DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1886 str. 20 <-- 20 --> PDF |
_ 476 — a) obračunavanje vriednosii sastojina po prodajnoj vriednostL b) „ B » » poprečnom prihodu. c) „ „ „ „ prihodnoj vriednosti. d) « n n » dostalnoj Ad a) Prodajna ili potrošna vriednost njeke sastojine jest ona, koja leži u sadanjoj drvnoj gromadi kao i onoj, koju dobiti možemo, ako dotičnu sastojinu po razvrstbini njezinoj procjenimo i prodamo a od dobivenog utržka iztlane troškove odbijemo. Da se iz same potrošne vriednosti odšteta pripadajuća posjedniku sbog sječe nezrelih sastojinah u svakom slučaju izvoditi neda, jasno je, pošto potrošna vriednost n. pr. njeke mlade kulture može biti 0, a ipak za istu valja odštetu obračunati. Za obračunavanje odštetne svote možemo upotrebiti potrošnu vriednost, u koliko se rečena odšteta dobiva u razlici potrošne i gospodarske vriednosti njeke sastojine. N. pr. gospodarska vriednost njeke sastojine iznaša 600 for., a prodajna vriednost nedospjele za sječu sastojine 100 for., to je u ovom slučaju odšteta jednaka 500 for. Ako nebi mogli prodajom odnosne sastojine nikakov čisti utržak polučiti, jer drvo za prvih godina obdtanka sastojine izuzam onaj slučaj, da nam je moguće prodati biljke na ime kulturnog materijala, nikakovu uporabivost neimade, to bi se imala svakako podpuna gospodarska vriednost od 600 for. nadoknaditi. Ad b) Obračunavanje vriednosti sastojina po poprečnom prihodu rabi se u praksi imenlto kod izvlastbah na ra/,ne načine. Ova metoda jest jedna od najjednostavnijih, ali neima nikakove znanstvene podloge. Prema ovoj metodi dobijemo vriednost nedorasle sastojine ako od čiste vriednosti poprečnog sječivog prirasta odbijemo troškove kulture, uprave i poreza, pa ostatak sa brojem godina dotične sastojine ponmožimo. Ako je obhođnja u, sječivni prihod Au medjutonmi užitci u gođinah a, b, q, Da, Db, Dq, starost sastojine n, troškovi kulture c, i svake godino jednako opetujući se troškovi oko uprave i poreza eto. V to je vriednost sastojine: = ___ / Au + Da + Db + - . . Dq — c \ — I —3-V I n, V u / koja n m ujedno gospodarsku vriednost sastojine representira. Kako vidimo, ova metoda uzimlje prihode i izdatke, bez da ih prolongira i diskontira, jednostavno u račun, a povrh toga se ni na zemljištnu rentu neosvrće. Uslied toga nemožemo ovu metodu ubrajati medju znanstvene, tim manje, što resultati ni š daleka neodgovaraju sbiljnosti, jer su odviše visoki. Ad c i d. Obračunavanje prihodne i dostalne vriednosti, akoprem nešto zamršeno, ipak se razlikuje od onoga pod h) naznačenoga bitno u tom, Stoje strogo znanstveno, te već po tom kod izvlastbah u svakom slučaju prednost zaslužuje. Uzmemo U kod obračunavanja vriednosti sastojina za podlogu prihodnu vriednost tla, to po obijuh metoda dolazimo do istoga resultata, čega radi nam |