DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1885 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 358 — Ovdje nehi dobili normalne zalihe za 100 god. obhodnju kad bi sbrojili sve di´vne .^lilihe na jutru od 10—100 god nego ćemo ju izračunati po gornjoj foi´nuiji: NZ=U) (l-i- + 35 + 58 + 83 + 108 + 133+ 158 H- 183 -^ 208 + ^^^ ..[- —--= 10 X 1095 + 115 = 11065 m/ t. j , za 100 jutara veliku šumsku površinu sa 100-godiš. obhođnjom normalna je zaliha 11065 km. Imamo !i proračunati norra. zalihu n. pr. za 1500 put veliku šumu i 100-godlš. ohliodnjii, valja nam pronaći popriečni norm. zalihu na jutru i tii 1 ion 5 pomnožiti sa 1 500. dakle:---^^-X 1500 ^ 165975 m.^ Još ima jedan način proračunavanja norm. zalihe poraoćju skrižaljke n. pr. 0(1 io--10 god. i osniva se na tomu, što svaka drvna zaliha od 10 do 10 god. daje aritmetičku progresiju od 10 članova, kojoj je prvi elan drvna zaliha početne godine, a pitsljednji drvna zaliha dovršne godine; periodični godišnji prirast daje rnzlikn (diterenciju) postupnice. Početni član n. pr. u 11. g. jednak je drvnoj zidibi prednje (IO. godine) + sliedeći jednogodišnji prirast, dakle 14 + 2-l0 =- 16-H), u 12. god. = 14 + 2-1 + 2´1 = 18*20 k. m., zadnji član pako je u samoj skrižaljci. Na taj način možemo izračunati sbroj zaliha svMkiJi [0 <´danova, a njihova ukupna svota daje nam norm. zalihu. (Dr. Grebe: ,J)ie Betriebs-Reguhrung" etc). Imali bi dakle: 1— 1— *-^ *r) . (1-4 + 5 ^ 10 god.. . . 14) X 77-0 11— 20 . ( 14 + 2-1 + 35) X 5 = 255*0 21-30 . ( 35 + 2-3 + 58) X 5 = 476-5 31 — 40 . ( 58 + 2%5 + 83) X 5 -= 717-5 41 — 50 . ( 83 + 2-5 + 108) X 5 == 976-5 51 — (iO . (108 + 2-5 + 133) X 5 == 1217*5 61 — 70 . (133 + 2-5 + 158) X 5 == 1467-5 71 -80 . (158 + 2-5 + 183) X 5 = 1717-5 81 — 90 . (183 + 2-5 + 208) X 5 = 1967*5 91— 100 ´ (^^´^ + ^´2 + ^^0) X 5 :^ 2201-0 Norm. zaliha za lOO god. obhodnju = 11065´0 Normalnu zalihu možemo proračunati na ovaj način. Postupak se osniva na predposravi, d;i je tekući prij-ast za sve godine jedan te isti i da je jednak popriečnom prirastu najstarije (sjecive) sastojine. Način se ovaj dakle osniva na popriečnom prirastu, te proračunava normalnu zalihu po formuli za aritmetičku progresiju. Nek je prirast prve godine i?, to je onda druge godine 2i) . . . 1 t. d. u z.idnjoj pak godini (>;) xp, Sbroj (ovdje norm. zaliha) jednak je (j? + -)|== ^ X xp X ,., ako p (prvi član) kao neznatnu vriednost izpustimo. |