DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1886 str. 10 <-- 10 --> PDF |
~ 298 — visoke, a gore širje od 1 m., a dolje užje. Na dno kace pomeće se sitnoga granja ili paprađi, a na tu naslaga onda dolazi drugo dno od daščica, dočim je pri dnu kace pipac, kojim se lužija spušća, U te se kace dakle pomeće pepeo, sve do na jedan pedalj od vrha, a tad se iste napune hladnom vodom, te pepelj sve dotle luži, dok lužija nepostane blieđa. Pod svakom bje kacom podmetnut škaf, u koji se lužina skupljala, te onda lievala u kotao, i dalje lužila nad vatrom. Za kuhanje te lužnice služe obifino dva kotla, od debeloga tuca, od kojih svaki po 15—20 centi teži, dočim mu je objam na 3—4 vedra. Kotlovi su ti uzidani tako, da se izpod njih dobro ložiti može. To ku hanje Inžine traje bez prestanka po više dana, a kotlovi se svedj iznova lužinom pune, a lužina željeznom lopatom mješa, dok se nesgustne. Kad je lužina već prilično gusta, prestaje se nadoljevanjem, nu kuhanje se samo nastavlja, sve dok se pepeljika podpuno nesgusti. Tad se prestaje ložiti, nu lužija se ipak mješa dok se god neohladi, a onda se tek povadi, te pomeće u posebnu burad, za da se kašnje izzeže (kalcinira). Kuhanje lužine se sveudilj nastavlja, dok se god sva zaliha neukuva. Ovako dobivena pepeljika smedjaste je boje, te se mora tek u peći izžariti, da postane biela i time za trgovinu prikladna. Peć, u kojoj se ta pepeljika žari, obična je sazidana peć, u obliku naših seljačkih krušnih pećih 1 hvat dugačka i 3—4 stope široka. S prieda je zjalo, odkuda se loži tako, da plamen u peći prieko ciele pepeljike žari. U takovu se peć pomeće po više centi prije spomenute pepeljike, koja se onda za samoga žeženja dugačkom željeznom motkom od vremena do vremena pevrtće, dok sva nepobieli. Posao taj traje 4—5 satih, a zove se „kalciniranjem" pepeljike. Nakon toga se pepeljika sgrće u drvena korita, dok se izhladi, a zatim dolazi i opet u pripravljene bačve, za dalnji izvoz. Na taj se način producira prva vrstnoća pepeljike iz bukovine. Količina dobivene pepeljike ovisna je od vrstnoće drva iz kojega smo pepeljiku proizvadjali, zdravo drvo daje najmanje pepela, prhko i nagnjilo drvo najbolje je, isto tako i ono što je iznutra crno, tako da izgleda mramorasto, a da nije odviše vlažno. Za proizvesti jednu centu pepeljike, treba popriečno 9 do 10 običnih hvati bukova drva. Od briestovoga i cerovoga drva treba 7—8 hvati drva, za proizvesti jednu centu pepeljike. Naročito je pako kora ovih vrsti drveća, koja mnogo pepela daje. Pepeljika dobivena od briesta ili cera, plavkaste je boje, te manje vriedna od posve biele, dobivene iz bukovine. Na jednu centu pepeljike računa se do 7 brenta pepela (1 brenta = 2 kub, stope), iliti oko Vj^r hvati bukova drva. Majstor pepeljar, dobivao je u ono vrieme od poduzetnika na licu mjesta u šumi, za jednu centu posve gotove pepeljike 5 for. Orudje i sprave potrebne za proizvađjanje nabavlja sam poduzetnik o svom trošku. Za pepeljarstvo dan danas već je vrlo mučno dobiti vješte radnike, jer ne samo da je zaslužba dosta slaba, nu posao sam je vanredno tegotan, tako da medju timi Ijudmi imade i |