DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1890 str. 40 <-- 40 --> PDF |
- 32S " k Izložbi, voć se iijiitil pcs^ianva takodjer i pravo sa bczplatnu dostavu sviju izvještaja Drveća s bielikoia.. Medju mnogovr^tcitn Šumskim drvoćem, koja kod nas rastu, imadu aiiioga ta svojstva, da im godišr>jl prirast drva bieiikom raste, koji se tek a podužem vrcmeiip. n dozrelo drvo pretvori. Tako možemo na prerezanom deblu hrasta lužnjaka bielik laa prvi mah opaziti, jer se po bieloj boji od starih godova u drvu znatno razlikuje. Taj godišnji prirast drva bielika ograuičes:i je kod raznih vrstili drveća na neki sta^ioviti broj godova (kolobara) i tako svaki kolobar bielika potrebuje onoliko godina, koliko se godova prirasta bielika na deblu stalno nauizano nalazi, dok postigne pravu boju u drvu i podpunu zreJost tako, da se za tehničku i grudjevmi porabu upotrebiti može, Drvec´a, koja bieiikom piiražćuju, aavest ću iz moje sbirke, koja mi dovoljna gradiva pruža i to su ova: Broj godova bielika. Hrast lužnjak — Quercu3 pedunculata 10—15 Hrast kitnjak — Qaereus sessiiiilora . 10—15 Hrast naedunac — Quercus pubeseens 10—12 Kesten pitomi — Caataiiea vesca ´, 7— 10 Briest crveni — Ulmus campestre 8—10 Dud bleli i erni, Morus alba et nigra 6—8 Bagrem — E.obinia pseudoacacia , 5—8 Šljiva bistrica — Pninus domestica 8—10 Orah — Juglans nigra . , , , 5—8 Višnja — Prunus cerasns 4—6 Iva biela — Salix Caprea , 7—10 Vrba rakita — Salix purpurca . 4—G Pasjakovina — Ubannus catharticus 3— 5 Frušljikoviua — Rhannus frangula 3—5 Divlja trešnja — Prunus avium 5—7 Kozilae obični — Lonicera Xylosteui[n 8—10 Tiiovina — Cvtisus Laburnum . , . . 3—6 Ruj kiseli — lihus typhina ... . 3—5 Trnjina — Prunus spinosa . , . . . 3—6 Kurkoviua širolistna — Evonymus latifoliua 4—6 Klekovina — Pinus Mughus 10—14 AriS — Pinus larix „ 12—18 Tisa — Tax!2s baccata 15—20 Borovica — Juniperus Communis . , . „ 10—12 Kako je po gore navedenih vrstili drveća razabrati, raste bielik na onih vrstib drveća, koja imadu a kori najviše trieslovine, a i draga važna svojstva, Sto su ta drveća najstalnija i najčvršća za tehničku i gradjevnu porabu a obratno su opet ta drveća iia gorivo losa prema onim, na kojim bielik ae raste kano: bukva, grab, cer, jasen^ javor i mnoge druge vrsti drveća. J, E. Crni brzan (TacJivpetes a^uilus). Medju morskimi pticami, koje ocean tropitjuih pokrajina oživljuju a i dalje gore do umjerenog pojasa dopiru najljepša i najzanimivija je ,.crni brzan (dcr Fregattvogel)." Krila su mu osobito duga i zašiljena, a prama tomu mu je let izvrstan i dugotrsijan, Sep, koji jo poput onog u lastavice urezan, veoma je dug, služi kao kormilo pri letu i sastoji iz 12 pera. Boja je starog mužjaka u obće eraedje crna \ na glavi, zatiljku, hrbtu, prsih I postrance Je sjajno zelene kovinske boje; krila i rep su mu snjedja. Oke je tamno sinedje ili sivo smedje boje m s´pijno modrom vostanlcora obko- Ijeno, Kljun je kod korjeiia 3v-etIo modar, u sredini bici, a na vrgku rožnat, Giša je |