DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1890 str. 66 <-- 66 --> PDF |
— 44B — Tobolac za lugare.* Piše Vatroslav Rački. (Nastavak.) V. Proračunavanje novčane vrieđnosti nglja i drva kod ngljenarenja. Ako zapališ komad drva, pa ako takav gorući ugarak na vazduhu pustiš da izgara i onda ga opet pogasiš, dobit ćeš komad ugljena. Takav ugljen ili ugalj, ako ga ponovno zapališ, ne će ti dati jaru ili žar, budući da je drvo kod izgaranja pristupom vazduha mnogo izgubilo od svojih zapaljivih tvari. Drugačije će biti, ako drvo zapališ, a pustiš da vazduh kod izgaranja drva djeljuje samo u toliko, u koliko je potrebito, da se ugarak skroz zažari (razpali). Ako ovakav skroz zažaren ugarak naglo ugasneš, dobit ćeš gotov ugalj. Na ovaj način pougljiva se drvo u tako zvanih ugljenarah. Drvo možeš pougljeniti i u posve zatvorenih posudah, ako takove posude jako ugriješ, te onda pustiš, da ohlade. Ovako se pouglji drvo u posebnih pećih. Ugalj, koji se pali u ugljenicih ili u posebnih pećih, daje žestoku jaru ili žar, ako se opet zapali, pače ovakav ugalj daje veću toplinu, nego skrao drvo. Ugalj se rabi ponajviše u onakovih slućajevih, u kojih treba s malim potroškom goriva podjariti veliku žar, kao primjerice u talionicah, u kojih se različite rude tale na pr. u talionici željeza, bakra i t. d., a ugalj trebaju i svakovrstne zanatlije, kao što su: kovači, limari i drugi. Ugalj je za veću porabu prikladniji nego skmo drvo, buduć je on u manjih komadih, te je rohaviji (nije gust) i laglji od samog drva, pak ga toga radi možeš laglje i jeftinije voziti, kud god hoćeš. Nije mi ni na kraj pameti, da ovdje razlazem o tom, kako se drvo pougljeni, jer ako možebit i niesu svakomu svi načini pougljivanja drva poznati ali jamačno znat će svaki lugar ipak bar o onom načinu kakovim se služe naši obični ugljari ili kovači, kad ugljen pale. Bit će dakle umjestnije, da ovdje razložim to, na koji ćemo način saznati, da li je ugalj dobar ili loš. Da je ugalj dobro paljen, poznat ćemo po tom, što dobro žežen ugalj lako ne puca, kad ga kidaš, što on ne prlja i što se na odlomku (odkidu) veoma ljeska ili svjetluca. Ako se ugalj lako kida i ako veoma prlja, kad se s njim o što trlja, onda znaj, da je takav ugalj predugo u vatri ležao ili da je drvo, koje si pougljenio, nevaljano i zaležano bilo. Takav ugalj ne valja. Dobar ugalj mora kod udaranja jasno zveckati (zvoniti), a ne smije imati velikih pukotina i mora prilično težak biti. Vidi str. 199. ovoga lista od 1889. godine. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1890 str. 67 <-- 67 --> PDF |
— m Sad da vidimo, u kojem razmjeru stoji ugalj napram drvu, iz kojega smo ga palili, i to ne samo glede objama (zapremine), nego i glede težine. Po objamu dobit ćeš od 100 kubič. stopa suhe bukovine 30 kubič. stopa valjana uglja, a od. lOO kub. stopa suhe borovine dobit ćeš oko 34 kub. stope uglja. Popriečno dobit ćeš kod običnog načina ugljarenja, kojim ga načinom naši ugljari i kovači pale, oko ´/s dobrog uglja ili 20*/,, od objama onog drva, koje si pougljenio U ostalom možeš dobiti uglja i sa 43*/« od objama drva u slučaju, ako drvo za ugalj u zatvorenom prostoru pougljeniš, — naime u pećih, koje su za to posebno upriličene. Po težini drva, iz kojega namjeravaš ugalj paliti, možeš takodjer saznati, koliko ćeš uglja dobiti. Tako ćeš od 100 funti bukovine dobiti 20 funti uglja, od 100 funti hrastovine dobit ćeš 14 funti, a od 100 funti jelovine 16 funti uglja. Iz ovih brojka razabrat ćeš, da drvo kod pougljivanja gubi ^h od svog objama, a ^k od svoje težine. Ako drvo za ugalj potrebitim marom i oprezno pougljeniš, onda će drvo u tom slučaju samo % od svoje težine izgubiti. Uglja ima dvie vrsti: ugalj, koji se dobiva od tvrdo g drva, — naime od hrastovine, grabrovine, briestovine, javorovine, divljaka i t. d. i ugalj od mekog drva, — naime od lipovine, johovine, borovine, jelovine, brezovine, lieskovine i t. d. Ugalj od tvrdog drva cieni se, da je za Vs bolji, nego što je ugalj od mekog drva. Prema tomu možemo reći, da se vriednost uglja ravna po svojstvu onog drva, iz kojega ćeš ugalj paliti. Vriednost uglja proračunat ćeš lako po ovoj skrižaljci: Vrst drva: Omjer u brojkah naznačen Borovina . 172 Grabrovina 168 Klenovina . 165 Jasenovina. 165 Bukovina . 160 Hrastovina 146 Brezovi na . 145 Brestovina. 141 Arišovina . 130 Jelovina 118 Smrekovina 113 Topolo vi na. 109 Lipovina . 99 Johovina . 88 Sad nješto. Lugar može lako c oći u takovu sgodu. suseljanin prigodom kupovanja ili prodaje uglja u pomoć pozove, da mu kaže, što ugalj vriedi — imenito onda, ako je tovar uglja paljen od različite vrsti 29 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1890 str. 68 <-- 68 --> PDF |
^ 450 — drva. Kupac bo ne će platiti po jednoj cieni, recimo, ugalj od čiste bukovine i ugalj, lioji je pomješan sa pougljenim drvom od hrastovine, grabrovine, lipovine i jelovine, budući da je prvi ugalj od tvrdog, a potonji od tvrdog i od mekanog drva, a prema tomu je i vriednost potonjega različita. Za taj slučaj poslužit će se lugar s predspomenutom skrižaljkom, po kojoj će brzo proračunati vriednost uglja od tvrdog ili od mekog uglja odnosno i vriednost od mješovitog uglja. Da bude ono, što rekoh, bolje razumljivo, poslužit ćemo se s primjeri. Prvi primjer. Recimo, da kola čistog bukovog uglja vriede 25 for., pita se, koliko će vriediti jednaka kola lipovog uglja? U »križaljci naći ćemo u prvom stupcu kod „bukovine", da je za bukovinu omjerni broj 160, a za lipovinu broj 99. Po tom bit će razmjer ovaj: 160:99 = 25:x ili s drugimi riečmi: 160 napram 99 jest jednako 25 prama x. Sad ne trebaš drugo, nego pomnoži medjusobno nutarnje brojeve 99 sa 25, a iznos, kojega ćeš dobiti tom množitbom, razdieli još sa vanjskim brojem naime sa 260, dakle 99 X 25 = 2475 : 160 15 for. 45 novč., a odtud sliedi, da će kola lipovog uglja vriediti 15 for. 45 novč., ako jednaka kola čistog bukovog uglja vriede 25 for. Tako možeš vriednost za svaku vrst uglja proračunati. Drugi primjer. Ako jedan hvat čiste hrastovine za pougljenje vriedi, recimo 6 for., koliko će vriediti isto tako velik hvat drva, u kojem ima ´/» hrastovine i ^/s topolovine pomješano? Vriednost od 1 hvata čiste hrastovine napram vriednosti 1 hvata sa ´/s hrastovine i ´^js topolovine jednaka je izmedju vriednosti od 3 hvata čiste hrastovine i izmedju vriednosti od druga 3 hvata, od kojih je 1 hvat čiste hrastovine i 2 hvata topolovine. Prema gore rečenom naći ćeš vriednost od 3 hvata čiste hrastovine, ako iz skrižaljke pripadajući omjerni broj za hrastovinu, dakle 146, pomnožiš sa 3 t. j . 146 X 3 = 438. Vriednost za 2 hvata topolovine naći ćeš isto tako iz skrižaljke, a taj je 109 pomnoženo sa 2, dakle 109 X 2 = 218, a k ovom iznosu pribroji još i omjerni broj za hrastovinu, a taj je 146, dakle 218 + 146 = 364. Odtud dobit ćeš sliedeći razmjer: 438:364 = 6*:x** 0 p a z k a. Znak X J6 znamenje množitbe; -\- znak sbrojitbe i znak : đielitbe dotičnih brojeva, a znak = jednako. * Broj 6 znači po primjeru vriednost 1 hvata žiste hrastovine t. j . 6 for. ** X je nepoznata vriednost 1 hvata od ´/^ hrastovine i ´/s topolovine; ovu vriednost ćemo računanjem tekar pronaći. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1890 str. 69 <-- 69 --> PDF |
- 451 — Ako pomnožiš nutarnje brojke medjusobno t. j . 364 X 6 = 2184 i ako ovaj iznos podieliš sa vanjskim brojem naime sa 438, dakle 2184:438 = 4 for. 98 nove. a to će reći, da je vriednost 1 hvata drva, u kojemu je ´/s hrastovine i ^/s topolovine 4 for. 98 novč. t. j . takav 1 hvat od Vs hrastovine i ^/s topolovine vriedit će 4 for. 98 novć., ako 1 hvat čiste hrastovine vriedi 6 for. (U tom primjeru je dakle x = 4 for. 98 novč.) Treći primjer. Jedan hvat čiste bukovine za ugalj stoji primjerice 9 for.; pita se: koliko će vriediti 1 hvat drva, u kojem ima ´/* hrastovine, 74 brezovine i V4 lipovine pomješanoV Vriednost 1 hvata čiste bukovine napram drugom hvatu od ´/« hrastovine, V4 brezovine i ´/* lipovine bila bi jednaka vriednosti od 4 hvata čiste bukovine napram vriednosti od druga 4 hvata, u kojih je 2 hvata hrastovine, 1 hvat brezovine i 1 hvat lipovine pomješano. Po gore rečenom naći ćeš vriednost od 4 hvata čiste bukovine, ako iz skrižaljke pripadajući omjerni broj 160 pomnožiš sa 4, dakle: 160 X 4 = 640. Vriednost od 2 hvata hrastovine bit će 146 X 2 = . . 292 od 1 hvata brezovine = 145 i od 1 hvata lipovine =.... . 99 ukupno . . 536 Odtud razmjer: 640 : 536 = 9 : x Ako pomnožiš medjusobno obje nutarnje brojke (536 X 9), dobit ćeš ovim množenjem iznos sa 4824, i ako ovaj iznos još podieliš s vanjskom brojkom naime sa 640, dakle 4824:640= 7 for. 53 novč. a tim si načinom proračunao,, da će 1 hvat, u kojem ima V2 hrastovine, ´/« brezovine i ´j* lipovine vriediti 7 for. 53 novč., ako 1 hvat čiste bukovine vriedi 9 for. Primjećujem, da ne će biti tegotno, da svaki lugar shvati moje razlaganje, ako samo ponješto pomnjivo čita ono, 0 čem se radi. Osim toga mislim, da lugar zna brojke pomnožiti i dieliti, pak predpostavljajući to, uvjeren sam, da će mu i računi shvatljivi biti. Tko to ne zna, neka nastoji, da nauči, jer „0 trud u žito rodi, a 0 muci grozdovi Tise." Pismo iz Slavonije. Ovakovi pismi, koja su se započela objelodanjivati u našem Šumarskom listu, upoznajemo se sa raznimi odnošaji i prilikami šumarske struke u našoj domovini. Putem lista može se šumar da ojada do mile volje, u njem može da orise svoje biede i nevolje. Pa kako će da si pomogne zavezanih ruku? Uzmi pero, pa orisi na papiru jade, koji trape tvoju dušu; bit će ti lakše. Tješi se i time, da se to samom tebi ne sbiva. |