DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1884 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 307 -^ se priredjivao ručak. Nakon dobre ure povrati se beritener sa lugari, te mi prijaviše da su dozuacenje gradje svršili. Založivši ini do volje, vratismo se })od većei u selo na konak, gdje nas naravno i opet kod lu-ara čekaše gostba. I tako ja sretno obavim taj prvi dan mojeg praktičnog šumarskog rada u Krajini, Sutra dan nastavio sam taj posao u drugom reviru i t d. dok se nakon obavita posla nevratih kući, da dojavim pukovniku, da sam nalog izvršio, podjedno ipak prijavih ćitav taj, meni se vrlo čudnovatim čineći postupak raznih oblaslili, šumarskom ravnateljstvu, na što me medjutim moj predstojnik umiri izjavom, da je i on morao popustiti, jer da bi inaće došao bio profosu, a i zločesta konduita mu nebi bila uzmanjkala. Videć pako kakovo li je to osinje gnjezdo, kanio sam se i ja brzo svakog dalnjeg bezplodnog zanovetanja. . II. . Nije prošlo dugo, a eto me i opet odpraviše, da doznačim sječinu i gradju, ali mi tom sgodom pridieliše i jednog častnika od kumpanije. Dan prije doznake, obradova me lugar, priposlaujem svojih kola, pocem me resio ne male neprilike, jer niti imah još konja, ni novaca za kola. Dovezav se u šumu, nadjem jur tamo spomenutog častnika, lugarsko osoblje, kao i ovlaštenike. Dočim bi častnik prozivao ovlaštenike, obavljao sara ja doznaku. Tako radismo dobar sat, kad se beritener i feldbaba do nas postaviše, i>^javom, da ovako postupajuć nebudemo nigda gotovi, te da s toga njima prepustimo obavlanje doznake, a oni da će već učiniti kako pravo, a mi da idemo do vatre počivati. Častnik rado ifcivoli, i tako se uii odputimo do obližnjeg stana. Odmarajuć se, pane mi na um, da j)odjem natrag na sječinu, da vidim kako beritener i feldbaba doziuićuju drva. [)ošav krirance na lice mjesta,´ imam šta viditi, nedieli se taj po [)otrebi, već po milosti, mitu i obećivanju. Videć, to vratim se natrag (lo častnika da mu. saobćim taj postupak, na što mi on mirno odvrati, da feldbaba već znade što radi. Malo zatim \´rate se graničari, beritener i feldbaba, postavivši se pred častnikom u red, prijavi feldbaba da je doznaka obavljena. Častnik upita graničare, jesu ii gradjonj namireni, što s\i potvrdiše. Gemu se ne malo začudih, zuajuć ipak, da u istinu jedva polovica prisutnih podmirena i stoga "upitam lieritenera da mi odgoneta tu zagonetku, na, što mi primjeti, da bi se koji graničar pritazio proti feldbabi, da bi ga ovaj sigurno x>rvom zgodom s[)ravio u buturuicu i s toga, dn se svaki boji protusloviti mu. Tako se dakle u ono blaženo doba, postupaše kod doznačivanja gradje, dočim se ogrlevno drvo u obće nije odkazivalo, te je graničarom prosto bilo kroz čitavu godinu u šumi ku])iti ležeće odpadke, kojih je bilo svikud u obilju jer se s obaranjem bome štedilo nije. Uza sve to, da postojahu stroge naredbe, da se tako dugo ueima stojeće drvo odkazivati, dok imade dovoljno ležeceg, al se toga nedržahu kod kumpanije. Za da uetrebaju klade, koje bijahu uješto težje za izraditi, sa sje |