DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 5/1885 str. 29     <-- 29 -->        PDF

— 217:—
2. Gradja i lies piljen, duge i ostala piljena i ciepana roba, zatim vrbove
vitke i pruće za obruče sa carinom od 0 25 mar. za met. c. ili 1-50 mar. za
kub. metar (600 klgr.). U prvom slučaju iznosila je carina 3, a u drugom
b-i^jo vriednosti po kub. metru i t. d.
Gore izkazane stavke o carini odnose se na sve proizvode, koji su carini
podvrženi, dakle ukupno: za žito, raž, drva i t. d. Što se tiče samih drva, to
se nisu postigli oni ciljevi, za kojimi se težilo. Mi čemo viditi da je i poslie
uvedenja carine uvoz znatno nadkrilio izvoz. Evo statističkih podataka od nekoliko
posliednjih godina osobito i za godinu 1879. dakle prije nego je carina
uvedena.*


Evropejska gradja i lies u surovom stanju.


God. Uvezeno Izvezeno Više uvezeno
1879 2,545.884 k. m. 1,062.690 k. m. 1,483.194 k. m.
1880 2,013.147 „ „ 770.078 „ „ 1,243.069 „ „
1881 2,239.343 „ „ 434.351 „ „ 1,804.992 „ „
1882 1,872.284 „ „ 458.460 „ „ 1,413.824 „ ,


Evropejskagradjauotesanomstanju.


God. Uvezeno Izvezeno Više uvezeno
1879 2,564.862 k. m, 1,174.456 k. m. 1,390.406 k. m.
1880 1,325.255 „ „ 912.721 „ „ 412.534 „ „
1881 1,375.954 „ „ 816.589 „ „ 559.365 „ „
1882 1,528.273 „ „ 896.171 „ „ 622.102 „ „


Uvoz stranog gradjevnog drveta još je uviek vrlo znatan. Te su posliedice
predvidjali već godine 1879. protivnici zaštitne carine, te su za te rezultate
skoro već onda znali, koje mi eto sada tek znamo. Neki su kao odlučni protivnici
carine branili staro stanovište, koje je do godine 1879.** bilo, pa su
dokazivali u obće štetne posliedice za narodno gospodarstvo, a uztvrdili su ko-´
načno da se ipak neće postići željena svrha, za kojom se carinom teži, jer su
carinski nameti vrlo maleni. Medju timi protivnici bio je i poznati profesor
Dr. J. Lehr. *** Još će nam jasnija slika toga stanja biti, predočimo li si u
novčanoj vriednosti predstavljenu izvezenu i uvezenu robu.


Liesa je uvezeno ukupno iz Evrope i izvan Evrope za:


God. Uvezeno Izvezeno Više uvezeno


1880. . . 76,600.000 mar. 42,268.000 mar. 34,332.000 mar.


1881. . . 86,478.000 „ 34,089.000 „ 52,389.000 „


* Dr. Danckelman u s. d.
** Do god. 1869. nije bilo carinskog nameta na gradjevno drvo, izuzam ono
građj.
drvo i lies, koje se je vođom uvažalo, koje je bilo pođvrženo carini.
*** Die neuen deutschen Holzzolle. Jena, Gustav Fisclier 1880. Liepu recenziju


o tom djelu doneo je njem, list: „Allg. Forst- und Jagd-Zeitung" April 1880.