DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1886 str. 33 <-- 33 --> PDF |
— 127 Tu pako naravno da ide najveći dio krivnje one bezdušne trgovce i trgovčiće, koji taj posao provadjaju. Za da se pako tome na put stane, valjalo bi baš proti tim trgovcem najstrožje mjere poprimiti, jer su baš oni, koji narod na te kradje zavadjaju. Skladišta takova morala bi se često i iznenada pregledavati, a svaka pronadjena nepodobština najosjetljivije kazniti. Samo bezobzirnim i strogim postupkom moglo bi se nješto učiniti, jer samim konfisciranjem robe u seljaka i njegovim kažnjenjem neda se, kako je to mnogostranim izkustvom dokazano, ništa polučiti, jer naš će seljak taj posao uzprkos svega toga sve dotle nastavljati, dokle goder bude nalazio kupaca za svoju robu. Veliko je zlo pri tome jošte i ta okolnost, što ti kradljivci — diigari — jedva i jednu petinu hrastove gradje izrade, dočim ostalo ostave poništeno u šumi, tako, da je tim haranjem u samoj okolici Petrovegore tako rekuć nestalo hrašća, negledeć na to, da seljak za hrast, za koji bi imovna obćina od trgovca bila mogla dobiti po 30 i više forintih, jedva 5—6 for. utrži, a uz to se pri tom šumskom odštetom zadužio i svoje šume u tudju korist poništio! Prepriečiti tu trgovinu najstrožijim proganjanjem onakovih trgovaca, koji takovu pokradjenu robu kupuju, jedino je sredstvo, da se tomu zlu na kraj stane, dočim je današnji nadzor te trgovine, koja se , mimogredce budi rečeno, obično noćju sklapa i obavlja, svakako skroz manjkav. Kao što se odrasle šume uništuju silovitom sječom i kradjoui, tako se mlade branjevine i opet oštećuju popašom. Pošto je tim oštetam ipak znatno laglje u trag i na kraj doći, a pošto i ovdašnje žiteljstvo dosta siromašno na stoki, to su i tim prouzročene oštete manje pogibeljne po samu bit i buduć nost ovdašnjih šuma. Sliedeća skrižaljka B. pokazuje nam stanje šumskih prekršaja u šumah I. banske imovne obćine od njezinoga osnutka pa sve do konca g. 1885. Skrižaljka B. S u mskih šteta bijaše slučajeva utjerana u vrieđnosti dosudjeno u Opazka u godini priod tuda svota odšteta od raz-vrieđnosti od javljeno pravljeno for. 1 nv. for. ! nv. for. nv. 1874. _ } 4.374 15.782 27 4.374 11.425 19 35 1875. 1876. 4.215 15.180 42 6 327 03 1 3.564 10.917 07 1877. 2.453 9.398 73 4.368 73 1878. 6.078 14.345 23 4.439 10.362 67 3.733 87 1879. 2.963 11.652 99 5 335 6.969 46 2.221 34 1880. 5.932 13.666 71 4.116 8.432 27 2.739 74 1881. 7.217 14.940 33 4.477 8.299 34 4.840 89 1882. 7.252 18 881 89 3.275 6.761 31 2.862 60 1883. 9.485 25.508 16 3.559 6.720 51 1,198 86 1 1 1884. 7.277 21.076 91 7.957 17.829 13 10.380 36 1885. 8.414 18.960 79 7.685 16.420 16 10.881 45 Ukupno 65.660 179.384 35 1 48.660 103.137 01 1 49.679 87 |