DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 31 --- Kad bi zakonodavac mi^^lio istu vrst !:?oriva a ne najbolju vrst u obr´e kr^d /;inirananja visaka, to bi janianio bio i tu okolnost riečmi ozufićio, kan sio Jo U) učinio bi(t kod §. 4. f)ri!o;.ca i)., u´dje tumači kako se žteta oln-ačunava kod gub^nja kore. ter veli doslovce: pB e s t e b e u k e i n o b e K t i m !n t e n 11 i n d e n p r e i s e , K o i s t f 11 r i 0 d e n 111´^ b e ,^ o n d o r n Z w e c k e n v e v \Y e n d 1) a r o s o 1 i d e U i u d e n m a s s e, s i e m a g s t e b e n d e ]i o d e r li e g v n d e n H o \/,ern ent n o ui in o n s e i n . der doppelte Werth von einem nr^ bester Brenuho Izsorte der betreffenden Holzart anzunebmen". Biti će mi drago ako sam i)redstojoćimi redci svnitio pozornost na ovu ustanovu onih šumara, koji su možda proti\nog mnionja u to)n pogledu, pa željno izćekujem proludokaznla, dočim sam ja uvjek vi;ke iii takozvanu [)osrednu štetu kod gradjevnog i tvorivnog drva računao po najboljoj vrsti^ori^a u obće, naznačenog i sadržanog u cjeniku /a odnoseći se hi\\\v ili liivni pod/ aipauiju. —n — Ujekoliko rieči o ribolovu u Srbiji. Pod naslovom „Njekoliko rieči o ribolovu u našoj domovini" nalazimo u beogradskom b^tu „Težak" članak dopisujućeg člana srbskog poljoprivrednog (lružt\a učitelja Mib. St. Biznića, koji bezuvjetno takodjer i interes širjlb krugova zaslužuje, naročito pako još s toga, što nam pisac u njemu opisuje ]>otanko razne načine ribolova u Dunavu i Savi, te što nam članak taj nadopunjuje ono, što bje a ovom listu jur u pogledu riba´-stva iztaknuto:´" L Ribolov u Dunavu. Poznato je, da je u na.´oj´ zeiidji najveća telcuća voda Dunav i da se u toj rieci najviše riba lo\i. pa po tome na Dunavu se najviše i ljudi ribolovom zanimaju, i odtuda za sebe koristi crpe. Ja sam obišao cio srbski kraj Dumiva i vidio, da se na njemu lovi riba: mrežann, ndicami, gardorai^ trovanjem i bijenjem dinamitom. Ova tri posliednja načina rabe se više radi zabave, nego li za ozbiljni rad; dočim ona prva tri načina lova služe mnogim Ijudem kao svagdanji rad, upravo kao zanat. Da razgledamo sve te naeine lova, kako se rade i štn se s njima dobiva: Mrež a imade raznih veličina po dužini i širitii a i po debljini materijala, iz kojeg su napravljene. Takovih mreža može se vidjeti na Dunavu mnogo vrstib, najveće su: alovi, loptaši, virovske predje, krstaši, sakovi i t. d.. Po dužini i širini na prvo mjesto dolaze: * Yidl člannk g, F, X, KesierČauka ^NaŠe ribarstvo" nn strani 25, o. 1. g. I88G. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Alovi, koji sa izpleteni od jačega kanapa (konca, špage), moga biti dugački 30-5 0 metara a široki do 2 metra. Okna sa na alovi velika 3—5´Tn^ dolnjim krajem ide uže, na kojemu je pričvršćeno olovo, za da predja padne na dno, a gornjim krajem ide opet uže na kom se nalaze koturi od lakog topolovog drveta, te održavaju predju na vrktu vode u napravljenom položaju. Za rad s alovi potrebita su najmunje četiri čovjeka i jedan čamac, u koji stane O-IO osoba. Za bacanje alova biraju se tiha i čista mjesta, gdje neiraa klada ni lomova i gdje dubljina vode nije veća od 2 metra. Obično se radi ovako; jedan ostoje na prvom kraju alova, druga dvojica veslaju u polukrugu ka kraju, a treći baca predju. Kad izadju kraju, vuku alov po dvojica sa strane sve bliže -obali i na posljedku, pohvataju ribu, koja se je u tom polukruga zatekla. Za jedno bacanje alova potrebito je pol sata vremena. Ribe, koje se u alov hvataju, odabrane su t. j . nehva´taju se manje od 250 grama, a najčešće su: šarani, somovi, mrene, sinjci, linjaci i druga bela. riba; redje nosvice i morune a gotovo nikad manići. Aiov često košta 120 do 200 dinara (40—70 for.), potrebuje i damac i radnike, pa s. toga se obično Dnnavci udiužuju te zajednički s alovom rade i zajednički predju kupnju. Češće se dogadja, da po njeki bogataš sam kupi alov i daje ga lovcinia da rade, pa od lova dobiva dio kao i lovci. Yrlo riedko i gotovo nikako nedrži jedan čovjek alov,, da radi sa momcima. Udruženje je ovdje vrlo potrebito pa i najuharnije za lovce. Sa alovi rade sva sela počamši od Sabca, pa sve do Gjcrdapa duž srbske obale. Ovaj je način lova dobar te bi ga po mnienju g. Kiznira valjalo i ,dal,e obdržavati i još bolje urediti- Lopaš ili velika predja zove se, takodjer mreža ispletena od podebelih kanapa, dugačka je 5—6 metara a tohko isto i široka. Na doljnjem kraju ima olova a na gornjem neima ništa. Na sriedi ima privezana dva konca, koje lovci u rukoh drže, te po njima znadu kad riba udari. Predja ova ima na krajevih debelo uže od lipove kore i u dnu veliko djule od gvoždja, koje zovu postavac, s njim se mjeri dubljina vode. Čim se postavcem izmjeri voda, odmah se lovci .(njih dvoje) razstave u čunovib a medjn se pusLe mrežu. Zatim idu niz vodu i kad koja riba,udari, što poznaju po kanapu, odmah dižu gore i hvataju je. U ove predje najviše se hvataju nosvice, pastruge/veliki šarani a kad kad i jasetre. Ovaj način lova počindje kod Golubca pa sve do Radujevca. To se zove balanje, a njima se zanima preko pet hiljada, porečkih žitelja u Golubcu, Milanovcu, Tekiji i Kralovu. I ovaj način lova dobar je, lovci su upućeni na družtven rad, te bi ga valjalo održati kao.koristuo zanimanje Podunavaca, (osobito gdje neima dovoljno zemlje, kaošto je to oko dolnjeg Milanovca, Tekije i Kralovaj. Virovske predje, tako se zoni pletene mreže od debljil, tožinjavih sicima. One su dugačke 8—10 a široke 5-6 metara. S njima se samo krupna riba hvata, pa zato su okna velika d* 1 cm/´ Ove se predje upotrebljavaju. |
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 33 <-- 33 --> PDF |
´ ~ 33 -^ samo u takovih .mjosfcih u Dunavu, gdje voda teče uzanim i dubokim olukom ili na ulazku u kakav vir. Takova su mjesta vrlo rieđka i sva su i!i občinska ih državna svojina- Tuda obično moraju preći sve ribe te odtuda je i ciena tih virova skupa. Na te su virove obraćali pažnju od vajkada svi srbski vhidaoci, ]er u povelji kneza Lazara, datoj manastira Gornjaku i Branicevu, vidimo me(]ju mnogimi darovnicami i „vir Greben više Poreca^ Za sada sam pri Ribskoj obali razgledao ove virove: dobrinjski više Dobre, Gospodjin niže dobranske šume, Greben po više ostrova, Poreča pod samom stienom Grebenskom, Kanlika na tjesnacu kazanskoni i Kadomir niže Kazana. Od ovih virova najbolji su Gospodjin i Greben. Greben je svojina milanovačke obćine a Gospodjin i Kanlika državna su dobra> Da što bolje ocienim važnost ovih virova, ja sam pribrao njeke podatke o njima, iz kojih se vidi: Da Gospodjin daje državi u ime zakupnine godimice 8000, Greben 3600 a Kanlika 1600 dinara. Godine 1885. palo je polag zakupničkih knjiga na Gospodjinu 9.750 oka ribe jesetrove i morunove. Od te ribe bilo je jalove (bez ajvara === kavjara?) 4.357 oka a ostalo ajvarite. Za tu je ribu uzeto 11.000 dinara, od čega na čistu dobit pada 4,600 dinara. 0 viru Kanlika nisau} mogao doznati prihod za tu godinu. Iz gori navedenog vidjeti je, da je ribolov na virovih najsigurniji i najkoristniji i da donosi dosta dobiti vlastnikom kao i zakupnikom. Nu gdje je ovako veliki rM, tu je i veća snaga potrebita a i više kapitala; sbog toga vidimo na svakom viru kao i kod alova udruženu snagu i kapitale, koji rade. Za taj rM na svakom viru potrebito je ovo: Ladjica, koju ovdje zovu „pram" a koja može nositi 25 —-U).000 kila tereta; 3 — 4 kotve za održanje iadje, 4 konopca, koji su dugački :´o 25 met. a debeli u prečniku 3 cm. i đvie gotove predje. Nu kako takova predja ne traje u vodi više od 15 dana pa se inienja, to je preko ljeta nuždno 120—150 kila gotovih sicima za pletenje predja. Lov na virovih pocimlje oko Gjurgjeva pa traje do Mitrova dana. Zimi se virovi razturaju a ladja se izvuče na suho do proljeća. Za rM na viru potrebita su dva radnika, koji izmjenice čuvaju predja, dva radnika, koji voze uhvaćenu ribu u Oršavu, a odatle se željeznicom raznosi po Mehadiji, Temišvaru, Budapešti i Beču, i napokon peti radnik nabavlja stvaii za vir, sprema predje i trudi se, da uhvaćenu ribu proturi. Mdi se ovako: namjesti se ladja popreko nad virom, pa se onda jedan kraj priveže za njene krajeve od predje, a drugi pusti dolje.. Od onog doljnjeg kraja razapeto je uže gore nad lađjom i o tom užetu visi grdan kamen. Na sred predje stoji uzica zapeta (klečka, tako je zovu), na koju se pazi.. Cim riba udari, odmah se onaj kamen pomoćjn lovca odkvači i padajući dolje naglo, izdigne predju i ribu sklopi uz ladju. Sada je lovac uhvati i veže pa opet predju zapne i tako rM produljuje pazeći na U7.\c\x na sred predje. Na virovih lovi se najžešće: moruna, josctra, pastruga (knju ovdje zovu pastrmka) a i po koji šaran. 3 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 34 <-- 34 --> PDF |
~ u — Sak se zove takoiljtr mre/,a od kampa i)loteua na jedncHU luku u slici polukruga. Za sredinu tug luka pvive/e ^e velika ujotka, koia u dnu ima privezan teret, da lakše pada na duo. Za sredinu pi-edje priveže ^e kauap, koji kazuje, kad riba udari. Sakovi se puštaju u vir, gdje su velike dubljine i gdje je voda tiba. Čim ^´iba udari motka se nakrene i riba ostaje u predji. Na sakovištu radi jedan čovjek, a lovi se obično: sotn, šaran, mrena i ostala biela )-iba. Sakove sam vidjao od Miknovca do Tekije. "Da se sakovište napravi obično se prave kraj ohale uspori od drveta, kamenja i zemlje: sto bi trebalo zabraniti, jer oštećuje obalu i kvari redoviti tok vode. Gard e to su vještački napravljene sprave na tjesnadh Dunavi izmedju Tekije i Kladova, u koje se riba lovi. Silna masa vođena i velika brzina nagoni ribu u garde, gdje pada u predje i lovi se. Kažu, da su ove garde jos pre 20 godina donosile daleko veći prihod od vii-ova, no sada je ovaj pribod znatno opao a garde su propale i zanemarene. Kolje i o>tali nasipi, koji su za pravljenje garda nuždni, često bivaju uzrok te koja ladja na njih nasedne ili se izvrne a i samom toku vode smetaju te bi ib s tog razloga već trebalo napustiti. Još sam vidjao na Dunavu, da hvataju ribu crpci, krstaši i na poplav (tako zovu preriju, koju biogradjani zovu ^jSertrae´-´). Lav s udicami po Dunavu vrši se na 4 razna načina: pecoljkom, zabacaljkom, zavojcima i velikimi udicami. Pecaljk e se prave od igle i na njih se love sitne biele ribe. Zabacaljka se zove udica od gvoždja sa kukicom, koja ima povorku 5 ~G met. dugačku. Ta se povorka veže na udilo i baca u Dunav. Na zabacaljku se love: mrene, šarani i somovi. Oba ova načina lova služe za zabavu i uživanje a ne za rM. Zavoje! zove se onaj način lovljenja ribe udicami, gdje su one poi*edane na I metar daljine duž povrhe, koja može biti do 100 metara dugačka. Na jednom kraju zavojci imaju kamen i tikvu; pošto se na ivici cunja udice poredaju i na njih gljiste metnu, pusti se kamen i tikva, za koju su vezane udice i povorka, pa posije sve udice, a .na kraju opet kamen. Kad se vade zavojci, prvo se uzme tikva pa onda izvadi kamen i tako se posije povorka kupi i čun zajedno sa ribom i udicami. Ovaj sara način lova vidio i na Savi, Moravi, Ibru i Drini, — Zavojcima hvataju mrene, somove i šarane. Za rad je potrebit čunj i dva čovjeka. Velik e udic e prave se od čelika i gvoždja, i toliko su velike, da je jedna često 150—200 grama težka. Ove se udice meću povrh virova, kuda morune prolaze. Iiadi se ovako: preko vira povuče se jedno veliko uže, koje se utvrdi za obalu i kraj od čamca, a na to se uže objesi na konopcih redom 10—15 velikih udica, koje vise dolje nad virom. Riba, koja tuda prolazi često se zakvači na oštre uđice^ te je lovci izvuku, Na taj način love ribu u do |
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 35 <-- 35 --> PDF |
^ 35 — branjskom viru i u E,adomira. Zakvače se obično morune i jesetre, ali je lov tako redak, da se često i preko celog ljeta ne ulovi ni 5 — 10 komada riba od GO—100 oka, no ima i takovih slučajeva, da i ovi virovi po koje godine dosta koristi doae:5U. Trovanje i bijenje dinamitom neću ni opisivati; jer je taj način lova najgori, te je u sveobćem interesu nuždno, da se što prije svuda zabrani. II. Ribolov u Savi i Moravi. Pošto su Sava i Morava manje rieke od Dunava, to u njih i neima tako velilce ribe i virova, kao što vidjesmo u Dunavu. Zato se u tih riekah i riba manje lovi i s mnogo manjom vještinom, nego što to vidjesmo u Dunavu. U tih riekah se riba lovi alovi, pređjarai i udicami. U Moravi još kao nov način ribolova može se vidjeti sip. To je od pruća načinjena sprava 4—6 metara u dužini i 1 metar u širini u slici korita. Sipovi se obično namještaju na uzkih mjestih, kad je voda mala i gdje je brza nu plitka. Da se ta sgoda dobije, mora se u vodi pobijati kolje, plesti. lese i praviti čitave nasipe, z.i da silna brzina vođe ribu u sip nanosi. Za ovaj posao potrebito je više radne snage, pa zato se udruže više njih te sip načine, pa ga posije čuvaju ortački i ribu diele. U sipove obično pada biela riba i to samo noćju. Ovaj način lova vrlo je štetan i nikad nemože dati 7^´^ *1^^ koristi, koliko slete donosi. Ta je šteta tolika, da po gdje koji put čitava sela upropasti. Na kolje i nasipe od sipa nabiju se klade i drugi mulj, matica se odbija u stranu, roni obale i šteti imanja. Ja sam na Moravi vidjeo dva takova slučaja. Prvi se je desio prije 30 godina na kotaru sela Radošina i Brzana. Na jediiom uzkom mjestu podigli su godine 1854. Eadošinci dvie vodenice moravke i jedan sip. Na omi njihovu branu udari lom i odbije vodu u pravcu pram brzanskom hataru, Brzanci bijahu grdno oštećeni, preko 500 hektara polja odnese im voda. Oni se ^ato ž;ile vlasti, i vlast naredi te se Morava kod Radošina prokopa. Od tog prokopa kod Brzana nasta bara ~- Mora,vište — a sve polje sela Radošina predje na drugu stranu sela. Ta nepažnja učini, da to selo izgubi polje i osta izolirano uz brieg i obalu na vječna vremena. To isto dogodilo se je i u selu Gložanih okružja čuprijskog. Takovi se pojavi sgadjaju i danas, a tko bi posumnjao o istinitosti ovih rieči, toga upućujemo na knjigu g. A Aleksića „Morava", koju je izdalo srbsko učeno družtvo, pa će tamo naći puno dokaza. S tog razloga treba strogo zabraniti sipove na svih riekah. I u ovih se riekah riba truje i ubija, i to u većoj mjeri nego u Dunavu. (Nastavak sliedi). |