozu, kravu ili vola 1 dinar. Za jednog konja 80 para. Za jedno svinjče starije od 6 mjeseci 60 para. Za jednu ovcu, jagnje ili tele 50 para. Za pernatu živinu u obće, od komada po 20 para. No ako se stoka nadje u podmladcima mladjim od 10 godina, ili u me stima, koja su u podmladu stavljena i beljegovana obeležena (čl. 64.) kazna će se svagda udvojiti. Članak 126. Prestuplenja po ovome zakonu učinjena, zastarevaju za tri godine, a izstup^ jenja za jednu godinu dana. U ostalom u pogledu zastarenja, važe naredjenja § 396. i 397. krivičnog zakona. Članak 127. Pravila i uputstva za izvršenje ovoga zakona propisat će ministar narodne privrede i ista kraljevim ukazom obznaniti. Članak 128. Zakon ovaj stupa u život od dana, kad ga kralj podpiše, i tada prestaju važiti: Šumska uredba od 4. Aprila 1864. g. (Zbornik 14. str. 59.). Zakon od 9. Oktobra 1872. g. (Zbornik 25. str. 1.). Zakon od 18. Januara 1879. g. (Zbornik 34., str. 128-)- Ukaz od 9. Oktobra 1839. g. (Zbornik 1., str. 127.). Rešenje od meseca Marta 1858. g. (Zbornik U., str. 52.). Uredba od 29. Marta 1857. g. (Zbornik 10., str. 26.).* Opazk a uredništva . Nepoznavajući potanje šumarsko-gospodarstvene, ob^e narodno - gospodarstvene, kao ni agrarno zakonarske ođnošaje kraljevine Srbije, nismo naravno ni u stanju, da netom spomenuti nacrt šumskog zakona podvrgnemo stručnoj kritici, u onoj mjeri, kako to sama važnost predmeta zahtieva, nu već i samo razglabanje osnove te, omogućuje nam zaključiti, da će se šumarstvo srbsko, na temelju tuj označenom moći liepo razvijati, samo ako se provedba zakonskih ustanova bude povjerila doraslim rukam, te budu li se i svi odnosno faktori i držali istih, svakako pako učinit će se time temelj, na kome se bude uspješno dalje raditi moglo, i s toga stanovišta radostno bilježimo, taj najnoviji korak na polju šumarsko-zakononodavnog na pređk« u posestrimi kraljevini |