DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1890 str. 30 <-- 30 --> PDF |
— 3IS — Ovaj zanimivi eksemplar mlade omorike nalazi se u bogatoj zbirci visoke škole za zen)ljotežtvo u Beča uz više drugih ove vrsti i sličnih. Pri pobližem proLnatranjii iste, pošto je prije oprezuo vodom oprana i korjen i /ile od zemlje očišćen bio, opazi prof. Henschel odmah karakteristična gnjezda Mjcorbize, a mikroskopskim iztraživanjem -ukaza se i saroi Mycel ove gljive´^ na žilicama, odr\osao na njihovom sastavu« Sad nastade pitanje: Stoji li Mjcorbiza u savezu s četkastim izdankom od godine 1835. i kakov uzrok bijaše, da se je biljka usuprot još neoštećenoj i u punom razvoju naiazećoj se Sj^nibiosi a po izostanku svibanjskog izrasta od 1886. u tako jaki ivanjski izdanak razvila? Na ovo pitanje odgovori još onda prof. Henschel, akoprem je samo jedan jedini slučaj poznavao, na koga se je osloniti mogao. Bijaše to tim teže, što je kao što znademo, ista Svmbiosa i za životni razvoj listnjača ne samo koristna, nego šta više i neobhodno nuždna. On vidje odmah, da ovdje ima teratologički pojav pred očima. Evo još jedan dokaz priobći nam prof. Henschel, koga za njegova boravka u Klausu (Stajerthal) u Gornjoj Austriji opazi. Tamošnji državni nađšuniar Schasching pripoviedase mu, kako u njegovu šumskom vrtu, koga je pred nekoliko godina na nekoj livadi uredio, one godine t.j , 1886. 1—Sgodišnje omorike djelomice čudnovato slabe a djelomice sasvim propadaju, bez da mu je do onda za rukom pošlo kakova štetočina iliti oštećenje odkriti. Izčupav više tih biljaka što oboljelih što propalih razne dobe i veličine i oprav ih vodom i očistiv korjen i žile, pokaza se i ovdje, da se je Mycorhiza udomila i tako žilice opasala i njihov dalnji rast i razvoj prepriečila. Dvo- i trogodišnje biljke su još nekako životarile, ali se već kod mladorasta kao i kod četinja pokazivala u razvoju zakržljavost i bolest tako, da se na njihovu uporaba više niti računati nije moglo. Pojmljivo je, da se ovaj oblik Sjmbiose ne može prispodobiti s tako zvanim Li eh oni srnom, s onim dvoživotom, iz kojeg gljive proiztiču; a omorika iz Oftenbacha u savezu, sa onim iz šumskog vrta u Klausu izvadjenih, daju nam očevidan dokaz, da je upliv Symbiob-e bar na ovoj vrsti drveća veoma škodljiv. Ne će biti s gorjega, da se sjetimo dviju naših na polju botanike i patologije bilja najznamenitijih sila, i to Franka i Sorauera, pak da tek vidimo, šta oni 0 ovom predmetu mniju. Frankova najnovija (im Bcrichte der deutschen botanischen Gesellschaft, 1885 Banu III. Heft 4.) promatranja: 0 rani nek(Jg drveća, koja se na korjeuovoj Symbiosi osniva pomoću podzeniuih gljiva, dokazuje, da mnoge a ponajviše Cupulifere samostalno hranivo iz tla ne uzinmju, nego svuda u njihovom cielom žilčauom sastavu gljivinim Mvceliumom u Sjmbiosi stoje, koji im kao odgojiteljica shr/.i i svu branu stabla iz tla preuzimije. Na ovaj citat nado vezuje Sorauer u svom „Ilandbuch der PjianzeDkrankheiten" (2. Auii 1886. II, Th. |