DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1890 str. 46 <-- 46 --> PDF |
— 236 — Jedno od najvećih čudesa u bilinskom carstvu svakako je oplođ cvieta, koji se često veoma zamršenim putem i fiuđnimi uticaji sbiva na pr. vjetrom, insekti i t. đ. Najčudnovatiji način oplođa prouađjen je kod otrovne biljke „aristolochia", koju je često na starih zidinah naći. Cviet te biline sastoji samo iz jednog jedincatog lista pak je sličan zatvorenom tulipanovom cvietu. Taj cviet ima samo jedan maleni otvor na zavinutom vršku. Oplodni organi toga cvieta tako su čudnovato izrasli, da oplod običnim putem u obde nije mogud, pak se s toga narav služi i veoma čudnovatom stranputicom, da svoj cilj poluči. Svake godine dovabi sladak vonj cviet stanovitog insekta, koji se kroz pomenuti otvor u cviet uvuče, težeći za sladkom hranom, koja mu je ali i zadnja. Hoće li insekt poslije gostbe taj cviet ostaviti, to već nađje ulaz zatvoren oštrimi đlačicami, koje je on unilazeći doduše mogo svojim tielom razturati, nu oštri okrajci prieče mu sada izlaz poput žica na poznatoj mišolovki. Insekt počne sada u smrtnom strahu valjda u cvietu lepršati; kroz to razprši pelud, koji izišav iz cvieta dopre do plođnice, pak ju oplodi. I tako je tuj narav zbilja neku zamku postavila, jer insekt mora da pogine, samo đa biljka dalje živi. Razreze li se cviet tako, da insekt izaći može, to ostaje neoplođjen. Šibice (žigice). Statističkimi podatci o potrošbi žigica dokazalo se, đa ih Njemačka najviše troši. Tamo troši popriečno svaki žitelj na dan 10—15 kom., u Belgiji 9, u Englezkoj 8 u Francuzkoj 6. Potrošak se taj umanjuje u obće od sjevera prama jugu. — Dnevni potrošak žigica u cieloj Europi računa se na 2 miljarđe, a po tom ođpada popriečno na svakog stanovnika 6 — 7 komada. Ako se težina jedne žigice ustanovi jednaka 1 đecigramu, to iznaša taj dnevni potrošak žigica u Europi ´200.000 klg. drva, za jednu godinu 72,600.000 klg. ili više od 50.000 m´ u obliku žigica. O pomnažanju individua. Narav skrbi za pomnažanje svih vrsti bilina i životinja. Svaki individuum nastoji, da što mnogobrojnije potomstvo ostavi — bud proizvađjanjem velike množine sjemena ili jajašca tako, da ako i veći dio istih propadne, to ipak još dovoljna množina za razplod preostaje; —- bud pak osobitom njegom i skrbi za živo potomstvo, (ako, da bar manji dio istog od propasti očuva. Ta skrb naravi od potrebe je, jer je sbog različitih upliva uviek samo najmanji dio potomstva u stanju dalje se razplodjivati. — Narav dakle skrbi za što veći zametak potomstvu, nu s druge strane opet brini se ona, da se isto odviše ne umnoži; jer kad bi svekoliko sjeme bilinstva i ukupna jajašca životinjstva samo jedne generacije do pođpunog razvitka došla, to prostor zemljo ne bi bio dovoljan za sve te zastupnike bilinstva i životinjstva. Dokazano´je, da potomstvo infusorija za nekoliko dana na bilione broji. Jedna samo listna uš brojila bi u petoj generaciji već 5000 miliona potomstva. U jednoj godini razvije se od istih najmanje 50 generacija. Ako bi dakle te listne uši samo jednu godinu od propasti občuvane bile, to zemlja sveukupno to potomstvo ne bi mogla ni spremiti. Ženka mrava termita, veli se, da na dan 80.000 jaja izleže. Pomnažanje je šaške (acridium migratorium) tako ogromno, da može u kratko vrieme vegetaciju cielih pokrajina uništiti. Godine 1828. snašla je ta pošast Galiciju, gdje je jedan let tih šaška trajao 7 sati a zapremao širinu od 7 — 8 milja tako, đa je zemlja upravo potamnila onuda, kuda je roj proso. Iztraživanjem našlo se u jednoj lokardi od pol kilograma 546.000 jajašca, u švolji (solea vulgaris) od ^jt kilograma 1,300.000, u jednoj jesetri (acipenser sturio) 6 miliona, u jednom osliću 9´/3 miliona i t. đ. Polag računa podoban je jedan par kunića proizvesti za četiri godina potomstvo od 1,274.840 komada. Jedan jediti mišji par proizvede u jednoj godini potomstvo od 23.000 komada, a za dvie godine više od 200 miliona. Doduše može se reći, da je taj račun valjan |