DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1890 str. 36 <-- 36 --> PDF |
^ 132 — Iz Kohmibije S8 izvaža skoro samo hoja^lisano drvo od Mađara tmctorla i Gaesalpinla ecMnata. Ecuador i Peru sa u plaiiinskon) kraju Anda pa su pokrivene s prostranimi šutnami, knje su puue drveca^ Velike porežkoce kod transporta ne dopušfaju, da se dobije veći dohodak \z drva osim. sto je potrebno za domaću porabu.^ Obe države uvažnju dap-uV izrezano drvo Iz BJeverne Ameiiko a SMUO .0 slabo izplaeuje do\nžati doniu^e ^um^ke producte kao: kaućuk, paouien vosak, kopaiba-melem i koru od Cbincbona u gradove m luku, U Chile Berna m djeveru skoro ništa šume. samo na jugu ima n istinu drveća, koje će skoro nestati, jer ?e koće izgaraiijeni šuma da dobije nova kulturna zemlja. Šume u Chile imadu malo drveća, koje inia vriedna svojstva, što skupa s potežkoćami kod transporta razjasnjuje činjenicu, da ova država godimice uvaža drva iz sjeverne Amerike za više ndliuna maraka. Zapadna Indija ]>ruža žalostnu sliku opustošenih šuma. Manji su otoci lišeni svoga nekadanjeg drveća a veći otoci kao Jamaica, San Domingo i Kuba pokazuju još samo malene ostanke nekadašnjih krasnih šuma. Ovi su ostanci skoro izkljućivo privatiui dobra. U malom se exportira drvo Maliagonj, Hustik i Cjpresse. Mexieo i 5 republika u centralnoj Americi imadu prostrane šume; ou one su još tako slabo iztražene, da im se ne može ni od prilike prosuditi niti površina niti vriednost Da su se ove šumo uzdržale, imamo zahvaliti tomu, što nema putova ni staza, ni utrenika, m vodenih putova kao i brdovitom ustroju tla. Narav je postavila u Moxiku i centralnoj Americi prometu jako velike zaprieke pa se tim dade protuiuaćiti, što se izvaža samo drvlje velike vriednosti kao drvo Mabajionv i Onmpeche a i ovo samo omU. ako ne leži daleko od obale. Nu gdjt- su nsje.-^tue prilike u prilog transporta, tu je također i gospodarstvo irrationalno kako to u. pr, pokazuje ludtanski Honduras, koji je najvažnije vrelo za dobavu Maliogonyovino, ali koje već pres^^hnjuje; Mexico i ostala centralna Amerika t. j. : Guatemala, San Salvador. Honduras, Nicaragua i Costarica jedva će ikada radi sponieoulib uzroka znatno važniju ulogu igrati^ nego li je vrelo za dobavu drvela kao što su to sada B, S j e V e r n a A m e r i k a. Kad su Europejci prvi put došli u sjevernu Amerika, našli su ju od atlantskih obala do Mibsi&ipa, otl mexikanskog zaljeva do Kanade ki´asnom prašumom obraslu, a kojoj bijaše samo nialr) čistina, Na obaluh tiboga Oceana imadjahu sjeverna Kalifornija, Oregon i Wasliingtou tako gust<^ šume. kao da bi bile u tropićnoffi pojasu. Medju ovimi sumarni ležahu dak.ko velike travom obrasle Praizie, 1111 tu se prostirašo takodjor i Stieojak s imiedaimi šunuami a zapadno od ovoga pokrivene su sve gorske kose sad više sad n..aje drvećem. Može se dakle punin. pravom uztvrditi, da nenui na zemlji države, iziuev samo Brazihju, koja bi imala više šuma velike vriednosti od sjevernih amerirkih savezmh država. |