DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1889 str. 46 <-- 46 --> PDF |
— 136 Sitnice. Uztuk proti borovoj osipaei (Kiefernschutte). Nađšumar Hoffmana preporučuje ono isto sredstvo proti borovoj osipafii, koje preporuea obdinski šumar Kouig u „Deutseh. Porstzeit." naime, da je najbolji uztuk proti borovoj osipači taj, da se borovo biljevište gnoji sa zemljom od bukova listinca. Nađšumar Hoffmann veli, da se je sam osvjedočio o valjanosti toga sredstva proti osipači u svom biljevištu. koje je izvrženo svake godine poznim mrazom, te je u istom biljevištu ipak svake godine odgojio množinu borida. U tom biljevištu punih 20 godina odgajao je jednogodišnje boriće, te nije u tu svrhu ništa drugo učinio, nego je samo libe sa listineem pognojio, a borici su veselo uspievali i nikad se nisu osipavali. Još više. U njekom šumištu, u kojemu su sve bukve izsjeeene bile, posadjeni su borići na južnom pjeskovitom obronku. Pa gle! Doeim su se u slieđeeih godinah drugi borovi usjevi na tlih, na kojih su i prije borovi rasli, redovito baš jako osipavali, sačuvali su se mladi bor:ći na starom bukovom tlu i nisu se osipavali tečajem prvih trijuh godina baš ništa. Četvrte godine počeli su se borici ipak osipavati, ali buđuč već snažni, mogli su odolieti bolesti osipači. ´Ako bi ovakovi pojavi bili samo slučajni i ako bi se i gdje drugdje primjetili, već i tim postigao bi se velik uspjeh. Nađšumar HoflPmann veli nadalje, da on jako gnojenje sa bukovim list´ncem, kako ga preporuča šumar Konig, naime na 30 eontim. debljine, nije nikada rabio, nego on je dao gnojit! samo na 3—4 centim. s motike duboko kod običnog prekapanja tla sa lopatom. Zemlju sa bukovim šušnjem na lopati valja pretresti, te tako ostaje ona na površini lihe. Ovakovo gnojenje mora se svake godine opetovati. Da li bi po Kijnigu preporučeno takovo gnojenje sa zemljom težatieom ili sa blatom od selskih puteva fuličnim blatom) ili napokon sa zemljom iz pašnjaka pruđilo proti osipači, nemože nađšumar Hoffmann uztvrđiti, buduć se nije o tom osvjedočio. Nu preporuča, da bi se o tom imalo svakako pokušati, te misli, da bi i takovo gnojenje po svoj prilici pruditi moglo. Pomješana bukova crnica prieči jamačno prenaglu promjenu toplote na površini tla, te po ijedno prieči, da korienje prenaglo nedieljuje do njeke stanovite dobe ili časa, u kojemu času biljkam kod preranog djelovanja životnih ustroja nikakova pogibelj više zaprietiti nemože. V. R. Eazmatranje živica od patrlja (oapura, štrklja, hreka). Kod obnove i nadopunenja kolosieka (sitne šume) ili kod podrastlice u igori (u sriednjoj šumi) podsiecaju se stabla, da iz preostavših patrlja novo stablo tako zvani „živić" izbije. Takovi živici (izbojci, Ausschlage) izrastu na patrlju u većem bioju, te budu jači i krupniji, nego što su biljke iz sjemena. Hever preporuča, da treba 1 palac dugačke patrlje ostavljati, dočim Gaier naprotiv preporuča, da se debalca posieku čim kraće s toga, što će živici ili izbojci snažniji ponarasti, te se prema okolnosti sami zakorieniti (omladiti) i tim će dugovitiji biti. Njeki stručar F. B. piše u „Centralblattu", da je u tom pogledu pokušao na hrastu, jasenu, nerodu i javoru, te je ova stabla u visini 0, 4, 2 10 centim. odrubio .dakle na odrezku tik do zemlje upravo nad vanjskim žiljem), te je sliedeće primjetio : Jaseni (tregođišnje biljke), presadnice godinu dana stare, te u prolieću zapatrljane (ostručene, gestummelt), iztjerali su ponajviše jake živice ili izbojke iz spavajućeg pupoljka, te su bujnije uspievali od svih onih živica, koje su izbili patrlji od 6 centm. duljine. Oni patrlji, koji su ostavljeni na 4 centim. duljine, tjerali su bolje živice, nego oni, koji su ostavljeni na 6 centimt. duljine. Loše žiziće iztjerali su patrlji od 2 cent´mt. dugački, a najslabije oni od 0 centim. t. j . oni, od kojih je stablo neposredno uz prvo korienje odsječeno (odrubljeno) bilo. |
| ŠUMARSKI LIST 3/1889 str. 47 <-- 47 --> PDF |
— 137 — U potonjem slučaju zarasao se je porub (ođrezina), te su iz te zaraslice tekar kasnije izbojci ili živici izbili. U mnogih takovih patrlja izbili su živici tekar u drugoj godini. Kod klena (dvogodišnje biljke, presadnice od godinu dana, te u tlu ostavljene i zapatrljane ili ostruSeue, gestummelt), opazilo se je, da su živici iz spavajućeg pupoljka mnogo kriepčiji, nego oni, koji su izbili iz patrlja od 4—6 centimt. dugačkih, a najkržljaviji bijahu živici od 0 eentm. dugačkih patrlja; jer se je ondje ođrezina (parubina) zarasla, te su na tom mjestu tek kasnije na zaraslici izbojci izbili. Kod hrasta (tri godine stare biljke, jednogodišnje presadjenice i isto onako odgajane kao i jasen, te zapatrljane) opazilo se je, da su izbijeni živici od 2, 4 i 6 centim. dugačkih patrlja pojednako kriepki, dočim su patrlji od 0 centim. dugački slabo izbijali, te se je rana na porubu tek kasnije zarasla, a iz zaraslice nisu izbijali izbojci ni nakon 4 mjeseca. Većina patrlja iztjerali su izbojke tik samog tla tako, da BU patrlji od 3 — 6 centim. dugački za njekoliko mjeseca podpuno uaahli. Buđuć takovi patrlji ništa nevriede, dapače od njih korienje iztrune: s toga se preporuča kod hrasta, da se samo do 2 centim. dugački patrlji ostave. Kod neroda (dvogodišnje biljke, jednogodišnje presadnice, koje su bile u prolieću zapatrljane i presadjene) opazilo se je, da su patrlji iztjerali slabe živice kod 0 cntm. dugačkih patrlja, te su živici kod patrlja od 4—6 cntmt. bili pojednaki kao i prvi, a iz toga sliedi, da se nerođi mogu po volji zaprtaljati. Osim toga ukazalo se je probitačno, da se biljke skupa sa stabalcem presade, a tek onda valja jih zapatrljati, kad se dobro u tlu prime i zakoriene. Tako se je primjetilo, da su u tlu ostavljeni javorovi patrljci brže i bolje živice izbili, nego svi ostali drugi, a poslie 4 mjeseca bili su živici jednaki onim susjednim 2 ili 4 godine starim biljkam, koje su iz sjemena porasle. V. R. Gojenje trešanja na vapnenastom tlu. Poznato je, kako su vinogradi u departementih gornje i đolnje Charente (u Prancuzkoj), a i u drugih susjednih postradali od phyIloxere; na mnogim ih je mjestima posve nestalo, a na drugim su takove prilike, te će proteći jošte mnogo vremena, da se ciepljenjem amerikanske loze u ovim opustošenim mjestim uzpostavi prijašnje blagostanje. Veći dio tla u ovim departementima sastavljen je od jurske ili dolnje kredine formacije. Srednja mu dubljina za oranje nije veća od 15 ctm.; žito i livade uspjevaju ovdje jedva po srednju. Dapače imade velika množina zemljišta, koja su postala sasvim neplodna,, čim se je izčupalo trsje, na koj je navalila phylloxera. Žetva je ovdje tako kukavna, da ne može biti kukavnija. No još je u kritičnijem položaju poljodjelstvo u gornjim departementima; o´´ se tumače napori i nastojanja svakojakih pojerenstava, izpitavača, profesora i dru a napokon i mnogih pojedinaca, koji su svi pokušavali, da pronadju tomu sredstava, koja bi se imala poduzeti, da se toj nevolji pomogne i zemljište popi Svi se vinogradi ne će moči na novo zasaditi amerikanskom lozom, No ipak se pronašro , nekoliko vrsti, za koje se čini, da će se moći prilagoditi vapnenastomu i kređastomu tlu. No ne valja se ipak previše nadati i ilusijft si praviti. Velik dio tla, na kojem je pred dvadeset godina raslo staro trsje ovoga kraja, ne će se moći ni na koji način na novo zasaditi. Valja dakle to tlo drugačije kako upotriebiti puštajuć s vida žitarice, za koje će to tlo biti uviek neprikladno. Na vapnenastim i kredastim zemljištima, na kojima poljodjelske rastline veoma kukavno uspievaju, opaža se posvuda nekoliko trešanja, koje upravo bujno i razkošno uspievaju. Stablike ovih trešanja veoma su visoke. Da se uzmogne pobrati njihov plod, donašaju ljudi težkom mukom velike ljestve, po kojima se penju, da dosegnu plod. Trošak pogibeljne ovakove berbe veoma je velik i uništuje sasvim vriednost proizvoda tako, da ljudi nemaju ođ tih trešanja nikakove gotovo koristi. Da se umanje stabljike ovih trešanja, ne bi trebalo velike mudrosti i truda: treba trešnju prisiliti, da se ne |