DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 15 <-- 15 --> PDF |
— 15 — Ovih 1240 stabala dati će 7440 oblica, kojih debljina odgovara teoretič. broju 187. Množenjem ovog zadnjeg broja s faktorom 0´85 dobijemo lB9 oblica po steru- Razciieliv svih 7440 oblica s brojem 159, nadje se 46-8 stera kao traženi rezultat. Ako li hoćemo da saznamo pravu zapreminu jednoga stera složenog od odanaka 23 cmt. u obodu, pomnožit ćemo teoretičku zapreminu 0-7854 sa istiin faktorom 0*85 te ćemo dobiti 0´667 m^ ili prosto O´.B kub. met kao čvrstu zapreminu od 159 oblica. Drugi primjer. — Netko hoće da sazna, koliko bi se stera dobilo iz 650 debala od 12 met. razmjerne duljine od 57 cnit. poprečnog oboda. Ovih 650 stabala dati će 7800 oblica, kojih debljina odgovara teoretičk. broju 30*4; njuoženjem ovog broja s faktorom 0´97, dobijemo 29´5 oblica. Razdieliv svih 7800 oblica sa 29´5 izpostavlja 264´4 kao rezultat. Prava zapremlna stera ove vrsti naći će se, ako se teoretieka zapremina 0 7854 pomnoži s faktorom 0*97, sto daje čvrstu zapreminu od 070 najveću količinu, koja se može postići i kod oblica najpravilnijeg oblika. Iz ova dva primjera kao i iz svijuh, koji se mogu izvesti iz naše tablice, vidi se: 1. Da se u steru oblica razklika izmedju čvrste zapremine drva i prazne sve više približava teoretičkomu maximumu 0.7854 kub. metra, u koliko je manji broj oblica u steru, što predpistavlja deblje oblice. 2. Da je izmedju dva stera od jednako debelih oblica čvrsta zapi´emina ondje veća, gdje su oblice pravilnijeg oblika, te se više približuju pravome valju. 3. Da je kod dva stera, od kojih je jedan složen s debljmii a drugi s tanjimi oblicami, čvrsta zaj)rennna jednako velika, ako su samo oblice u oba stera jednako pravilne, iz čega sliedi. da se pri prispodabljanju vriednosti stera od oblikovine ima poglavito gledati na pravilnost oblica. Moji razmišljaji. Kao svaki drugi rad, tako i naš šumara povodi sobom uviek manje više umora. A da se čovjek malo odmori i r^izbije brigu, obično zadje u koju kavanu, i lista novine ili traži poznata družtva, da se proveseli. Tako i ja zalazim kavane, ne samo da čitam novine, nego da se i razdramam. Neznam kako kogau ali mene u kavani vanredno napadaju misli i mogu i^eći, da sve ovo, što ću ovdje pribelježiti, nije drugo nego pravi roj razmišljanja u kavani. Jednoć mi pade u pamet, da te misH pobilježim, i kad ih već podosta posakupim, da ih složim, te da se osvjedočim, neima li to razmišljanje kakove takove vriednosti. |