DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1890 str. 66 <-- 66 --> PDF |
— 44B — Tobolac za lugare.* Piše Vatroslav Rački. (Nastavak.) V. Proračunavanje novčane vrieđnosti nglja i drva kod ngljenarenja. Ako zapališ komad drva, pa ako takav gorući ugarak na vazduhu pustiš da izgara i onda ga opet pogasiš, dobit ćeš komad ugljena. Takav ugljen ili ugalj, ako ga ponovno zapališ, ne će ti dati jaru ili žar, budući da je drvo kod izgaranja pristupom vazduha mnogo izgubilo od svojih zapaljivih tvari. Drugačije će biti, ako drvo zapališ, a pustiš da vazduh kod izgaranja drva djeljuje samo u toliko, u koliko je potrebito, da se ugarak skroz zažari (razpali). Ako ovakav skroz zažaren ugarak naglo ugasneš, dobit ćeš gotov ugalj. Na ovaj način pougljiva se drvo u tako zvanih ugljenarah. Drvo možeš pougljeniti i u posve zatvorenih posudah, ako takove posude jako ugriješ, te onda pustiš, da ohlade. Ovako se pouglji drvo u posebnih pećih. Ugalj, koji se pali u ugljenicih ili u posebnih pećih, daje žestoku jaru ili žar, ako se opet zapali, pače ovakav ugalj daje veću toplinu, nego skrao drvo. Ugalj se rabi ponajviše u onakovih slućajevih, u kojih treba s malim potroškom goriva podjariti veliku žar, kao primjerice u talionicah, u kojih se različite rude tale na pr. u talionici željeza, bakra i t. d., a ugalj trebaju i svakovrstne zanatlije, kao što su: kovači, limari i drugi. Ugalj je za veću porabu prikladniji nego skmo drvo, buduć je on u manjih komadih, te je rohaviji (nije gust) i laglji od samog drva, pak ga toga radi možeš laglje i jeftinije voziti, kud god hoćeš. Nije mi ni na kraj pameti, da ovdje razlazem o tom, kako se drvo pougljeni, jer ako možebit i niesu svakomu svi načini pougljivanja drva poznati ali jamačno znat će svaki lugar ipak bar o onom načinu kakovim se služe naši obični ugljari ili kovači, kad ugljen pale. Bit će dakle umjestnije, da ovdje razložim to, na koji ćemo način saznati, da li je ugalj dobar ili loš. Da je ugalj dobro paljen, poznat ćemo po tom, što dobro žežen ugalj lako ne puca, kad ga kidaš, što on ne prlja i što se na odlomku (odkidu) veoma ljeska ili svjetluca. Ako se ugalj lako kida i ako veoma prlja, kad se s njim o što trlja, onda znaj, da je takav ugalj predugo u vatri ležao ili da je drvo, koje si pougljenio, nevaljano i zaležano bilo. Takav ugalj ne valja. Dobar ugalj mora kod udaranja jasno zveckati (zvoniti), a ne smije imati velikih pukotina i mora prilično težak biti. Vidi str. 199. ovoga lista od 1889. godine. |