DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1885 str. 9 <-- 9 --> PDF |
— 61 — Kod kuće se napravi veliki štit - (riesiger Scliild) — tako kaže pisae — kao okvir od letava. Na ovaj okvir razapne se platno, koje se izrnaže sivom bojom ovamo onamo — kako će tobože jednu stienu predstavljati. Ovaj štit 20VU Hercegovci „igram". Eazuraije se, da se ovaj štit sobom u lov nosi. Istina, nije prijatan posao, ali, kao što ćemo vidjeti, vriedno ga je ponieti. Kad se dodje u goru, gdje znamo da ima jarebica, onda se taj štit postavi na zgodno mjesto, te je to sad zasjeda /a lovca. Medjutim nije dosta sjesti za „igram" pa čekati, no valja znati i vabiti kokoške. Na igramu izsječene su rupe, kroz koje se iza tobožne stiene može napried motriti. Eto to je igram. Sada da čujemo kako se lovi. Ovdje neka govori sam lovac — rečeni častnik — nebi li tu „toli interesantnu" metodu lova naši lovci što bolje shvatili i razumjeli. „Pošto smo se posije mučnog penjanja — govori naš lovac— na divljači obilujuće visove (kod Stolca) uzpeli, sjednem ja s mojim „učiteljem" — Hercegovcem — za igram, Hercegovac zazviždi odavde čas po čas pomoćju prsti onakim tonom, kao što se čuje kad se komadje od stiene otisne i na dol kotrlja. Tri četiri puta smo na raznih mjestih privabljivali, ali neima kokošaka. Kad na jedan mah iza još jednoga vabljenja uhvati me moj vođja za ruku i opomenu na mir. Obojica povirivasmo kroz rupe na igramu, moj vodja vabljaše ponovo. Na vabljenje odgovarahu kokoške cicerom drekom. Tako deruč se, okretahu glave prema jednoj stieni izvan puškometa, dok najedanput moj era nezgrabi objeručke naš igram te ga poče ljuljati i tresti a ujedno i kamenje jzpred nas nogama odtiskivati. Što je on većma igramom drmao i kamenje otiskivao, sve to bližje dolažahu nam kokoške. Saletahu vazda na posamce stojeće stiene i tu se redjahu gusto jedna uz drugu. Najzad dodje red na mene, i moj prvi hitac obriše pet kokošaka, drugi ni:^ta, jei kao munja izčezoše ove iza ugla od stiene, a ja sam mogao — gledati za njima Na ovaj način eto, tukao sam ja za pol dana 15—20, jedared 26 kom." Na posljedku spominje g. Dombrovski lov sa sokolovi, koji je tamo još od srednjeg vieka zaostao prem ne u onoj savršenoj formi. Bogatiji Turci, begovi, bave se ovom vrsti lova, te pomoćju kraguja love prepelice, a sa kobci kokoške, divlje patke i zečeve. U lov izlazi na konjih sa svojimi „sokolovi" obično ciela kavalkada, no pokraj svega turskog šarenila i njenih divnih konja još je uviek daleko zaostalo ovo lovljenje iza onog u Njemačkoj u sriednjem vieku, gdje su mlade djevojke na liepoj ruci svojoj iznosile, ne kobce, već svoga „Laniera´* i „Eislandera" te ih za čapljama pušćali — toga fantastičnog cara iii one draži naravno da neima današnji lov u Bosnoj. Jedan, koji nije lovac. |