DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1885 str. 23 <-- 23 --> PDF |
— 211 — zagovaraju carinu, drugi su proti njoj, te za podizanje blagostanja naroda jedino slobodnu konkurenciju kao temelj uzimaju. To su ta dva stanovišta, oko kojih se vrti narodno gospodarstveno pitanje, pa možda ima i jedna i druga škola pravo. U nauci, koja se osniva na čisto empiričkom temelju, kao što je to nacionalna ili politička ekonomija, nije to drugčije ni moguće, no kanda je Smitbova škola u novije doba pobjedu održala. Mi ćemo se ovdje obazrieti na Njemačku, pošto ona silnu množinu drva importira (koliko iz same naše monarkije, pokazati ćemo kašnje brojevi) a drugo, što kani, kako već gore rekosmo, svoje šumske proizvode pred stranimi novom carinom zaštititi. Posliedice, koje nastaju kad samo jedna država carinu udari, osjećaju sve druge države, koje su bile kao izvozne države te robe. Carina igra dakle veliku ulogu u nar´dnom gospodarstvu; nacionalni ekonomi evo ovako ju označuju: carina je namet, koji vlade udare na tudju robu pri uvozu u svoj teritorijum (uvozna carina). Taj namet ima sam razašiljač robe platiti negledajuć na to, komu je šalje. Carina dakle poskupljuje tudju robu, pošto ju prodavaoci za toliko skuplje prodaju, koliko carina iznosi. Ona je pak s druge strane i državi veliki izvor dohodka. Osim uvozne carine ima još i tako zvana izvozna i provozna. Uvozna carina može biti financija Ina, više kao porez na robu (u Francuzkoj ju zovu i statistična), probibitivna, kad je namet tako velik, da je upravo nemoguće uvažati tudje robe ili je konačno zaštitna. Posljednjoj je svrha, da tudjoj robi cienu povisi a domaće proizvode podigne. Pjraniteljem carine stoji nasuprot škola slobodne trgovine. Pristaše slobodne trgovine uče i dokazuju, da je najpravednije, kad si svatko potrebite surovine i fabrikate kupuje ondje, gdje ih može najjeftinije dobiti, a isto tako neka ih prodaje ondje, gdje može za njih najveću svotu ubrati. Kojoj nauci postavljaju za temelj, pravednost i slobodu, te se ujedno smatraju slobodoumnom strankom, đočim za pristaše carine vele, da su nazadnjaci, reakcioneri. Mi se nećemo ovdje upuštati u razglabanje koliko ima pravo ta teorija u praktičnom životu, navesti ćemo samo da imade vrlo mnogo protivnika. Za ilustraciju kako i koliko se toj teoriji prigovara, neka služi sliedeće. U Englezkoj se smatralo velikim napredkom što nije bilo carine na uvoz žita. Ministar Beaconstield rekao je jednom sgodom u englezkom parlamentu: „sađanjem našem oskudnom poljoprivrednom stanju neima primjera, a uzrok mu je velikom česti što nije uvoz žita carinom obterećen; naše žetve sve su lošije i lošije, jer im većom cienom nedižemo vriednosti. Vanjska konkurencija vrlo je štetna za zemljodielstvo".* Naravno da drugčije zvone rieči o gospodarstvu kad ih izuste narodni gospodari a drugčije kad se čuju sa ministarskih stolica, koji obično imadu pred očima samo financijalnu politiku države a osobito kad cnglezki ministar govori kudeći na Irsku. Pa je zato još uviek drugo pitanje, da li je opravdano * Monatsschrift fur Forstvesen. XXIX. 5. |