DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1884 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 255 ~ Občinski šumar marljiv i sviestan u službi, hoteći izpunjavati §§. 38. i 39, rečene naredbe, propisane mu dužnosti, (uz današnje šumsko - gospodarske odnošaje urbarno občinskih šuma i ogromnog podčinjenog mu područja), sjegurno će u tom radu nalaziti tolikog i tako raznoliko poslovanje, da mu neće doteći vremena inakim radnjam, ponajmanje pako onakovim, kakove no mu se danas na račun naslova „kotarski" prečesto dodieljuju. A baš zaotojersu nam sve te okolnosti poznate, te što znamo, da se jedino od te rieći „kotarski" izvadjaju konsequencije, koje ne mogu imati druge svrhe, van da i onako jur dosta poremećene odnošaje urbarsko-občinske šumarske uprave, još i večraa pomute, uzesmo tuj zgodu spomenuto razpraviti. Občinski su šumari nuždni, oni su nadalje i naravna konseguencija postojeće občinske autonomije u našoj domovini, a baš zato im treba osjegurati obstanak i bit, toli u materijalnom, koli u moralnom pogledu, treba li pako van tib občinskih šamara zemlji osim jur u tu svrhu namještenih sedam t. z. kr. žup. nadšumara, još i drugih političkih (kotarskih, podžupanijskih) šumarskih vještaka, a ono neka se takovi i namjeste, nu ne na trošak pojedinaca (obćina) već na trošak zemlje. Dokle pako obćinc same svoje šumare plaćati imadu, dotle ih ovi imadu takodjer i izključivo služiti. Ponajmanje pako dužne su obćine plaćati njekakve t, z. kotarske šumare, koji u istinu kod njekih podžupanija jedino zaostatke stanovitih organa rešavati imadu. Toliko na uvaženje onim, koji bi radi jedno — na najveći uštrb dragog. —ć. Nov zakon o neposrednom porezu u kr. Srbiji i poljska privreda.^ Po jednom starom zakonu o porezu, koji je izdan od 2. Oktobra 1864. u Srbiji je sve do sada postojao razrez danka po „imovnom stanju." To imovno stanje ocenjivali su opštinski odbori, koji su ujedno sve gradjanstvo što pripada dotičnoj opštini, podelili u klase po imućnosti. Država je tražila od opštine na svaku „poresku glavu´* polugodišnje po 15—16 dinara; i ova osnovna stopa danka zvala se: glavnica. Svi gradjani, koji su po oceni odborskoj po imućnosti dolazili u sredini, plaćali su ovu glavnicu; oni pak, koji su se računali medju imućnije, bogatije, plaćali su porez „nad glavnicom" , a oni, koji su se računali medju siromašnije, plaćali su „izpod glavnice." Glavnica sačinjavala je za sebe samo jednu klasu; a one druge dve podele delile su se na više kias´^, po kojima je plaćanje srazmerno sve više ili sve manje od glavnice bilo, tako da su dakle imućniji obterećivani i onim manjkom, koji sirotinje do glavnice nisu mogli da plaćaju. No ipak bilo je i ograničenja, do koje stope mogu se bogataši porezom obteretiti. Tako u Beogradu, gde ima polumilionara i milionara, nije se mogao gradjanin obteretiti većim godišnjim dankom (ma * Opazka »ireduičtvM. Ovaj članak priraismo od vrlo štovanog prijatelja družtva u Beogradu, a iznimno pridi-žasino i prvotni pravopis. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1884 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 256 — ximum) od 303.12 din.! A po selima bilo je opet poreskih glava, koje sn plaćale državi danka po 8 din. godišnje! Već po odavna je u žurnalistici pa i u Narodnoj skupštini podizan gias protivu ovog koliko nepravičnog, toliko nesavremenog sistema poreza. Nepravičnost bila je poglavito u tome, što su imućni gradjani maximumom plaćanja zaštićeni i što je u obšte razrezivanje išlo vrlo površno i od oka, te je mnogima iisled toga učinjena nepravda, a drugi su opet manje obterećivani no što bi trebalo po njihovom imovnom stanju. Nesavremen bio je s toga, što su državni razhođi naglo rasli, dok uvećavanje prihoda od poreza išlo je vrlo sporo, sa uvećanjem naselja, te je država za bilansovanje budgeta pribegavala različnim posrednim porezima, koji se opet u narodu vrlo nepovoljno primaju. Vodeći 0 svemu ovom računa, današnja vlada kraljevine pregla je bila da pitanje o neposrednom porezu, koje je najvećma interessovalo svu zemlju i sve političke partije, uzme u rešenje. Projekt novog zakona o neposrednom porezu bio je jedan od najvažnijih predmeta rada ovogodišnje sesije narodne skupštine, koja je nastojala bila da nov sistem poreza odgovori i boljoj pravici i suvremenim državnim potrebama, a i da bude u suglasu sa privrednom snagom narodnom. Predjašnji sistem u osnovi je izmenjen; i u mesto jednog poreza „na glavu", po novom „zakonu o neposrednom porezu", plaćat ce se pet vrsti poreza, i to: na zem 1 jište, na zgrade, na prinos od kapita 1 a, na prih od od rada i na ličnost. Zakon ovaj poćet će da važi od iduće računske godine (1. Novem. po st. k.), a donde iraaće naročite komisije da izvrše popis (bonitiranje) imanja u ljudstva. Specialno za poljsku privredu i šumarstvo ovaj zakon sadržava ove odredbe: Zemljišta, na koja se plaća porez po ovom zakonu dele se u pet redova (razreda): a) u prvi red dolaze zemljišta po varošima (gradovima) i varošicama (tržištima); pa onda bašte i baštovandžinice (povrtnjaci), i na ova zemljišta ima se plaćati na godinu 8 dinara od hektara; . b) u drugi red spadaju sva ona zemljišta, na kojima se seje ili se može uspehom sejati kukuruz i ozimo žito, ili se gaji vinograd, bez obzira da li su i čime ove zemlje zasejane ili zasadjene ili ne, i za njih ima se plaćati na godinu 4 dinara od hekt.; -c) u treći red dolaze sva zemljišta, na kojima se seje ili može da seje kukuruz i jara žita. Zemljišta ovog reda postoje na visinama, stranama, bregovima i podnožjama planinskim, i na njih ima se plaćati po 3 din. od hekt.; d) u četvrti red dolaze sva zemljišta, na kojima se seju samo jare strmnine, pa i od ovih pšenica sa nesigurnošću, i na njih ima se platiti godišnje po 2 din. od hekt.; e) u peti red dolaze sva ostala zemljišta, i na njih ima se plaćati godišnje po 1 din. od hekt. Zemljišta pod ŠHmoiu dolaze u onaj red, u koji dolaze zemljišta na kojima su one rasle i postoje; a ima se plaćati na godinu u hektar: |
| ŠUMARSKI LIST 5/1884 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 257 — na zemljište drugog reda po 3 din. j, „ ti y^\.Aj^ „ „ ^ „ na zemljište četvrtog reda po 1 din. „ „ , petog „ . „ 0´60 ,, No na absolutno šumska zemljišta, ako se održavaju pod šumom ne plaća se ništa. Utiine i javni ispusti dele se a četiri vrste; i na njih se ima plaćati u ime poreza na godinu i hetar: po 2 din. na one, koji su na zemljištima drugog reda; po 1´50 din. na one, koji su na zemljištima trećega reda; po 1 din. na one, koji su na zemljištima četvrtog reda, i po 0´50 din. na one, koji su na zemljištima petog reda. Ovaj porez plaćat će opštine, pa će ga one razporedjivati i naplaćivati od onih, koji stoku na opštinskim utrinama i ispustima pasu i to prema broju 1 vrsti stoke. Delovi od hektara, ako sn manji od ara ne uzimaju se pri obterećivanju a oni što su ar ili veći od toga, obterecivat će se po srazmerici veličine, A od plaćanja poreza oslobodjena su sa svim zemljišta: državna, osim onih, koja privatni bez naknade upotrebljuju za ispašu stoke; dalje, — urvine, potoci, putovi i reke, neupotrebljive baruštine, nepristupni i ni za što neupotrebljivi krševi; zemljišta doseljenika iz inostranstva za prve dve godine i dr. Jedna vrlo značajna odredba ovog zakona jeste i ta, da je ministar financije ovlašćen, da može ^zemljišta, sa kojih su usevi stradali od elementarnih nepogoda spustiti za onu godinu u prvu nižu poresku klasu, a zemljišta poslednje klase osloboditi do polovine poreza. Poljoprivredne zgrade, ako se ne izdaju pod kiriju, oslobodjene su od svakog poreza. Isto tako i sušnice za voće, a imeno šljive. Na posletku zakonodavac nije predvideo da i seoskim zadrugama, tim najčvršćim čuvarima narodnosti i odgojivačima vrlina narodnih pod Turcima, toj osnovici narodnog privrednog stanja u ona doba, da takodje neke povlastice, te da bi se zadržale od raspadanja, jer je za ekonomno stanje naŠe za poljoprivredni napredak naš i danas zadruga preko potrebna. Ta povlastica stavljena je kod „poreza na ličnost"; a na ime, u čL 60. zakona stoji odredba, da ngde je imanje zadružno, pa s toga plaćanje neposrednih poreza pada samo na starešine zadruge, tu će lični porez plaćati članovi zadruge u pola onoliko, koliko dolazi na starešinu da plaća u ime ovog poreza." Sad je prvo na redu, da se popis izvrši. No kako zemljišta u Srbiji nisu katastrirana, to će bonitiranje ići poteže i izvesno je da se zamislena pravica ne može u prvi mah da postigne. Svakojako biće opet bolje no dojako. Referisao — P. T. T. |