DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 28 <-- 28 --> PDF |
_ 28 — šume. Ovo načelo tako se je jur ukorienilo, da se sve opravdane znanstvene 1 ekoaomičke z-amisli jednostavno bez opravdana razloga obai´aju. Kraj obala Save ima oko 4000 jutam 50-g0(Ji.snjih sastojina, koje poi´ed najbolje stojbine nemoga dati takovo ogiievno drvo, da bi za trgovinu sposobno bilo. Takove omjere od 12 do 15 cm. imati će ove saotojine tek za 10 do 15 godina. Rečeue sastojine tako su guste, da se SS**´,, drvne zalihe vazda osuši, ali je kod tog najnepovoljnije to, da se baš bi-ast suši, koji je ondje potlačen. Ovo sušenje mladikovine toli napreduje, da u revirih, u kojih je u 30. godini 357^ brastoviae bilo, u 50. godini jedva još 10^/f> hrastovine in-eostuje. Da su ovi reviri prije 15 godina proredjeni, što se je u ostalom moglo obaviti na vrio jeftin način, to bi se bilo tim spasilo bar 207o hrastovine, a osim toga nnišao bi dohodak od dotične šume najmanje za 10 godina prije. Mogao bi nam tko prigovoriti, da i one mlađe sastojine, koje imaju za trgovinu sposobna ogrjeva, neđaju nikakav prihod. To je doduše istina; nu razlog tomu je jamačno taj, što se šumska pristojba krivo odnosno neracionalno odmjeruje. zato što jedna ciena valja za revire, koji leže tik Save i za one, koji su od Save 10 klmt. udaljeni. Ovakova jerlincata ciena neima doduše štetan upliv za deblje i vriednije vrsti dmdjadi s vehkimi troškovi oripreme, ali tim veći ima za manje razvrstbine. Sve dotle, dok se za izvoz jednog metričkog hvata do obližnje ceste plaća 2 for., nemogu se uz sadašnju šumsku pristojbu bez gubitka cjepanice ucjepati, jer na pr. šumska pristojba za metrički hvat jasenovine prvoga razreda iznaša 2 for. 5G nvč. izradbeni troškovi čine 1 for. 50 nove, izvoz 2 fon u svemu dakle 6 for. G nč.; za 11 razred čine troškovi 5 for. 42 nč. i to, ako se drva stave do obale Save, dočim do tržišta (Sisak) narastu ti troškovi na 8 for. odnosno 7 for. 50 nč. Uz ovakove ciene pako ne može se ovo drvo prodati. Da bolje nno\čiti uzmognemo ogrievno drvo, potrebito je dakle prije svega, ustanoviti promjenljivn šumsku pristojbu, koja se ima prilagoditi lokalnim odnošajim i troškovom i/.voza. Po našeu) mnienju inuila bi se sadašnja šumska pristojba za ogrievno drvo, buduć je trošak izvoza od 1 metričkog hvata do Save veći od 1 for., za svaka 2 kilomntra udaljenosti za 15—207o sniziti. Da izvozni troškovi za odaljene šume na šumsku rentu nepovolj.´io djeluju, već je odavno poznato. Da to jasnije dokažemo, evo računskog primjera iz bližnje okolice. Hrastovi vinkovačkog okriižja prodavaju se popriečno za 37 for., dočim su oni iz gradiškog okružja za 35 for. 50 nvč. po komadu, "t. j . za 4%, jeftiniji, što neznatnu diferenciju pokazuje, ako promotrimo, da vinkovački hrastovi glede kakvo(= e najmanje za 207^, nadkriljuju hrastove iz gradiškog okružja; nu mora se ovdje primjetiti, da hrastovi i;^ gradiških šuma jedva polovicu puta do tržišta prevaliti irioraju. |