DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1885 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 199 — nam je lasno pojmiti, odkuđa potiče rečeno nestajanje raka, po mnogih krajevih, te su posvud nalazeće korepine bile razlogom mnienja postanka rečene račje kuge. Eaci zahtievaju isto takovu njegu i zaštitu, hoćemo U, da se povoljno razvijaju i množe, kao što i sve ostale životinje, koje su vriedne i prikladne za razplod. U naših vodah, nalazimo ponajpače potočnog raka (Astacus fluviatilis). Ovaj ipak varira prema nalazištu, bojom, veličinom i tekom. Obično se razlikuju dvie odlike: plemeniti i gorski rak. (Edelkrebs und Quellenkrebs). Prvi imade crvenkaste noge, debele, tupe malo kalane štipaljke, stisnuto tielo i tamuozeleno smedji hrbat; živi više u stajaćih vodah. Gorski rak imade bielkaste noge, dugačke, oštre i šiljate štipaljke, dugoljasto tielo, svietlo zeleni hrbat, obitava u vodah gorskih potoka. Raci obitavaju po špiljah, te su po tome noćne zvjeri, najvole gledom na način živovanja, obitavati u tlu ilovasto tresetnom, osobito pako izpod busenastih obala potoka, koji su obrasU vrbama, jalšama iU inakim drvljem, tako da se medju žiljem posakri.ati, a i od sunčanog žara očuvati mogu. Takova im obitališta pružaju i najviše hrane, u koliko bo u tih svojih skrovištih udobno vrebaju na prolazeću hranu. Hrane se pako toli životinjskimi, koli i bilinskimi tvarmi, ponajglavnija im je hrana međjutim meso raznih životinja. Od živih vodozemaca najvole se hraniti kozlići (flohkrebs), puževi, mladim! žabami, glistami, malimi ribicami i t. d. uz to pako vole i raznoliku strvinu. Od vegetabilija žderu koješta, nu najvećma vole crnu repu iliti mrkvu. Kod racionalnog rakogojstva, od velike je važnosti, da znamo brzo i točno razlikovati spolove, u koliko bo ženke osobiti obzir zahtievaju, a i u svako doba poštedjene ostati moraju. Račića, kojoj prinadleži produkcija račjih jaja, imade mnogo širju repinu od mužaka, te imade na temeljnih sglobovih (Basalgliedern) drugog para noguh po dva otvora, koji predočuju otvore legla. Mužak imade iza zadnjeg para noguh čunjastu nabubrinu inužkog organa i-azplodbe. Tečajem mjeseca rujna, a prema vremenu i do pod konac hstopada, pare se raci, a istodobno sliedi i naplodba ženkah. U tielu poshednjih nalazi se neposredno pod srcem deltasta stvorba, t. z. jajnjak, odkuda odrasla ili zriela jaja u jajnik dolaze, te preobučena posebnom liepčastom substahcijom, iz gorispomenutih otvora izlaze, za da se odmah u malenih snopićih na repini posade. Tuj ostaju pod zaštitom brižne matere do lipnja ili srpnja; dok se mladi neizlegu, koji ipak još kroz desetak dana, s materom posebnim končicem spojeni ostaju. Zatim sliedi odieljenje, dočim mladi istodobno po prvi puta mienjaju korepinu t. j . mutiraju. Tako raci do jeseni po pet puta gube korepinu, a do dojdućeg srpnja još tri puta, tako da godinu stari rak u 9. korepini živi. Do početka treće godine života mutirao je rak četrnajst puta, od onda pako mužki raci godimice dvaputa, ženke pako samo po jedanput još korepinu ponovljuju, u koliko bo ove jajašcah radi tako lasno nemogu odstraniti koru. Stari raci mienjaju korepinu samo po jedanput na godinu. |