DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1890 str. 9 <-- 9 --> PDF |
mnaBBmmm^immmBmmsBSSi - 537, dapače ovako dobivena stabalca sačuvati do sedme ili osme godine, kojimi se osjegurava uspjeli poŠBmljenja strmim, gdje bi mlađja stabalca bila u velikoj pogibelji od sniežnice i oluja. . Ovaj je način sadjenja s gmđom 7, 8 i g^godišnjih stabljika proveden u vehke poshedfijih godina, pak je urodio u alpinskih radnjah najljepšim uspiehom, ma da trošak po hektaru nije prekoračio 80 franaka. Nestalna zemljišta nalaze se obično na živih strminah bujice ili ua nizbrđicah, koje ih neposredno nadvisuju. Jer su ova zemljišta nestalna, to ga bujice gotovo uviek podjeđuju budi po duljioi, budi po stranab, pak tako/podkapajući podnožje strmih briegova, prouzrokaju omicanje zemlje, koje kadkada daleko na okolo djeluje. : Već iza prvog omaknuća pojave se veće ili manje pukotine, pak se zemljište nagne prama nizbrdici, radi cesa nastaje čitavi niz depresija, u kojih u zirni mećava nagomila sniega. U prolieću-prodre sniežanica, iie nalazeći napovršini br^a odtoka, u sve pukotine^, napoji zemlju i uzrokuje tako strašne urvine, a na njekih mjestih ogromne struje blata. Na ovakovih mjestih radnje oko uredjenja igraju prije svega velil^u uloga. Radnje ove mogu se svesti na prejaženje, drenaže i rektifiicaciju korita. Jazovi prave se, ili suhimi zidinami, ili pomoću hidrauličkoga mazaj ili od drva, ili ako je moguće i od pletera (Flechtwerk); a svrha im je, da razšire prosjek tako, da omoguće postepeni razvoj čvrsta i konačna korita j zapriečiv svako postrano ili uzporedno podrovanje, i pođav dotle nestalnim briegovom čvrstu podlogu. Mogu se pako praraa volji i potrebi podići skoro uzporedno sa starim koritom, radnjami drugoga reda, nizajući se poput stuba, te više puta malenim troškom doprinašajući, da budu njeki jazovi što koristniji. Ove sekundarne razumno provedene radnje omogućuju, da se potrebite veće radnje u većem razmaku provedu, te time njihov broj znantno umanji. Jazovi prvoga reda imaju osim ove glavne uloge jošte zadaću, da slapovi, koje prouzrocuju, umanje brzinu toka i da zaprieče nenadano sticanje vođa, buđ u glavnoj matici, buđ u rieci, u koju se izlieva bujica; s druge strane da zadrže kršje, koje je prije navaljivalo u dolinu- Osim velikih radnja prvoga reda, provedenih u glavnom koritu koje bujice, podigne se u svih pritocih ni2 jazova od suha kamena, kojim je ista zadaća, a ^^vrha im je, da se gornja kotlina svlada, prije nego se poduzme konačno uredjenje odtoka. Ovaj je postupak i u pogledu štednje i u pogledu sigurnosti opravdan izkustvom od blizu dvadeset godini Broj velikih radnja prvoga reda, njihov oblik i obseg ovisi od specialnoga značaja dotične bujice, pak se dogadja često, da najsilnije bujice zahtievaju manje radnje, nego neke drugo puno slabijega razvoja. Eto na primjer prispodabljajuće skrižaljke zidanih radnja, izvedenih oko^ sedam susjednih bujici u okolišu Barcelonette, na-desnoj brini rieke Ubaye. ^ _;,_ , |