DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1887 str. 33 <-- 33 --> PDF |
´ ~ 33 -^ samo u takovih .mjosfcih u Dunavu, gdje voda teče uzanim i dubokim olukom ili na ulazku u kakav vir. Takova su mjesta vrlo rieđka i sva su i!i občinska ih državna svojina- Tuda obično moraju preći sve ribe te odtuda je i ciena tih virova skupa. Na te su virove obraćali pažnju od vajkada svi srbski vhidaoci, ]er u povelji kneza Lazara, datoj manastira Gornjaku i Branicevu, vidimo me(]ju mnogimi darovnicami i „vir Greben više Poreca^ Za sada sam pri Ribskoj obali razgledao ove virove: dobrinjski više Dobre, Gospodjin niže dobranske šume, Greben po više ostrova, Poreča pod samom stienom Grebenskom, Kanlika na tjesnacu kazanskoni i Kadomir niže Kazana. Od ovih virova najbolji su Gospodjin i Greben. Greben je svojina milanovačke obćine a Gospodjin i Kanlika državna su dobra> Da što bolje ocienim važnost ovih virova, ja sam pribrao njeke podatke o njima, iz kojih se vidi: Da Gospodjin daje državi u ime zakupnine godimice 8000, Greben 3600 a Kanlika 1600 dinara. Godine 1885. palo je polag zakupničkih knjiga na Gospodjinu 9.750 oka ribe jesetrove i morunove. Od te ribe bilo je jalove (bez ajvara === kavjara?) 4.357 oka a ostalo ajvarite. Za tu je ribu uzeto 11.000 dinara, od čega na čistu dobit pada 4,600 dinara. 0 viru Kanlika nisau} mogao doznati prihod za tu godinu. Iz gori navedenog vidjeti je, da je ribolov na virovih najsigurniji i najkoristniji i da donosi dosta dobiti vlastnikom kao i zakupnikom. Nu gdje je ovako veliki rM, tu je i veća snaga potrebita a i više kapitala; sbog toga vidimo na svakom viru kao i kod alova udruženu snagu i kapitale, koji rade. Za taj rM na svakom viru potrebito je ovo: Ladjica, koju ovdje zovu „pram" a koja može nositi 25 —-U).000 kila tereta; 3 — 4 kotve za održanje iadje, 4 konopca, koji su dugački :´o 25 met. a debeli u prečniku 3 cm. i đvie gotove predje. Nu kako takova predja ne traje u vodi više od 15 dana pa se inienja, to je preko ljeta nuždno 120—150 kila gotovih sicima za pletenje predja. Lov na virovih pocimlje oko Gjurgjeva pa traje do Mitrova dana. Zimi se virovi razturaju a ladja se izvuče na suho do proljeća. Za rM na viru potrebita su dva radnika, koji izmjenice čuvaju predja, dva radnika, koji voze uhvaćenu ribu u Oršavu, a odatle se željeznicom raznosi po Mehadiji, Temišvaru, Budapešti i Beču, i napokon peti radnik nabavlja stvaii za vir, sprema predje i trudi se, da uhvaćenu ribu proturi. Mdi se ovako: namjesti se ladja popreko nad virom, pa se onda jedan kraj priveže za njene krajeve od predje, a drugi pusti dolje.. Od onog doljnjeg kraja razapeto je uže gore nad lađjom i o tom užetu visi grdan kamen. Na sred predje stoji uzica zapeta (klečka, tako je zovu), na koju se pazi.. Cim riba udari, odmah se onaj kamen pomoćjn lovca odkvači i padajući dolje naglo, izdigne predju i ribu sklopi uz ladju. Sada je lovac uhvati i veže pa opet predju zapne i tako rM produljuje pazeći na U7.\c\x na sred predje. Na virovih lovi se najžešće: moruna, josctra, pastruga (knju ovdje zovu pastrmka) a i po koji šaran. 3 |