DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1890 str. 14 <-- 14 --> PDF |
— 252 — Briest 2-0 „ 1 „ 91 „ = -„ 3-082 „ Jasen 0´5 „ 2 „ 48 „ = -„ 1-024 „ Mekane listače 12-1 , „ __ ^ 17 ^ = _ „ 2.057 „ ukupno . . . 11 fr. 85-896 nč. ili okruglo 11 for 86 aovč. 20 godišnja konačna vrlednost ovih kulturnih troškova iznaša: 11-86 X 1-025´^« = 11-86 X 1-6386 = 19 for. 43-38 novć . . . 19 for. 43-38 nvč. 117-6 X (1-025="´~1) = 117-6 X 0-6386 = ... . 75 for. 09-94 nvč. Dostalna vriednost sastojine 94 for. 58-32 nvč. ili okruglo 94 for. 53 novč. Odbiv ovu vriednost od gore izkazanoga viška 153 for. 86 novč., proizlazi nečisti prihod jednoga hektara sastojine za dvadeset godina 59 for. 33 novč. Ovakovi pokusi nastavljali su se i sliedećih triju godina s prilično istimi rezultati i uz istu cienu kore; nu kasnije se njimi prestalo, kad se nije više našlo konsumenta za koru, jer je, rekoše, kora dobivena u šumah tako nizkog položaja ne baš osobite kakvoće. Već od davnih vremena upotrebljava se kora crne jalše za strojenje onih koža, iz kojih se prave opanci za domaće pučanstvo. Koru tu običavaju guliti samo dotični obrtnici. Budući da se crna jalša nala/i u prilično dovoljnom broju na močvarnih stojbina i u predjelih poplavi izvrženih, a napokon i na okrajcih ovećih močvara, to se mishlo, da bi se postigla bolja unovčivost jalšika, kad bi se prodavala kora posebno, a oguljene motke kao letve opet posebice. S toga se pokušalo guliti jalše god. 1881., za čiju koru se zaista postigla bolja ciena nego za hrastovu, a i oguljene letve prodale su se gotovo po pođpunoj tarifnoj cieni. Ali pored toga povoljnog uspjeha moralo se poduzeće obustaviti sbog toga, jer se slabo trebalo i slabo se tražilo, a stranom i radi toga, što je guljenje jalšinih stabalaca bilo veoma tegotno, dapače kadkađ u močvarnom tlu, gdje se jalšiei nalaze, i nemoguće. b. Ugljen. Izmedju obrta, koji se bave priugotavljanjem raznih proizvoda iz šumskih produkata, zauzimlje i pougljenivanje drva u ovih predjelih dostojno mjesto; s toga ne možemo propustiti, a da i o njem koju rieč ne prosborimo. Pougljenjuje se svake godine obično pod jesen veća ili manja kolikoća obično hrastovih cjepanica i kolja, manje i bukovih. Pougljenjivanje biva izključivo u stojećih ugljevnicih sa napaljivanjem odzgora; u jednom takovom pougljenjuje se obično 28—44 prostornih metara drva. Posao obavljaju domaći zanatlije — kovači; za svaki t. z. „mjerov" (po prilici O´S hl.) izpaljenoga ugljena plaća se kao nagrada za radnju 12—16 nč. Proizvedeni ugljen rabi se ili za vlastitu porabu u kovačnicah i bravarnicah ili se prodaje; prodajna mu je ciena 60 novč. po „mjerovu". |