DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1890 str. 17 <-- 17 --> PDF |
— 805 ~ 5. Predloži za pretresivana pitanja, koja su u sekcije i pododjele uvrštena, fflorala su se do konca aprila o. g. kongresnomu odboru podnieti, koji će po ovim predlozisDa specijalni program sastaviti, pak po njima izabranim referentom odnosno coreferentom porazdieliti, koji će kratke referate sastaviti i u tisak dati. 6. Svaki elan kongresa ima kod podizanja članovske karte, koja će se od L srpnja o. g. počev sa speclalnim programom izdavati, iznos od 10 for. da plati. Svaki dobije onda podnesene referate, a na koncu kongresa jedan štampani Resume o zaključcima sekcija. On ima pravo na kartu snižene cieoe za posjetioce izložbe na svim austro-ugarskim prugama, na slobodan ulaz u izložbu za vrieme kongresa, kao i na sve za članove kongresa priređjene svetkovine i nakon kongresa poduzete ekskurzije na veća dobra, u veća gospodarskošumarska obrtna mjesta i etablisements. 7. Vrieme kongresa i ravnanje istog za dogovore, označenje prostorija za sekcije i pododjele ter popis ekskurzija stavit će se članovima pravovremeno na znanje. — Dosad su već nekolicina, k6 što saznah, prijavljena za predavanja, i to: Wilh. Freiherr v. Berg (Wien): ^Sind Schutzelle ffir Producte der Land-^ und Forstwirtschaft đauernd berecbtigt unđ welchen Einfluss nehmen dieselben aufdie Interessen der Bodencultur?" J´)R. Wertheime r (Steinbriick): „Die Giitertarifpolitik unserer Bahnen". Dr. Jager, Oberforster (Tilbingen): „Einrichtung u. Ergebniss derdeutscben ArbeiterversicheruDg ftir land- u. forstwirthscli!aftlichen Betrieb". A. B. G´ttnther, Herrschafcsdirektor (Munkacs): j,tJber Gesetzmassige Regelung der Dienstverbaltnisse der land- u forstwirthscliafliclien Beamten." „Eoval Agricultural Society" u Englezkoj zaključilo je officielno se zastupati dati na ovoj šum. gospodarskoj izložbi i na kongresu kroz svog secretara Mr. Ernest Clark i drugih članovi, odbora. M. 0. Ličanin. Crtice Iz povjesti šćavničke šumarske akademije. Viši šumarski zavodi spadaju medju rjeđje zavode. Ako pogledamo na današnje prve države, to one osim Njemačke većinom samo po jedan zavod imaju; tek njemačka nadkrili ostale države brojem, učilišta, a i na teoretičnom polju šumarstva može da se takmi sa svakom. Nieraci stvoriše šumarsku književnost i đađoše svietu vriednili učenjaka, od kojih je nekoje i naše šumarsko družtvo počastilo (Judeich, Pressler i dr.) Već se davno nastojalo, kako da se stane na put toli štetnom haranju šuma od strane ljudi i same prirode. Već su stari Germani mnogo koristno drveće držali svetinjom, pa ga nije nitko smio haračiti. Eto nam početka 20 |